Re-generacija rex generacija

Rex je kao svojevrsni društveni i kulturni eksperiment prolazio kroz različite faze i obime svoje misije, svoje organizacije i produkcije, kako unutar opštih tokova u polju tzv. nezavisne kulture tako i u vezi specifičnosti delovanja i prilagođavanja na lokalnoj, gradskoj, regionalnoj i međunarodnoj sceni. Generička veza sa Radijom (i kulturnim pokretom/projektom) B92 i uređivačke politike koja bi se mogla svesti na parolu iz jednog od slavnih džinglova: “ISTINU NA SUNCE!”, odredila je u mnogome skoro trodecenijski rad i delovanje centra. Oslanjajući se sa jedne strane tezu da je “umetnost jedna od procedura istine” ali i naizgled protivrečnu tezu, da nam “umetnost služi upravo da ne bi umrli od istine”, centar je razvijao i afirmisao programske koncepte i platforme koji se mogu prepoznati u naslovima ili motoima pojedinih projekata: “MOGUĆE JE”, “JAVNA TAJNA”, “SLOBODNA ZONA”, “MISLI O DRUGIMA MISLI O SEBI”, “SVI GOVORE” itd. Možda u današnje doba “post-istine” i globalokalnog raspada modernih oblika društvenosti, ove svojevrsne parole deluju teško ne samo ostvarive već i zamislive? Kako god, Rex je i svojevoljno i situaciono ili prinudno, tj. hteo-ne-hteo, vodio, dobijao i gubio i izgledne i neizgledne borbe pa i (kulturne i političke) ratove, često ni nemajući vremena za opšte i dubinske evaluacije. Zato su projekti poput “Pogled unazad”, “Preparkiranje” kao I aktuelni “Re-generacija REX” prilike za ambiciozniju rekapitulaciju i sažimanje iskustava. Rex kao tzv. “shell institucija”, koncipirana pre svega kao oslonac nezaštićenim i osetljivim procesima i produktima nezavisne stvaralačke misli, sada javno osluškuje šumove čitavih mora prošlih događaja i doživljaja, koji dopiru iz arhiva, iz sećanja i prepričavanja (uključujući izmišljanja, preuveličavanja, negiranja i ogovaranja), koji šušte sa plakata i flajera, krče, trepću, blinkuju sa audio, VHS i mini DV traka (da, i kaseta)…

METODA RE-GENERACIJE REX 

Projekat izrade podkasta čije rezultate ove godine nudimo publici jedan je od pokušaja da se ove istorije načnu, skiciraju, započnu, jednom rečju “pred-istorizuju”. Kao kad nađete fosil (otud (?dobro)namerna asocijacija na T-REX u naslovu) pa ulazite u proces smeštanja nalaza u istoriju i teoriju, u ljudsko znanje i sećanje. Nadamo se da prava istorizacija sledi povodom tridesetogodišnjice rada centra koja se neminovno približava. I fosili stare i menjaju se.

Svrha projekta “Re-generacija REX” je, kako je to definisano u aplikaciji: “očuvanje i obnavljanje kulturnog nasleđa proisteklog iz višedecenijskog delovanja KC Rex u oblasti savremenog stvaralaštva i novih medija, koje je u znatnoj meri obeležilo beogradsku ali i regionalnu nezavisnu kulturnu scenu.” Zaista, tokom 90-ih, koje su za većinu dosadašnjeg osoblja kao i (teško preglednog) niza najbližih saradnica i saradnika centra, pre svega bile godine obeležene i uobličene tragedijom koja se odigravala na jugoslovenskim prostorima, u svetu su se pojavile brojne nove forme umetničkog izraza kao i umetničke organizacije i produkcije, a Rex je postao mesto koje je okupljalo veliki deo tadašnje, politički i kulturno/medijski progresivne umetničke scene. Obimnom produkcijom doprinosilo se i njenom razvoju i njenoj nepreglednosti, koja sama za sebe postaje ozbiljan problem istorizacije savremene umetnosti a time i u znatnoj meri i istorizacije savremene društvenosti.

