Ogled Milorad Bjelogrlić – Rat na ulicama, vatra i dim na terenu

Izvor: Novi magazin

Srpska fudbalska komedija za sezonu 2023./2024. ulazi u završnicu. Crvena zvezda je u subotu na stadionu „Rajko Mitić“ pobedila večitog rivala Partizan 3:2 i stigla na korak do osvajanja nove titule iako je do kraja prvenstva ostalo još šest kola. Sve ono što je već postalo uobičajeno kada je u pitanju „večiti“ derbi ni ovaj put nije izostalo. Utakmica je trajala neverovatnih 111 minuta, a po nepisanom pravilu prethodila je masovna tuča između navijača dva kluba. Sukoba je bilo u više delova grada, tako da se policija svojski naradila, čini se i zaradila varijabilu za mesec april. Desetine lica je uhapšeno, a na raznim društvenim mrežama su se videle ružne i tužne slike sa beogradskih ulica. Policijske snage su se opet brojale u stotinama pa je ugođaj pred derbi bio militaristički, a ne sportski. Postalo je degutantno decenijama pisati jedno te isto, a apsolutno ništa se ne čini kako bi stvari krenule na bolje.

Ne može se reći da uzbuđenja nije bilo ni na terenu, a što se tiče kvaliteta fudbala on nije bio baš na nekom zavidnom nivou. Viđeno je pet golova od kojih su dva postignuta sa bele tačke i oba su dosuđena u korist Crvene zvezde. O neubedljivoj igri niko i ne priča i ne piše. Najlepši detalj na utakmici je svakako bio drugi gol Partizana koji je postigao Severina, ali treba istaći da ga jedan deo publike nije ni video, jer je koji trenutak pre nego što se mreža zatresla u šesnaesterac Crvene zvezde ubačena jedna od „milion“ baklji posle koje se raširio gust dim. O igri Partizana se još može reći da je odbrana bila „šuplja“ kao švajcarski sir, Zvezda je lako dolazila u šanse ne zbog lepih i izrađenih akcija, već zbog užasne igre poslednje linije tima.

Za Partizan je utakmica sa Crvenom zvezdom imala i uvertiru pa je tim sa klupe vodio pomoćni trener Albert Nađ umesto šefa struke Igora Duljaja, koji zbog kartona nije mogao da predvodi svoj sastav. U štampi se čak pojavila informacija da je Duljaj u prethodnom duelu protiv Čukaričkog, koju je Partizan isto izgubio, namerno dobio žuti karton kako bi izbegao „sudar“ sa „večitim“ rivalom, koji je pred ovu utakmicu bio favorit što se moglo zaključiti i po kvotama u kladionicama. Zlobnici čak tvrde da se Duljaj uplašio ubedljivog poraza pa je „požuteo“.

Klub iz Humske je posle utakmice bio veoma ljut zbog neujednačenog kriterijuma glavnog sudije Pavla Ilića, koji je dosudio dva jedanaesterca za Crvenu zvezdu. Tim povodom su iz redova Partizana izdali i zvanično saopštenje. „Sramotni sudija Pavle Ilić je već drugi put zaredom, na sebi svojstven, perfidan i pogan način pokrao fudbalski klub Partizan i uništio 173. večiti derbi. Čovek koji očito nema zrna stida, niti elementarnog sudijskog znanja potrudio se da izmasakrira naš klub i igrače, koji su se muški borili protiv rivala, ali i glavnog arbitra, kao 12. igrača na drugoj strani terena. Posle još jedne utakmice u kojoj nas je isti sudija teško oštetio i onemogućio da pobedimo meč u kome smo u većem delu bili bolji tim i imali vođstvo. Iz tog razloga, fudbalski klub Partizan će u narednim danima odlučiti da li će uopšte igrati Kup utakmicu sa Crvenom zvezdom, jer ne želimo da nas ponovo neki sudijski diletant Pavle Ilić i njemu slični, koje Sudijska organizacija šalje po zadatku, potcenjuju i odlučuju o konačnom rezultatu“, napisali su „crno-beli“ u saopštenju, najavivši da možda i neće igrati kup utakmicu koja je planirana za sredu.

Ništa čudno jer garantovano ne postoji sudija na zemaljskoj kugli u bilo kojem sportu za kojeg „večiti“ rivali neće imati zamerki u slučaju da izgube utakmicu, uvek se krivac za poraz traži u „spoljnjim“ faktorima, a ne u vlastitim redovima. Kada smo kod srpskih fudbalskih sudija treba reći da su i oni slični klubovima na evropskoj sceni. Znači, dno dna. Ne prođe kolo a da neki klub nema ozbiljnih zamerki na suđenje. 

Šta reći o Crvenoj zvezdi? Pobeda je ostvarena i nova titula je u ovako neozbiljnoj ligi već osigurana. Međutim, daleko je to i od evropskog proseka. Sastav Dejana Milojevića se mučio i u Surdulici i protiv Železničara protiv klubova čija je cena daleko manja nego mesečna plata bilo kog slabije plaćenog fudbalera „crveno–belih“. Nije šampion Srbije blistao, ali i tako blede partije su mu dovoljne da osigura novu titulu. Ako se stvari drastično ne promene na leto sledi nova evropska blamaža. Ovakva Crvena zvezda će sigurno ponovo da predstavlja topovsku hranu za bilo koji klub iz „Lige petice“. 

Crvena zvezda i Partizan su svojim klupskim politikama i načinom vođenja kluba odavno već došli u situaciju da nemaju nijednog aktuelnog reprezentativca Srbije, a igrači koje dovode su sumnjivog kvaliteta i najčešće ne zaslužuju ogroman novac za koji su angažovani. Zato nije nikakvo čudo da nam je „najvažnija sporedna stvar na svetu“ u tako jadnom stanju

Upravo ta činjenica da je i tako bleda Zvezda u poslednje dve utakmice u svemu nadigrala Partizan, dominirala na terenu najbolje govori koliko su „crno-beli“ ove sezone bili slabi. Odlični golmani i očajna realizacija su samo dali privid neizvesnosti jer po onome što je viđeno tim iz Ljutice Bogdana je bio neuporedivo kvalitetniji i dominirao je na terenu. 

Da ukupan utisak posle 173. derbija bude odvratan treba spomenuti i ambijent na tribinama. Toliko baklji i pirotehnike se ne može videti nigde na svetu kao u „ratnim sukobima“ i „izlivima radosti“ navijača Crvene zvezde i Partizana. Pre svega treba reći da je tako nešto nezamislivo bilo gde u svetu pošto bi taj deo tribina bio ispražnjen, a baklje su dolazile i sa „severa“ i sa „juga“. Dima i vatre je bila kao na bojnom polju, a ne na nekoj sportskoj manifestaciji. 

To je glavni razlog zašto je igra trajala skoro dva sata, čak 111 minuta jer je u dobrom delu utakmice vidljivost bila slaba zbog dima kojeg su prouzrokovale brojne petarde ubačene na teren. Samim tim se postavlja pitanje da li redarske službe i policija uopšte postoje jer je neshvatljivo da se pored navodno rigoroznih kontrola prilikom ulaska na tribine unese tolika količina pirotehnike. 

Crvena zvezda i Partizan su svojim klupskim politikama i načinom vođenja kluba odavno već došli u situaciju da nemaju nijednog aktuelnog reprezentativca Srbije, a igrači koje dovode su sumnjivog kvaliteta i najčešće ne zaslužuju ogroman novac za koji su angažovani. Zato nije nikakvo čudo da nam je „najvažnija sporedna stvar na svetu“ u tako jadnom stanju.

Grč, očaj, tuča, haos u gradu i sirene hitne pomoći su već godinama stvarnost srpskog fudbala koji je već dugo ozbiljno bolestan. Beskarakternost, besprincipijalnost poput epidemije su ga odavno zahvatile. Bahatost je obuzela sve počev od FSS, pa do čelnika Crvene zvezde i Partizana. Za njih je fudbalski svet niže biće i ne zaslužuje nikakvo objašnjenje za dugogodišnje posrtanje. Ta bolest je žilava i duboko ukorenjena.

BIOGRAFIJA

Milorad Bjelogrlić (1959, Sarajevo) u rodnom gradu je završio osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet. Posle deset meseci pripravničkog staža u Opštinskom sudu u Sarajevu svojevoljno je dao otkaz i posvetio se novinarskom pozivu. Pisao je i radio u Sportu, Večernjim novinama, Ekspres politici, Tempu i Sportskom žurnalu, gde i danas zaposlen. Od 2010. povremeno piše i prozu, a više njegovih priča objavljeno je u četiri nastavka knjige Sarajevo, moj grad, a u maju mu izlazi i druga knjiga Sarajevska lektira asova. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.