Rodoljub Šabić junski apel Majske platforme

Izvor: Novi magazin

Pre samo nešto malo više od godinu dana, početkom maja 2023. suočili smo se sa šokantnim, zastrašujućim slučajem nasilja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. Masakr u kom su i počinilac zločina i žrtve uglavnom bili deca brutalno je aktuelizovao niz teških pitanja u vezi sa nasiljem u našim školama koja se u osnovi sva svode na jedno, najvažnije – šta kao društvo možemo i moramo da uradimo kako se ništa slično ne bi ponovilo?

Međutim, uprkos burnim reakcijama građana aktuelna vlast nije se iole ozbiljno potrudila da potraži odgovore na pitanja – iz kojih izvora se rađa i perpetuira rastuće nasilje u našim školama i šta se može odnosno mora učiniti da se nasilje zaustavi?

Samo na trenutak prisutna nada da će se odgovori na otvorena pitanja potražiti na odgovoran i ozbiljan način, da će to raditi Anketni odbor formiran u Narodnoj skupštini se vrlo brzo izjalovila. Anketni odbor jeste formiran, ali je iz dnevno-političkih razloga, „ugušen“ i pre nego što je počeo da radi. A vlast se po običaju potrudila da stvori privid kako se bavi problemom. Jer, već dan nakon tragedije Vlada je sledeći sugestije iz vehementnog javnog istupa predsednika Republike usvojila paket mera koje su, već i samo zbog neverovatne brzine kojom su donete, neizbežno upućivale na zaključak da su motivisane željom da se „brzim i energičnim reagovanjem“ impresionira javnost.

Takav odnos nadležnih bio je neposredan povod za okupljanje oko inicijative građanskog društva pod nazivom – Majska platforma. Odbor osnivača, kom sam imao čast da predsedavam, usmeravao je rad Majske platforme od početka ali prava, suštinska vrednost platforme je angažman velikog broja, više desetina vrhunskih stručnjaka, eksperata u onim društvenim oblastima koje su sa stanovišta podsticanja ili preveniranja nasilja najvažnije – obrazovanje, bezbednost, mediji, socijalna zaštita, mentalno zdravlje, pravosuđe. Tokom maja Majska platforma je javnosti predstavila izveštaj Radne grupe za obrazovanje o uzrocima nasilja u društvu, posebno onog koje pogađa decu i mlade i ponudila set preporuka za sistemske promene.

Kritički osvrt na dosadašnju indolentnost vlasti bio je, razume se, neizbežan radi definisanja realnog konteksta, ali nije bio izraz bilo kakve dnevno-političke pristrasnosti ili prepreka za uključivanje odgovornih predstavnika vlasti već je naprotiv to uključivanje podrazumevao i očekivao. Nažalost, očekivana reakcija vlasti je izostala. A napad u školi “Jovan Dučić“ podsetio je kako je to dobro ocenio prof. dr Aleksandar Baucal, koordinator radne grupe za obrazovanje Majske platforme, „da su slučajevi nasilja prema učenicima, nastavnicima i roditeljima postali toliko učestali da se imena škola, žrtava i počinilaca više i ne pamte. Svi, kako oni o kojima saznajemo preko medija tako i oni koji ne uspeju da postanu vest, polako se stapaju u jedan nepregledan niz u kojem postaju samo broj „

To je bio povod da se Majska platforma i u junu oglasi javnim saopštenjem, zapravo apelom. Upozoravajući na nepodnošljivost održavanja stanja u kom u školama dominiraju osećanja straha, nesigurnosti i ugroženosti, pozvala je Ministarstvo prosvete i druge nadležne da konačno počnu sa artikulisanjem i primenom mera koje će delovati preventivno na problem nasilja u školama.