Komunikacijski i demokratizacijski potencijali novih medija koristili su “istu frekvencu” kao i brojni projekti i programi Radija B92, tako da su razvoj i afirmacija novomedijske umetnosti bili sponatno i prirodno integrisani u mnoge programe Rexa, vršeći znatan uticaj i na druge oblike tekućih produkcija i kulturnog stvaralaštva uopšte. Kulminacije ovih sinhronih procesa, u obliku projekta/poduhvata Cyber Rex, obeležene su i sinhronim angažmanima i deganžmanima samog (čitaj, ometanja i zabrane rada) Radija B92 u sferi javnog-analognog ali i digitalnog tj. na Internetu baziranog informisanja i komuniciranja. I sam dizajn nekoliko istorijskih faza Rexovog sajta govorio je dosta razgovetno i dosta toga (tada) ‘novomedijskim jezikom’:   obećavao mašinizaciju, snagu i neumornost, i u tome se u jednoj meri uspelo (ako ničim drugim, mereno i nadljudskim naporima osoblja i saradnika; ne čudite se kao ne vidite animaciju, Flash u kom je urađena je nekompatibilan sa današnjim pretraživačima). Pročišćenje je menjalo i radnu temperaturu i dizajn a neizbežno i smisao i sadržaj, baš kao i drugi deterdženti. Iako često umem da ga nađem, evo, upravo uzalud tražim link na onaj kratkotrajni ali čuveni dizajn kao uputstvo na kutiji deterdženta, to je ta priča o izgubljeno-nenađeno. Većinu radova sa KEFa više ne možemo pogledati na internetu osim u nekom konzerviranom obliku, i ta svetsko-naša, home-made vakcina protiv fast-mood civilizacije ostala je nedovoljno iskorišćena a i dalje garantujemo validnost formule i recepta. Bekstvo u virtuelno, velika nada prvih generacija “budi medij” korisnika internet, postala je tek još jedna utopija, jer i sama stvarnost se dosetila pa se preselila tamo to jest ovde gde čitate ovaj samo-promo tekst…

Kako god, usled nepreglednosti hiperprodukcije, kao i vremenski neograničenog poluraspada bivših kulturnih prostora, kao i usled nekompatibilnosti memorijskih kartica (i ćelija, veći broj završenih studenata istorije umetnosti ne zna npr. ko je bio Fleka ili ko i šta i zašto je grupa Škart, ionako oni nisu delovali isključivo na nekakvoj margini, naprotiv), elem, usled toga i mnogo čega drugog, Znanje-imanje (velikim slovom, ipak) o prirodi i istoriji umetničkog stvaralaštva ovog perioda iz Srbije i regiona, te i pripadajuće uloge KC Rex u mnogome je pasivizirano, pa delom i “zatureno”, zaboravljeno.

KONAČNO DOBRA VEST

Kroz podkaste koje pripremamo i produciramo, opšta javnost, a posebno mladi iz Srbije i regiona, biće upoznati sa značajem, ulogom i stvaralačkim opusom samog centra, kao i brojnih saradnika i saradnica KC Rex koji su u mnogome obeležavali našu alternativnu scenu u poslednjih 30 godina.

Prvi razgovor iz serije, “ARHITEKTURE UTOPIJA”, koncipiran je kao svojevrsni uvod u celu seriju podkasta. Rex je, osim uprostorenja cele jedne kulturne i aktivističke filozofije u zgradi u Jevrejskoj 16, bio i projekat izgradnje, bukvalno i ‘arhitekture’ jedne tada utopijske ali i moguće kulturne politike i produkcije. U razgovoru su učestvovali arhitekte Kyong Park, Marija Milinković i Jelica Jovanović, čija je praksa na različite načine vezana za pojmove i koncepte utopija. Njihove biografije i materijale koje su predložili za svoje predstavljanje u vezi sa datom temom možete naći na sajtu KC Rex. Razgovor je prišao temi utopijskog i utopističkog iz perspektive arhitekture i urbanizma, kao opštih okvira artikulacije i regeneracije kulturnog i umetničkog napretka na presecima idealnog – željenog i materijalnog . mogućeg. Na istoj stranici sajta možete pročitajtati i “preprič” diskusije koji je napisao mladi arhitekta Antonije Ćatić, a čime je diskutovanje izazova i principa na koje su se pozivale ili oslanjale opšte utopijske ideje propušteno kroz filter očekivanja i razumevanja mlađe generacije.

