Petar Mitrović Peca: Treći nebeski i 28. rođendan 12.08.1997 – 23.06.2023.

Autorka: dr Slavica Plavšić

Danas je rođendan Petru Mitroviću Peci, mladiću iz Malog Orašja koji nas je napustio 50 dana posle ostalih osam žrtava masakra. Bio je mladić koga su svi podjednako voleli, i mladi i stari, i koji je iznad svega voleo svoje selo i ljude u njemu.

Javnost dugo nije znala da je još jedan mladić životno ugrožen kao posledica stravičnog masakra. Nije to bio bilo koji mladić – bio je to voljeni, obožavani Peca, koga su svi poznavali i mnogo voleli. I danas, dve godine kasnije, svi ga se rado sećaju i svima mnogo nedostaje, a najviše njegovoj majci Biljani, koja je svoj život posvetila sećanju na njega.

„Nema tog broja sati, dana, meseca i godina, koje mogu tebe izbrisati.

Nema te nedelje, praznika ili važnog datuma kada neću zaplakati.

Nema tog leka koji mogu popiti da mi ublaži ovu bol.

Nema te sreće u kojoj neće biti tuge za tobom.

Nema te gumice koja može izbrisati sećanja.

Nema tog vremena koje može izbrisati tebe, nas i sve ono što smo imali… Nema!

Ma koliko vremena prošlo, ti si i dalje tu. U mojim mislima, srcu i duši…

A odatle te sve vreme ovog sveta ne može iščupati. I nema tog vremena koje tebe može izbrisati. Nema…“

Noć koja je promenila sve

Vreme ne leči rane. Petar nedostaje svakog dana sve više i više.

U noći 4. maja 2023. godine, u selima Malo Orašje i Dubona, dogodio se masakr kakav se ne pamti u ovim krajevima. Te noći je preminulo osmoro mladih: Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (18), Lazar Milovanović (19) i Nemanja Stevanović (21) iz Malog Orašja, kao i Milan (22) i Kristina Panić (19) – brat i sestra, i Dalibor Todorović (24) iz Dubone.

Petar Mitrović Peca, rođen 12. avgusta 1997. godine, preminuo je 50 dana kasnije, 23. juna, 2023, od komplikacija izazvanih višestrukim povredama. Imao je nekoliko prostrelnih rana u plućima, metak u grudnom košu, povređenu dijafragmu, a bio mu je odstranjen i desni bubreg. U butnoj kosti mu je, takođe, bio metak. Iako se oporavljao uz pomoć lekara i majke, njegovo stanje se naglo pogoršalo nakon poslednje operacije. Nažalost, dobio je sepsu i preminuo u 25. godini života, ne dočekavši svoj 26. rođendan.

Dan Pecine sahrane bio je još jedan od crnih, tragičnih dana u Malom Orašju. Preteško je podneti toliku tugu i nesreću koja je zadesila ovo divno, pitomo šumadijsko selo, ove vredne, radne, poštene i časne porodice i njihovu anđeosku decu.

Takvu decu su mogle da stvore samo takve, njihove porodice u kojima je vladala sloga, radost, posvećenost deci i ogromna ljubav koju su im pružali.

Na rastanku sa Pecom, poručili su mu da pozdravi njihove i njegove anđele, da brine o njima i da ih čuva, kao što ih je čuvao i okupljao u Malom Orašju i na Ravnom gaju. Da pozdravi i čuva tada maloletnog Nikolu i Aleksandra, svog brata Marka, drugare i komšije Lazara i Nemanju, brata i sestru Kristinu i Milana i Dalibora iz Dubone… Da svima prenese koliko ih volimo i koliko nam nedostaju.

Za to vreme, majke i sestre spavaju u njihovim majicama, grle njihove stvari, uređuju njihove sobe kako bi im bili bliži i kako bi, bar malo, ublažili tugu nepodnošljivog nedostajanja.

Praznici bez Pecinog smeha

Najteže im padaju praznici… Prvi put bez njih. Obeležili su prethodni Pecin rođendan, svoju krsnu slavu Mitrovdan, prvi put bez Pece. I Božić, i Uskrs i Nove godine… Prethodnih godina se slavilo do zore. Puna kuća gostiju i Pecinog društva. Muzika, smeh, radost…život.

Petar je srednji sin Biljane i Vladana Mitrovića iz Malog Orašja. Najstariji sin je Nikola, zatim Petar i najmlađi Jovan. Vladanov brat, Dragan Mitrović je otac ubijenog Marka Mitrovića.

