Pirotski ćilim najbliži ulasku na UNESKO listu kulturnog nasleđa

15. Jul 2021.
Pirotski ćilim najbliži je među svim srpskim ćilimima ulasku na UNESKO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, poručeno je na VI tkačkoj koloniji na Staroj planini, koja je okupila više od 30 žena iz cele Srbije sa ciljem popularizacije tkanja i usavršavanja tradicionalne veštine izrade ćilima.
Šesta_tkačka_kolonija_15_jun_2021 (1)
Foto: NALED

Izvor: NALED

Na koloniji koju je organizovalo udruženje proizvođača rukotvorina Etno mreža, uz podršku NALED-a, Grada Pirota, Ministarstva poljoprivrede i ambasade SAD, danas je održan diplomatski dan, a među eminentnim zvanicama bili su ambasadori Kanade i Belgije Džajls Norman i Kun Dam, ambasadorka Portugala Marija Virhinija Pina, Filomina Obrajen iz Međunarodnog kluba posetilaca Beograda i Kristina Cetl, ispred predsedništva Međunarodnog kluba žena. Oni su pružili podršku koloniji i aktivnostima na ekonomskom osnaživanju žena u ruralnim krajevima.

– U našoj zemlji žene populaciono prednjače, međutim kada govorimo o tržištu rada, one su, naročito u nerazvijenim krajevima, u manjini. Nastojimo da osnažimo figuru žene kao ravnopravnog člana zajednice koji doprinosi ekonomskom i turističkom razvoju naše zemlje, naročito ovde na jugu. Uz kolonije, koje predstavljaju jedinstveni ekosistem za afirmaciju tkačkog zanata, zalažemo se i da se opet omoguće javni radovi u kulturi, koji bi obezbedili posao za stotine žena, na izradi rukotvorina kao poslovnih i diplomatskih poklona – istakla je na zatvaranju kolonije u Dojkincima, predsednica Etno mreže i izvršna direktora NALED-a Violeta Jovanović.

Za tkačku koloniju prijavilo se više od 30 žena širom Srbije, koje su smeštene i koje rade u Sportsko rekreativnom centru Dojkinci, dok su one najiskusnije tkalje u Tehničkoj školi u Pirotu, sve sa ciljem popularizacije tkanja, kako bi postao stub i lokalnog razvoja i kulturnog turizma.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić istakao je da umetničke rukotvorine, a najviše ćilimi iz pirotskog kraja imaju posebnu kulturnu vrednost i da se zato gradska uprava uvek trudi da podrži projekte osnaživanja žena i obezbeđivanja njihove ekonomske nezavisnosti. “Zahvaljujući Etno mreži, NALED-u i gradu Pirotu, pirotski ćilim postao je biser Južne Srbije, a Tkačka kolonija tradicionalna manifestacija koju svi rado posećuju“, dodao je Vasić.

– Pirotsko ćilimarstvo je svoju prepoznatljivost steklo zbog posebne veštine tkanja na vertikalnom razboju i šarama koje su zbog svojih boja karakteristične za ovo podneblje. Ono što je najvažnije, a zbog čega je upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, jeste to što ga lokalna zajednica prepoznaje kao deo svog identiteta. Aktivnim delovanjem lokalne zajednice, poput edukativnih programa i tkačkih radionica, baš kao što je Tkačka kolonija, doprinosi se očuvanju zanata, što otvara mogućnost kandidovanja na Uneskovu listu – istakla je Danijela Filipović iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.

Share