NA drugom razgovoru iz serije RE/GENERACIJA REKS diskutovane su teme vezane za filmsko (kao i video i “kućni-video”) stvaralaštvo a koje su značajno prisutne u alternativnoj praksi i produkciji iz poslednjih dve i po decenije postojanja i delovanja KC Rex. Učesnici razgovora bili su legendarni dvojac Aleksandar Gubaš i Miloš Kukurić, pioniri-veterani Low-fi projekta, Marija Rodić iz MikroFAFa koji nastavlja tradicije okupljanja filmskih entuzijasta i mlade nade Nebojša Resanović iz Samita Nesvrstanih i .

U Rexu su se u različitim periodima i uslovima okupljanja i rada velikog broja autora i autorki, “vrteli” razni filmovi u vezi tema, ideja, motiva i horizonata stvaralaštva, od amaterskog do profesionalnog, od čisto umetničkog do primarno aktivističkog od DIY do produkcijski vrlo zahtevnih. Sa sagovornicima smo prodiskutovali kako istorijat, tako i aktuelno stanje i perspektive ovih pristupa filmskoj i video produkciji, sredstvima društvene i personalne intropsekcije i afirmacije u doba koje hteli ne hteli gledamo i živimo… ili bolje reći trošimo… tražimo nekog za preprič ovog razgovora, javite ako imate ideju ili ambiciju ko bi to mogao biti…

(Da, da, znamo, ali računali smo da festival Slobodna zona govori sam za sebe, nije ga potrebno predstavljati i posebno evocirati : )

ALI NISMO JEDINI NAGRIZENI VREMENOM*

Tako da smo se u trećoj debati bavili istorijatom, slojevitošću, pukotinama i budućnošću teorije i prakse ljudskih prava. Ponuda za gostovanje projekta INTO THE CRACKS podsetila nas je na vezu velikog dela naše produkcije sa organizacijama i institucijama brige o i odbrane ljudskih prava. Vezu koja je toliko prirodna i stabilna da je ponekad ni ne uzumamo obzir prilikom istorijskih osvrta. Tim pre je predlog umetnice dobrodošao kao inicijativa. Razgovarali smo, razmišljali i razmenjivali stavove, iskustva i ideje na 3 jezika – engleskom, nemačkom i srpskom (to jest BCHS) – na kojima smo i čitali delove Deklaracije UN. Pokušali smo da ovo tematsko polje pozicioniramo u svojevrsnu “vavilonsku” situaciju, i istražujemo ga kroz tri manje ili više različita kulturološka i politička okvira, pružajući priliku za komentarisanje, prevođenje, razumevanje, shvatanje i neshvatanje njegovih brojnih značenja, zvučenja i odjeka.

Jeste dug tekst, baš kao i istorija koja se presreće i pretresa pod budnim okom duhova u novoosvojenom prostoru ex Tanjuga. Slede razgovori o jednom posebnom obliku Rexove prakse, konkursima, kao i sa ondašnjim i današnjim novomedjskim stvaraocima. O tome će biti reči tek posle Nove godine, nadamo se. Dakle, tekst ipak nije dugačak koliko je mogao biti a i gde te videli ili čuli za tanku knjigu iz istorije.

*(o čemu svedoči ISPUCALI SLONIĆ, ovom događaju prilagođeni, ovremenjeni znak projekta, kao popuštanje i nekakve slonovske upornosti i stabilnosti op-sećanja)

Projekat Re-generacija REX je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.