Panel “Odbrana istine” povodom 24 godine od ubistva Slavka Ćuruvije

Piše: Marija Kozomara

Kako se suđenje optuženima za ubistvo Ćuruvije privodi kraju, ovaj događaj organizovan je i kako bi međunarodne organizacije koje se bave temom bezbednosti novinara pružile podršku Fondaciji i porodici Ćuruvija – Međunarodna federacija novinara, Evropska federacija novinara, Međunarodni institut za štampu, Mreža Safe Journalists, Fondacija Dafne Karuana Galicija, Reporteri bez granica, Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa , ECPMF i Article 19. Oni su došli da poruče kako novinari nisu mete i da se nekažnjivosti za nasilje nad novinarima mora stati na put.

Predsednik ANEMa – Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić moderirao je razgovor učesnika prvog panela, Metjua Karuana Galicije, sina ubijene istraživačke novinarke sa Malte Dafne Karuana Galicije i direktor fondacije koja nosi njeno ime, i počasne predsednice SĆF Jelene Ćuruvije, ćerke Slavka Ćuruvije ubijenog 11. aprila 1999. na ulazu zgrade u kojoj je živeo u Beogradu.

Matić je na početku podsetio na napore koji su u prethodnih deset godina uloženi da se nekažnjivost za ubistva i nasilje nad novinarima sputa – osnovana je Komisija za istraživanje ubistva novinara, Radna grupa policije i BIA, koja se bavila ubistvom Slavka Ćuruvije, a koja je za dve godine prikupila dovoljno dokaza za podizanje optužnice. Stalna radna grupa za bezbednost novinara takođe je osnovana i u okviru nje uspostavljena je otvorenija komunikacija između pripadnika tužilaštva, policije, novinara i drugih relevantnih tela i pojedinaca. U okviru Stalne radne grupe nastao je sistem kontakt tačaka širom Srbije, kojima se novinari u problemu obraćaju sa ciljem brze reakcije na problem. Odgovor institucija je u nekim slučajevima, poput suđenja zbog pretnji Jeleni Obućini, bio više nego adekvatan i prilično brz, ali ono što i dalje fali i na čemu treba raditi, naglasio je Matić, je mogućnost prevencije nasilja i napada na novinare.

On identifikuje političare kao inicijalne kapisle opasnosti po bezbednost novinara koji im uvek na sličan način stavljaju metu na leđa – prvo ih politički diskvalifikuju (izdajnici, špijuni, tajkuni…), nakon čega tabloidni mediji pokreću hajku kroz svoja glasila, da bi se na kraju napadi i pretnje nagomilavali na neregulisanim društvenim mrežama.

Metju Karuana Galicija, sin ubijene novinarke sa Malte Dafne Karuana Galicije podelio je u razgovoru saznanje do kojeg je došao tokom istrage ubistva svoje majke – političari su uistinu često veliki deo problema i na razne načine pritiskaju novinare dok više nisu sposobni da rade svoj posao. Otkrili smo, rekao je Metju, zahvaljujući javnom procesu i svedocima, da je postojala zavera političkih figura i biznismena blisko povezanih sa vladom da ućutkaju novinare tako što bi ih tužili, kupovali njihove medije pa ih zatvarali. Dobili smo i dokaze da je većinu tih tužbi koordinisala mala grupa oko premijera. Zato se zalažemo za donošenje anti-SLAPP direktive predložene od strane Evropske komisije koja bi napravila veliku razliku u ovakvim slučajevima, završio je Galicija.

Metju Karuana, istakao je da je slušajući novinare u Srbiji prepoznao slične probleme sa kojima se suočavala njegova majka: 

„Juče sam slušao iskustva vaših novinara i to me je podsetilo na moju majku. Moja majka je ubijena. Imala je 53 godine. Pre ubistva dobijala je mnogo pretnji i uvreda, zastrašivana je kroz medije – sve ono što se i ovde događa novinarima. Atmosfera u kojoj se ne kažnjava zastrašivanje je užasna. Ne smemo da čekamo da novinar bude ubijen da bi se nešto uradilo. Samo je jedna posledica nekažnjavanja pretnji – i ona je užasna“, naglasio je Metju Karuana Galicija i dodao:

„Meni je taj događaj promenio život. Bio sam pre toga srećan kao novinar, ali sam od tog trenutka morao da pokrenem kampanju zbog ubistva moje majke. Da nismo ništa radili i da smo čekali i slušali institucije ne bismo došli do osuđujuće presude za njeno ubistvo.“

Metju je nakon smrti Dafne nasledio 47 sudskih sporova koji su se vodili protiv nje.

