Matić u Marker razgovoru: Srbija zna ko je ubio Slavka Ćuruviju i bez presude (VIDEO)

“Ovo je prva godina u kojoj posle ovog suđenja imamo ponovo sličnu situaciju jedne velike razočaranosti. Ono što sam ja danas ipak istakao je da je sada mnogo drugačije, jer mislim da posle jako velikog rada koji je utrošen u proteklih 10 , 12 godina. Mislim da je puno dokaza izneto i za vreme suđenje i tokom rada Komisije koji su vrlo ubedljivi kada je reč o onima koji su izvršili ubistvo i kada je reče o onima koji su nalogodavci i mislim da Srbija bez obzira što nema presude u ovom trenutku  i sada što je teško više  i da se dogodi ipak zna ko je ubio Slavka Ćuruviju i zna ko su nalogodavci i mislim da je to veoma važno nasleđe koje imamo danas“, ističe Matić.

Pre 25 godina na današnji dan, u prolazu svoje zgrade u Svetogorskoj ulici u Beograda sa 18 metaka u leđa ubijen je novinar Slavko Ćuruvija. Ove godine Apelacioni sud oslobodio je okrivljene Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića i ako su prvostepenom presudom bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.

“Mislim da je kroz ovaj sudski proces utvrđena istina, a činjenica da je sudsko veće Apelacionog suda donelo odluku kakvu je ono smatralo da treba da doneti, očigledno se kosi sa onim što je postojalo u ovom procesu pre toga. Uostalom dve prvostepene presude od po 100 godina dosta govore i mislim da je Apelacija postala jedno mesto u kojem se jako puno onih slučajeva koji su osuđujući oslobađa a oni koji su oslobađajući potvrđuje”, rekao je Matić.

Kako kaže, misli da pravosudni sistem nije spreman prvenstveno da reformiše ovu zemlju.

“Ne može se reformisati ako bude zasnovana i dalje na vrednostima državne bezbednosti iz dvadesetih godina na političkim zločinima koji su ne razjašnjeni. Mislim da je to zaista jedan od osnovnih problema našeg društva nemogućnosti da se otrgnemo i da počnemo da sprovodimo reforme neophodne za evropsko pridruživanje, ali prvenstveno za nas same“, ističe predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Pre 12 godina osnovana je Stalna radna grupa za bezbednost novinara kako konstatuje naš sagovornik jer je u tom trenutku postojala politička volja. Na pitanje Insajdera zašto je potreban politička volja za rešavanje ubistva novinara, Matić odgovora zbog slabih institucija.

“Očigledno je to zbog toga što su nam preslabe institucije, zbog toga što nema nezavisnosti institucija, Tužilaštva u ovom slučaju, što je podložno delovanju političkih snaga, centara moći i onda se čeka tako samo nekakav veliki pritisak, a posle toga se čeka da prođe neko određeno vreme”, kaže Matić.

Dodaje da je bilo puno opstrukcija tog suđenja.

“Očigledno da postoji jedna dominantna želja u društvu da se nikada ne razotkriju ubice, jer bi se onda narušila vladavina snaga koje su proistekle iz državne bezbednosti 90-ih godina, koje nisu suočene sa kaznenom politikom odmah kada su se dogodile promene“, ocenjuje predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Ipak sagovornik Insajdera postavlja pitanje “da li je postojala zaista iskrena politička volja sa željom da se brzo i efikasno završi ovo suđenje.“

“Da je postojala, ovo suđenje moralo se završiti u naredne dve ili tri godine. Dakle, ako vi nemate 15-20 godina nikakvo delovanja pravde, onda je i to dugo čekanje takođe nova nepravda koja se čini i onda kada vi dođete u neku situaciju takvog mrcvarenja da dođe i osuđujuća presuda, onda je pitanje zaista da li ta presuda sa sobom nosi one elemente koji su dosta važni. A to je između ostalog da se društvo popravi ili da se nešto promeni u društvu itd. Tako da, nažalost, sve više imamo takvih situaciju koja je neophodna politička volja da bi se razrešile nekakve društvene probleme koje nisu rešavane na vreme“, naglašava Matić.

Svi ovi slučajevi ubistva novinara se vezuju za period mračnih devedesetih. Na pitanje Insajdera jel su te strukture i dalje toliko jake, odgovara da su izuzetno jake i nemamo to resetovanje društva.

Prema rečima sagovornika Insajdera “mi imamo sada situaciju u kojoj se glorifikuju ratni zločinci, osuđivani ratni zločinci. Imamo situaciju u kojoj se naše dece vaspitavaju preko postulata i vrednosti jednog Ratka Mladića, jednog zločinca, i ne samo osuđenog, nego za koji je evidentno zaista da je činio velike zločine i tako dalje“.

Pored uticaj devedesetih naš sagovornik ističe još jedan razlog.

“To je dosta amatersko vođenje zemlje u različitim segmentima, u različitim vremenskim periodima, kada se dopuštala ta snaga da ispliva u prvi plan i onda naravno takođe određen politički establišment koji je podržavao takvu vrstu ideologija, ideja i takvu određenu vrstu haosa u kojem živimo i danas. Ono što se međuvremenom dogodilo kao otežavajući trend, to je da je to trend u cijelom svetu. Dakle, u cijelom svetu populizam je nešto što je vladajući mehanizam kojim se vlada i dolazi na vlast, a to znači da apsolutno nikakva vrednost nije bitna, nego je bitno samo vladati, bitno je osvojiti moć po svaku cenu, uključujući manipulacije, laži itd“, konstatuje on.

Prema rečima Matića “i danas imamo vladavinu laži, imamo tu jednu matricu koja je vrlo opasna koju smo naprimer mogli da vidimo sad na delu u slučaju Dinka Gruhanjića“. Takođe imamo i slučaj strašnih pretnji upućenih Ani Lalić- Hegediš.

“Mislim da je jako važno da govorimo o tome šta treba učiniti sve na preventivno. Dakle, da ne moramo ponovo da se bavimo rešavanjem slučajeva ubistava novinara ili pokušanja atentata. I u ovom slučaju mi smo imali vanrednu sednicu Stalne radne grupe za bezbednost novinara, imali smo, odlazili smo nekoliko puta u Novi Sad i ćemo ponovo 19. da pokušamo da tamo održimo sednicu i pokušavamo da osmislimo neke inovativne metode zaštite”, kaže Matić.

On ističe da je zanimljivo je da je tražena procena bezbednosti Dinka Gruhanjića i Ane Lalić- Hegediš i da ona još nije završena.

“I obično kažu pa to traje, to mora da traje 10-15 dana. I sada prolazi to vreme, a šta će novinar da radi za tih 10-15 dana. U slučaju, na primer, da policija kaže da, da, da, potrebna je policijska zaštita posle 10-15 dana. A svi znamo koliko su važni ti prvi dani kada je ta ostrašćenost toliko velika. Tako da mi moramo sada da učinimo sve, da pronađemo mehanizam, uključujući angažman privatnog obezbeđenja, uključujući sklanjanje na neku bezbednu poziciju našeg kolege, da se u tim prvim trenucima, u tim prvim danima, izbegne mogućnost da dođe do nekog fizičkog napada“, zaključuje Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Tekst je prenet sa portala Insajder.