Neostvarena želja – pešačenje do manastira Tumane

Petar je sa svojih 25 godina imao mnogo planova i želja. Jedna od njih je bila da iz svog sela Malo Orašje krene peške na put do manastira Tumane, gde bi stigao na pričest. Pričao je o tome dugo, nekoliko meseci. Spremio je i opremu za to hodočašće: ranac za planinarenje, šator za prenoćište i drugo, ali nije stigao da ode.

Pred kraj 2023. godine, umesto njega je to učinio njegov mlađi brat Jovan. Organizovao je humanitarnu trku do manastira Tumane, pri čemu je ostvario nedosanjani san svoga brata, ali i prikupio značajnu sumu novca koja je podeljena ranjenima u masakru u Malom Orašju i Duboni.

Humani Joca je za ranjene i selo učinio i pomogao mnogo više nego grad Smederevo i država Srbija.

Ubrzo posle toga, otišao je čak na daleki Island da igra fudbal za tamošnji fudbalski klub. Nedavno se vratio i sada je prvotimac fudbalskog kluba iz Smedereva.

Danas, 12. avgusta 2025. godine, Peca bi napunio 28 godina. Verovatno bi se do sada i oženio i zasnovao porodicu. Umesto toga, njegova porodica, prijatelji i meštani Malog Orašja obeležavaju njegov treći nebeski rođendan.

Posvećeni mladić i nosilac tradicije

Peca je bio vredan i požrtvovan mladić koji se trudio da očuva tradicionalne vrednosti u mirnom šumadijskom selu. Mnogo je učinio za njegov napredak. Pokrenuo je ponovno otvaranje fudbalskog kluba „Ravni Gaj“ gde je igrao sa brojem 5. Takođe je bio osnivač i predsednik folklornog društva Malo Orašje. Bio je član Airsoft kluba Semendria i Lovačkog udruženja, koje od prošle sezone nosi njegovo ime: „Lovačka sekcija Petar Mitrović Malo Orašje“.

U vreme korone, bio je volonter, noseći lekove i hranu starima. Obožavao je decu i za Novu godinu je bio Deda Mraz, ulepšavajući praznike svima. Posle njegovog odlaska, mnogi momci iz sela pustili su brade njemu u čast. Bio je i veliki vernik, redovno je odlazio u crkvu i postio.

Petar je bio omiljen u selu i okupljao je veliko društvo, gde je generacijska razlika bila nebitna. Provodili su nezaboravne zimske večeri u njegovoj vikendici uz čuvene Pecine palačinke, kokice i muziku. Posebna priča su njegove palačinke: pekao ih je na šporetu na drva za svoje prijatelje, a sam ih nije jeo, jer je postio.

Nakon njegove smrti, utihnulo je i selo i omladina u njemu. I fudbal i folklor su prestali. Nažalost, mediji su dugo bili fokusirani na ubicu, a ne na žrtve i njihove živote.

„Imate najveće blago, imate svoju decu.

I onda jednoga dana, jedne crne večeri…

neko sebi da za pravo da ukrade nečije blago,

uništi nečiju mladost.

Da oduzme nečiji život!

Kako, zašto, odakle nekome pravo?

Samo su neka od pitanja koja ćemo postavljati dok smo živi, a na njih nam niko neće odgovoriti.

Život nam je bio lep.

Život bi nam zauvek bio lep da se taj nečovek nije pojavio.”

Želja koja je postala stvarnost i trajno sećanje

Već drugu godinu zaredom, u njegovo ime organizuje se Memorijalni turnir u malom fudbalu „Petar Mitrović Peca“. Turnir je humanitarnog karaktera i postaje tradicija. Takođe se organizuju nastupi KUD-a koje nosi Pecino ime.

Petrova porodica, majka Biljana i otac Vladan, obeležiće njegov rođendan kao da je on tu i kako bi on želeo. Teško je. Tužno, bolno i svečano. Ali, postoji pusta nada da on odozgo negde vidi sve i raduje se što se ispunjavaju, jedna po jedna, sve njegove želje, koje on nije uspeo da ostvari. Između ostalog, maštao je i o tome da formira ženski klub za odbojku na pesku. Nije uspeo, nije stigao. Ali, Biljana će okupiti ekipu, eto, da mu i tu želji ispuni.

I ove godine, kao i prošle, na belim balonima biće ispisana imena mladih iz Malog Orašja i Dubone, kao i stradale dece iz „Ribnikara” i poslaće ih u nebo svojim najmilijima, sa porukama koliko ih vole i koliko im nedostaju.

Živeće ova divna, prerano pokošena mladost dok god traju sećanja na njih.

Uz zahvalnost i saglasnost porodice, prenosimo fotografije i ovu priču.