„Postojala je zavera poslovne i političke elite na Malti da se ućutkaju novinari, pa i moja majka. Nasledili smo veliki broj tužbi, ali smo od 47 samo dva spora izgubili, što pokazuje da je cilj tih tužbi bilo zastrašivanje.“ 

„Proces dobijanja poverenja u pravosudne organe na Malti je i dalje težak. Dan posle ubistva kada je policija došla, pitali su me ko su bili neprijatelji moje majke. Prethodni put sam video tog inspektora kada je uhapsio moju majku nekoliko godina pre toga. Kako da verujem nekom ko je uznemiravao moju majku toliko dugo? Polako je išla istraga, ali smo na kraju videli da im je stalo da reše taj slučaj. I na suđenju sam rekao da je taj policajac moj heroj. Na početku sam za njega mislio da je neprijatelj, da bi na kraju postao heroj“, rekao je Metju Karuana Galicija, naglašavajući koliko je važno da se državni organi uključe i da ulažu u ljude koji istražuju ovakve zločine.

Tema koja se provlačila tokom celog razgovora bila je značaj solidarnosti i podrške međunarodnih organizacija koje se bave slobodom izražavanja i bezbednošću novinara u uspostavljanju pravičnog sistema u Srbiji. U slučaju Dafninog ubistva, uticaj ovih organizacija dosta je pomogao porodici da istera pravdu do kraja i okrivi optužene, potvrdio je Galicija.

Jelena Ćuruvija Đurica, ćerka ubijenog novinara i osnivačica Slavko Ćuruvija fondacije, rekla je da je sećanje na dan kada je njen otac ubijen još uvek sveže za nju. Iako su se vlasti u Srbiji menjale, po njenim rečima, nikome nije bio prioritet da reši ubistvo njenog oca.

„Već nekoliko godina izbegavam da budem na ovaj dan u Beogradu. Ne prolazi to sa godinama. Ovde sam danas zato što sve vi danas tu. Svaki 11. april mi je strašan. To je dan kada je moj otac nestao. Imao je samo 49 godina. Mogao je još mnogo da doprinese novinarstvu.“ 

„Menjale su se vlasti u Srbiji, ali nijedna nije razrešavanje ubistva mog tate postavila kao prioritet“, rekla je Jelena Ćuruvija.

Ćuruvija Đurica je rekla da deo rešenja leži u oslobađanju institucija i da su, bez obzira na to što nije bilo ubistava u novinara u Srbiji od 2001. godine – „novinari ubijani na druge načine – ovde se ubija novinarstvo“.

„Treba da oslobodimo pravosuđe, to je dug proces. Bojim se da će proći mnogo vremena dok pravosuđe bude slobodno. Mnogi novinari odustaju od prijavljivanja pretnji jer nemaju za te procese ni novca niti veruju da će zaista otkriti one koje im prete“, rekla je Jelena Ćuruvija Đurica.

Ona je istakla da je jedan od prioriteta Slavko Ćuruvija fondacije da se zaštite novinari u malim sredinama jer su oni izloženi velikom pritisku. „Lako smo utvrdili da su lokalni mediji naš prioritet. Oni tamo nemaju nikakvu zaštitu. Ti ljudi su sami u malim gradovima u kojima lokalni funkcioneri vrše nasilje.“ 

„Sve što Fondacija radi meni daje utehu. Osećam da na taj način štitim tatu, ako je to ikako moguće, ali pre svega to radimo kako se ovako nešto nikad više ne bi ponovilo.“

Jelena Ćuruvija podsetila je na jedan od razloga današnjeg okupljanja, a to je skretanje pažnje na medijski mrak koji vlada Srbijom i neophodnost da članovi pomenutih međunarodnih organizacija čuju kakvo je stanje u Srbiji iz prve ruke, od samih novinara koji su ugroženi. Ona je rekla kako je neophodno napraviti akcioni plan koji bi uključivao predstavnike međunarodnih organizacija i institucija, jer je postalo izvesno da mnoga ukazivanja nisu dovoljna kako bi se princip nekažnjivosti preokrenuo.

Pred kraj panela Matić je skrenuo pažnju na značaj stvaranja poverenja i pružanja solidarnosti ne samo novinarima, već i tužiocima i policiji. Kao dobar primer naveo je slučaj OK radija iz Vranja koji pokazuje da kada se stane iza lokalnih tužilaštva, policije i sudova, pa kad im se pruži podrška i nadzor, pojave se ljudi iz tih institucija koji žele da postupe ispravno. Najteži deo, prema rečima Galicije i Ćuruvije, je razvijanje tog poverenja oštećenih prema institucijama koje su često imale veliki udeo u ugrožavanju bezbednosti novinara. Moguće je imati tu transformaciju, ali potrebne su godine i trud pojedinaca na pozicijama moći, a ne bezimenih ljudi iz institucija, zaključio je Galicija.

Nakon ovog razgovora održan je minut ćutanja za sve ubijene novinare, a zatim i još dva panela na temu nekažnjivosti nasilja i ubistva novinara, sa brojnim novinarima i predstavnicima međunarodnih organizacija kao govornicima.