Nebojša Milenković – “Šta je novosadska opozicija trebala da radi?”

Autor: Novi Nebojša Milenković, Izvor: Facebook post

Pošto mnogi pitaju “Šta je, po tebi, juče novosadska opozicija trebala da radi?” pokušaću da odgovorim:

Najpre da u svojim redovima nađe nekog kredibilnog i artikulisanog ko će se obratiti građanima i izneti bilo kakav plan – ovako je, izuzev davanja oduška našim frustracijama (te povećanja prodaje jogurta i jaja), politička artikulacija jučerašnjeg protesta nažalost izostala. Na primer ovako: “Mi smo odbornici opozicije koji će sada ući na Sednicu Skupštine grada gde ćemo pokušati da zaustavimo izbor lica koje je predloženo za gradonačelnika zbog “toga”, “toga” i “toga”. Izveštavaćemo vas o tome šta se dešava unutra i molimo vas da se ne razilazite, trebaće nam vaša podrška”.

Zatim da uđu unutra PO SVAKU CENU a ne da se kapriciraju, po principu: “Kad smo mi hteli oni nas nisu puštali – a sad smo odlučili da mi nećemo!”. Ako nisu hteli da uđu “jer odbijaju da ih policija tretira i pretresa kao kriminalce” ili zato što policiji nije mesto u parlamentu to je sasvim legitimno – ali se onda to jasno kaže, to jest artikuliše kao politički stav! Ako je opoziciji bilo ispod časti da ih iko pretresa – i to je ok. S tim da bi se, možda, mogli zapitati kako onda to nije bilo ispod časti novinarima? Na ovaj način – kad različiti opozicioni akteri saopštavaju različite verzije istog događaja – kao rezultat imamo samo konfuziju koja nije ni dobra ni motivišuća!

Istine radi, pošto sam bio prisutan, policija ih u prve tri sekunde zaista nije pustila da uđu – a već u četvrtoj počelo je koškanje. Razumem napetost, razumem adrenalin – ali u kriznim situacijama, a ovde su “situacije” uglavnom takve, potrebna ja i strategija, taktičnost, mudrost i razum. Ukoliko već nisu napustili nelegalne i nelegitimne Skupštine – pošto u njima OČIGLEDNO postoji nešto što ih magnetski privlači – onda su MORALI biti unutra (“jedan po jedan”, dva po dva, kakogod) i na sve raspoložive načine pokušati da spreče ono što se juče nije smelo dogoditi – a to je izbor ordinarnog nasilnika za gradonačelnika jednog ranjenog i poniženog grada! Uostalom, šta misle o licu koje je juče izabrano za “gradonačelnika” građani su više no jasno rekli šta su imali.

Vraćam se na opoziciju – a-pso-lu-tno je frapantno da u ova tri meseca ekspozije Slobode i kreativnosti opozicija (kako lokalna, tako i pokrajinska ili republička) nije uspela da smisli nijedan drugi, kreativniji i efikasniji način ili metod političke borbe od nadgurivanja sa policijom.

Ipak, da se razumemo, od nedostatka kreativnosti veći problem je nedostatak kredibilnosti. Otuda, čak i kad urade nešto smisleno, izostane masovnija podrška građana kao što je izostala tokom smislene, opravdane, blagovremene i politički celishodne blokade tužilaštva u Novom Sadu.

Stoga bi, umesto da se ljute na građane što se ne odazivaju njihovim pozivima ili na studente koji se od njihovih akcija eksplicitno ograđuju – ukoliko imaju nameru da se ZAISTA BAVE POLITIKOM napokon morali da počnu sagledavati razloge zbog kojih ne mali broj, možda čak i većina, građana koji su protiv ove vlasti ima latentan problem s njenom opozicijom. Nemojte, molim vas, sad da mi “objašnjavate” kako je “za smenu vlasti potrebna nekakva opozicija”, jer “nekakvu” imamo već petnaest godina. ZA SMENU VLASTI – POTREBNA JE: OZBILJNA, KREDIBILNA, NEKOMPROMITOVANA, POLITIČKI ARTIKULISANA OPOZICIJA!!!

Ako zaista težimo promenama koje će nas dovesti do drugačijeg društva, zasnovanog na jasnim vrednosnim principima i preuzimanju odgovornosti – kako to da ti principi ovde treba da važe za sve, čak i građane, ali ne i za predstavnike opozicije (može i “opozicije”)!?!

