Projekti Sigurnih staza iz Bora na konferenciji „Partnerstva za otvorenu upravu“

Osnovne vrednosti POU definisane su u Deklaraciji POU i obuhvataju: transparentnost (pristup informacijama koje poseduju organi javne vlasti), učešće javnosti u donošenju odluka, javna odgovornost (integritet) i upotreba tehnologija i inovacija.

Igor Velić je ispred strukovnog udruženja Sigurne staze predstavio projekte čiji su temelj korišćenje otvorenih podataka upotrebom informacionih tehnologija i vizuelizacija i prostorizacija tih podataka u cilju strateškog upravljanja bezbednosti saobraćaja i urbane mobilnosti.

Reč je o sledećim projektima “GIS softver za urbanu mobilnost (mobilitybor.com)”, “GIS platforma za bicikliste (bicibor.rs)”, GIS aplikacija za osobe sa invaliditetom (pristupacnostbor.com)”, GIS softver za održiv javni prevoz u Kragujevcu (ekobus.rs)” i GIS aplikacije za formiranje sigurnih ruta za kretanje učenika osnovnih i srednjih škola u Boru (bor.sigurnestaze.com).

GIS platforme “mobilitybor.com”, “pristupacnostbor.com“, “bicibor.rs”, “ekobus.rs i “bor.sigurnestaze.com” predstavljaju nedvosmisleno sredstvo komunikacije između svih aktera u sferi saobraćajnog i urbanističkog planiranja, kao i u dvosmernoj komunikaciji struke i „politike“, struke i građana, građana i donosioca odluka. Samim tim predstavljaju koristan alat za lokalnu samoupravu i donosioce odluka u cilju pametnijeg donošenja odluka.

S tim u vezi, naše GIS platforme sadrže i crowdsourcing  komponentu (citizen science) koja omogućuje pregled, unos i izmene podataka od strane građana, čime se pruža mogućnost svim građanima Bora da obeleže lokacije na karti, dodaju fotografije, postave opis i daju svoje predloge u cilju  unapređenja urbanističke i saobraćajne infrastrukture na teritoriji grada Bora.

Interaktivne GIS platforme obiluju podacima koji se tiču ranjivih učesnika u saobraćaju (deca, starija lica, osobe sa invaliditetom, pešaci, biciklisti…). Naime, zahvaljujući upotrebi otvorenih podataka dobili smo obeležja bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Bora kao što su prostorna raspodela saobraćajnih nezgoda, probleme u zonama škola, ocena stanja pristupačnosti infrastrukture za osobe sa invaliditetom, lokacije vizokog rizika itd. A sve u cilju davanja predloga na kojim mestima je u Boru potrebno projektovati zone 30, zone usporenog saobraćaja, biciklističke staze/trake, sigurne staze za kretanje učenika osnovnih i srednjih škola itd.

Zahvaljujući GIS-u razvili smo savremenu metodologiju prikupljanja i obrade podataka na osnovu koje smo vršili različite analize svih prikupljenih prostornih i atributativnih setova podataka, konverziju tih podataka u formate neophodne za web i mobilni prikaz, dizajniranje, kao i izradu web interaktivnih mapa.

GIS sa takvim metodama i tehnologijama vrlo efikasno se može koristiti kao instrument javnog uvida u prostornom, urbanističkom, saobraćajnom planiranju, ekologiji, i drugim strukama koje se vezuju za prostor.

Unapređenje saobraćajnog i urbanističkog prostora je nezamislivo bez upotrebe otvorenih podataka, infomarcionih tehnologija i softverskog inžinjeringa. U ovoj sprezi vidimo razvoj pametnih gradova i primenu “Humanog inženjeringa”. Koncepta koji se u osnovi fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i problemima koje imaju korisnici.

Podaci na kojima se zasnivaju naši projekti predstavljaju skup saobraćajnih, urbanističkih, građevinskih, arhitektonskih i drugih mera sa ciljem formiranja jedinstvenog, bezbednog, ambijentalno prihvatljivog i podjednako dostupnog prostora za sve korisnike.

Na konferenciji je pokazano ne samo koliko su ovakvi projekti o ranjivim učesnicima u saobraćaju neophodni svakom gradu, nego i kolika je važnost informacionih tehnologija za kreiranje boljeg, bezbednijeg, humanijeg i uspešnijeg života na svakodnevnom nivou i u svakoj zajednici.

Projekti se vezuju za ciljeve upravo proglašene dekade bezbednosti saobraćaja (2021. do 2031.) od strane Ujedninjenih nacija, kao i za jedan od ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija koji nosi naziv „Održivi gradovi i zajednice“ koji ima za cilj stvaranje održivih gradova – gradova koji su pristupačni, sa dobrim sistemom javnog prevoza, biciklističkom i pešačkom infrastrukturom i velikim brojem zelenih površina.

Republika Srbija trenutno sprovodi Akcioni plan za period 2020-2022. godine, koji je Vlada, na predlog MDULS, usvojila u decembru 2020. godine. Akcioni plan sastoji se od 12 obaveza od kojih 8 podrazumeva upotrebu tehnologija i inovacija ili se tiče „otvaranja podataka“.

Partnerstvo za otvorenu upravu – POU (Open Government Parntership-OGP) predstavlja međunarodnu inicijativu čija je svrha obezbeđivanje podrške i većeg angažovanja vlada širom sveta u cilju poboljšanja integriteta, transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti javne vlasti, kroz izgradnju poverenja javnosti, saradnju sa organizacijama civilnog društva, osnaživanje učešća građana u upravljanju, borbu protiv korupcije, pristup informacijama, upotrebu novih tehnologija, a u vezi sa ostvarivanjem delotvornijeg i odgovornijeg rada javne vlasti.

Učešće u Partnerstvu za otvorenu upravu predstavlja efikasnu platformu za saradnju organa uprave sa građanima, civilnim društvom i privredom, prepoznavanje njihovih problema i preduzimanje koraka u pravcu njihovog rešavanja.

Danas u ovoj inicijativi učestvuje 78 država i 76 lokalnih zajednica, uključujući sve države Zapadnog Balkana (Srbija, BiH, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija).