Miomir Grujić Fleka: Prigovor savesti

Kao umetnik, novinar i animator kulture sa dvadeset godina javnog staža i statusom Javnog Ilegalca, dopuštam sebi Slobodu da se na ovaj način obratim Javnosti i Savremenicima. Kao pojedinačni pojedinac, bez ambicija i pretenzija u nastupelom grabežu za moć, pozicije i počasti, govorim u sopstveno ime, obavezan isključivo sopstvenim dosadašnjim radom u prilog osvajanja Slobode i Nezavisnog Mišljenja.

Polazeći od notorne činjenice da je pojam lične i kolektivne Savesti moguće izvesti jedino iz pojma lične i kolektivne Svesti, i dalje, uzimajući u obzir višegodisnje, katastrofalno stanje pomenute kolektivne Svesti, ovaj Prigovor ne upućujem mnoštvu vlasnika lične Krivice, pa čak ni dezavuisanim institucijama, instancama i distancama Zajednice. Dopustite mi, dakle, da vašoj Pažnji ponudim sledecu argumentaciju:

Prigovor Savesti ne upućujem Majstorima petorazrednog cinizma i tragikomične Demagogije, eksponenetima dojučerasnjeg režima koji se od prvog do poslednjeg dana vladavine legitimisao kao pogrebno preduzeće, ustanovljeno od strane ljudi koji su svesno, racionalnim izborom odbacili Moral, Odgovornost i Savest, i stali na stranu Zla.

Prigovor Savesti ne upućujem ni dojučerašnjim Sluškinjama pomenutog režima, Vojsci i Policiji, ubeđen da će im upravo narod u čije ime su počinili nesagledive štete uputiti jedini merodavan, narodni Prigovor.

Prigovor Savesti ne upućujem na adresu Narodne Crkve sa čijih je visokih instanci sve do nedavno, kao Glas Pomirenja do nas stizao pomirljivi poziv: Deco naša, ako vec lažete, kradete i ubijate, činite to u ime Viših Interesa!

Ovaj Prigovor Savesti ne upućujem vodećim Institucijama narodne kulture, Nacionalnoj akademiji i vrlim Ha-Hademicarima čija se očinska zabrinutost nad sudbinom naroda odrazila na sposobnosti Memorije, pa su glatko zaboravili na Memorandum.

Prigovor Savesti ne upućujem Proizvođačima Stvarnosti, mas-medijskim Podanicima Maloumlja i Kreatorima Obmane čija se interpretacija Kolektivne Istine tokom protekle decenije svodila na pobedonosni slogan: Istina je bezbroj puta uporno ponovljena laž! Svedoci tako proizvedene Stvarnosti od prvog trenutka znaju da je jedno odlučno, esnafsko NE moglo da osujeti i spreči desetogodišnji Košmar i Unakaz.

Prigovor Savesti ne upućujem gomili mediokriteta na ključnim društvenim položajima, samozvanim Ekspertima, profesionalnim Diletantima, vrhunskim stručnjacima za sprovođenje Negativne Selekcije i uglednim Biznismenima koji su udruženim snagama sopstvenu zemlju pretvorili u globalnu buvlju pijacu i fabriku Lumpenproleterijata.

Prigovor Savesti ne upućujem Pobunjeničkoj Estradi, Pevačima lažnih pesama, gomili trovača, nadničara i tezgaroša, koji su nas u svim mogućim i nemogućim prilikama i neprilikama, u dobru i zlu, u miru i nemiru, gušlili sopstvenim Smradom, trulim sujetama i jeftinim multipraktik Porukama širokoeksploatisanim u svrhu stimulacije, najprimitivnije masovne Egzaltacije.

Prigovor Savesti, konačno, ne upućujem čak ni Izvrsiteljima koji su obavili linć Morala i silovanje Pravde.

Prigovor Savesti upućujem upravo žrtvi tog linča i silovanja, Većinskom, Kolektivnom Čoveku ove Zajednice. Čoveku koji je pristao na podmetnutu Zabludu prema kojoj Kolektivna Krivica ne zna za Odgovornost iznudivši tako u prilog sopstvenih zlotvora i u korist sopstvene Štete, prezir i ogorčenje čitave Planete, i konačno, Izgovor o ugroženosti sopstvenog Opstanka. Klizeći ka Dnu Bezdana, duboko uljuljkan u naručju Bolesti teškog buđenja, više od pola veka nesposoban da obezbedi sopstvenu biološku, ekonomsku i duhovnu reprodukciju, utonuo u Samoobmanu, u kojoj je Inat sinonim za Ponos, a Prkos zamena za Dostojanstvo, gluv za poruke sopstvene Istorije i za Mudrost sopstvenih Predaka, koja na sve moguće načine upozorava da Mentalitet proizvodi Autoritet, uzdižući sopstvenu Nezrelost u visine Nebeske Vrline, Kolektivni Čovek je pevao Bože Pravde, odbijajući da vidi kako je Pravda neumoljiva i surova sve vreme tu, na Snazi. Dok podvlači crtu i ispostavlja Račun uz zatezne Kamate, prozvana Pravda strpljivo ponavlja Veliko Načelo dostupno svakom živom Stvorenju pod Kapom Nebeskom: Ne čini drugome ono što ti ne želiš da drugi čini tebi!

Ovom do juče pregaženom Čoveku nije potrebno ni Pomilovanje ni Pokajanje da bi se ponovo uspostavio kao Uspravni Čovek. Treba mu mnogo Svesti, Savesti, Hrabrosti i spremnosti da stane pred sopstveno doskora iskrivljeno Ogledalo. Priznanje da je lik u odrazu Ogledala prizor Suštine koju ubuduće mora stvarati, braniti i za nju odgovarati sam. Sam pred Sobom i u sopstveno Ime.

U nadi da ovaj Prigovor Savesti neće doživeti sudbinu Kasandrine pesme zataškane pod tepih, šaljem ga na adrese svih javnih glasila u Prestonici, uz razumljivu molbu da ga objave integralno ili da ga, već prema izboru sopstvene Savesti ne objavljuju uopšte.

U Beogradu, 10. oktobra, 2000. Miomir Grujić Fleka

Tekst je prenet sa portala b92.