S obzirom da je ključni proces u formiranju političkog identiteta proces identifikacije i pitanje motivacije – kako to da motivisanost za učešće u opozicionim akcijama ne postoji čak ni kod članova njihovih stranaka (pod pretpostavkom da ti članovi zaista postoje)?! Kako se, nakon bar deset izdanih ili obesmišljenih protesta, upravo zaslugom ili krivicom “opozicije” niko od njih nije zapitao: “Čekajte, hajde da vidimo gde smo pogrešili, i kako bismo sledeći put mogli bolje?”. Da li, i kako, jedanaesti protest s uspehom mogu voditi (personalno) isti oni koji su obesmislili prethodnih deset?! Isuviše je pitanja koja lebde bez odgovora. Isuviše neprincipijelnih ustupaka koji “mirišu” na svesne ili nesvesne usluge režimu da bismo ih smatrali slučajnim?! Ako tražimo odgovornost vlasti – a normalno je da tražimo – kako to da pitanja lične i političke odgovornosti ne važe i za pripadnike “opozicije”!?!

Na primer, ko je i na koji način KONKRETNO podneo ili preuzeo odgovornost za stvaranje Frankeštajn-koalicije na prethodnim izborima kojom je Novi Sad praktično bez borbe prepušten naprednjacima – čime su i Đurić i sada Mićin učinjeni mogućim?! Ko je preuzeo odgovornost za rasturanje protesta “Srbija protiv nasilja” onim nedozrelim, neozbiljnim i neodgovorim fizičkim sukobljavanjem “organizatora protesta protiv nasilja” na Mostu slobode?! Ili, kad smo kod Mićina, ko je preuzeo odgovornost za skretanje fokusa idiotskom idejom o raspisivanju referenduma o Gup-u umesto insistiranja na odgovornosti batinaša koji su tukli i hapsili građane pri tom ponižavajući čak i policiju na protestu “Buna protiv mafije”!? Nad lokalnom opozicijom, kao senka sumnje, ledbi nerazrešeno (a obećano) “otkriće” odbornika Bačulova “da neki među nama nisu naši – to jest da deo opozicije radi za vlast”!?! O “sposobnosti” da se primi kritika ili sasluša drugačije mišljenje – da i ne govorim. Itd. Ako bih išao unazad sličnih primera naći ću bar dvadeset!?

Ako ipak treba i da “crtam”, onda ovako, pored programske konsolidacije i definisanja osnovnih etičkih principa svog delovanja:

1. Opozicija iz svojih redova (ili bar iz prvih redova) mora odstraniti dojučerašnje kolaborante, koalicione partnere i saradnike režima (mislim, podjednako, i na pojedince i na organizacije)!

2. “Lideri” opozicije ne mogu biti oni iza kojih se afere iz prethodnog perioda (mislim i na period vlasti DS) vuku kao repovi – kao i oni koji su počinjenim greškama ili pogrešnim procenama nebrojeno puta izneverili ukazano poverenje građana!

3. Na čelo stranaka i političkih organizacija moraju doći ljudi s ličnim i profesionalnim biografijama – čiji kvaliteti neće biti samo adrenalinska ovisnost već i određena politička znanja, lična razložnost, stručne biografije, sposobnost osmišljavanja akcija i politička i strateška veština sticanja poverenja građana (može li iko od vas da se seti kada je poslednji put čuo smislen politički govor, pročitao autorski tekst ili odgledao politički smisleno gostovanje nekog od predstavnika gradske parlamentarne opozicije – Ješić se, dakle, ne broji)!?

4. Pametni, stručni i nekompromitivani ljudi u (novosadskim) strankama i političkim organizacijama više ne smeju ćutati, dopuštajući da ih vode najkompromitovaniji ili najgluplji to jest najbesprizorniji među njima – sklapajući jednako glupe “paktove” s restlovima režima!

Na kraju oko nečeg i da se složimo – proces iniciran studentskim protestima neće moći da se okonča bez političke artikulacije.

Lično – navijam za političko organizovanje samih studenata – formiranjem političkog pokreta za promene!

Ako se to pak ne desi, pošto je smisao politike u sticanju poverenja i motivisanju na akciju – a ako već imamo opoziciju kojoj niko ne veruje i koja za svoje “akcije” više ne motiviše ni sopstvene članove – onda opozicija mora da se menja ili ćemo kolektivno nastaviti da čekamo se promeni čitavo društvo i blanko oprosti onima koji su nas već toliko puta izdali i izneverili.

Od mene toliko.

Opozicijom – makar ovom koju reprezentuju Dragan Đilas i Miloš Jovanović ili Bora Novaković, Miran Pogačar i ostali “lideri” – gledaću da se, ako ne budu pravili neke baš žestoke svinjarije, više ne bavim.

P. S. Ako ne zna ko čini Frankeštajn-koaliciju možete se obavestiti ovde.