Platforma ukazuje da je nužna korenita promena dosadašnjeg pristupa problem nasilja u školama. Potrebno je odustati od pristupa usmerenog na uvođenje novih stvarnih ili fiktivnih represivnih i kontrolnih mera i zameniti ga konceptom „škole kao dobre zajednice“ u kojoj će nastavnici biti cenjeni i posvećeni i obrazovnim i vaspitinim ulogama, učenici angažovani i zainteresovani za učenje uz podršku nastavnika, a odnosi između nastavnika i roditelja zasnovani na uzajamnom poštovanju i saradnji. Školu kao dobru zajednicu odlikuju zajedničke vrednosti, kvalitetan obrazovni proces, dobri međuljudski odnosi i briga za druge, negovanje partnerskog odnosa sa različitim akterima obrazovnog procesa uključivanjem svih u različite segmente školskog rada i donošenja odluka i deljenje odgovornosti za postignute rezultate i njihovo dalje unapređivanje.

U našim uslovima ideja „škole kao dobre zajednice“ za mnoge može delovati kao gotovo bajkovita, ali ona to nije. Koncept je poznat i u obrazovnim naukama i u praksi brojnih zemalja ali u praksi u Srbiji nikad ni izbliza nije tretiran na način koji zaslužuje.

Škola kao dobra zajednica odlikuje se zajedničkom vizijom i zajedničkim vrednostima, kvalitetnim obrazovnim procesom, dobrim međuljudskim odnosima i brigom za druge, negovanjem saradnje i partnerskog odnosa sa različitim akterima obrazovnog procesa. Transformacija škola u dobre zajednice podrazumeva ozbiljan napor i saradnju različitih aktera vlasti kao što su Vlada i relevantna ministarstva, zavodi, centri za socijalni rad, lokalne samouprave – koje je sve Majska platforma pozvala da rade na tome. Uz to je pozvala nosioce vlasti da promene način komunikacije u javnosti kojim bitno doprinose dehumanizaciji neistomišljenika, promovišu i šire nasilje u društvu. Podsetila ih je i da je njihova obaveza da svojim postupanjem u javnosti neguju kulturu uzajamnog poštovanja i dijaloga i da uspostave saradnju sa opozicionim partijama, nevladinim sektorom i stručnjacima kako bi obrazovanje zaista postalo ono što treba da bude – prioritet u društvu.

U našim uslovima ideja „škole kao dobre zajednice“ za mnoge može delovati kao gotovo bajkovita, ali ona to nije. Koncept je poznat i u obrazovnim naukama i u praksi brojnih zemalja ali u praksi u Srbiji nikad ni izbliza nije tretiran na način koji zaslužuje

Otvoreno je pitanje da li vlast to želi, čak i da li u realnom kontekstu koji je sama uspostavila to može. Živimo u društvu ozbiljno i hronično kontaminiranom dezinformacijama i lažima. Takav kontekst snažno asocira na Solženjicinovu misao da „nasilje ne živi samo, da je nesposobno da živi samo. Nasilje je tesno povezano sa laži, ono svoje jedino utočište nalazi u laži a laž svoju jedinu podršku u nasilju“. Zato je Majska platforma pored apela vlasti pozivala sve građanke i građane da, bez obzira na ideološke i političke razlike, zahtevaju od vlasti da bez odlaganja počnu sa odgovornijim i delotvornijim merama prevencije nasilja i podizanja nivoa kvaliteta obrazovanja. Da zahtevaju od njih da grade bezbedniju zajednicu za sve, a pogotovo za decu i mlade kao nešto što nije samo stvar boljeg izbora već nešto što bi u vrlo dogledno vreme moglo postati uslov samog opstanka zajednice.

Rodoljub Šabić je magistar prava, advokat. Aktivista civilnog društva, član je upravnih odbora Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, član NO Viktimološkog društva Srbije i predsednik Civilnog odbora za zaštitu uzbunjivača i branitelja ljudskih prava. Bio je poslanik, potpredsednik Skupštine i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u dve Vlade Srbije, prvi je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji. Autor je velikog broja tekstova objavljenih u naučnim i stručnim časopisima I medijima. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada.