Komercijalizacija hitne pomoći: Kada profit postaje važniji od života

Autor: Dejan Zejnula, predsednik Pokreta “Pravo na život – Meri”

Dežurstva i komercijalna angažovanja u brojevima

Prema izveštaju rada Zavoda za urgentnu medicinu Beograd za 2023. godinu, broj sati koje su ekipe provele na dežurstvima iznosio je 175,215 sati. Koliko su ovi podaci tačni ne možemo utvrditi sa sigurnošću, ali činjenica da su za jun, jul i avgust ubeležena samo 206,05 sati ukazuje na to da ovi podaci nisu precizni.

Tokom letnjih meseci, Zavod za urgentnu medicinu Beograd svake godine angažuje po 4 ekipe kroz tender za javnu nabavku “medicinsko dežurstvo na Savskom jezeru” koji raspisuje JP “Ada Ciganlija”. Ove ekipe rade tokom 75 dana i satnica za ovo dežurstvo očigledno nije prikazana u statistici izveštaja o radu, a koliko je sličnih dežurstava koja nisu prikazana, možemo samo da predpostavimo.

Prema podacima sa sajta javnih nabavki, za ovo angažovanje je opredeljeno 4.000.000 dinara bez PDV-a. Ako uzmemo u obzir 75 dana angažovanja po 9 sati za 4 ekipe, dolazimo do broja od 2,700 sati dežurstva. Kada se na ove sate dodaju sati iz izveštaja o radu, dolazimo do ukupnog broja od 4,452 sata dežurstva.

Naspram ovih dežurstava, tokom 2023. godine u Beogradu je bilo ukupno 7,223 intervencija prvog reda hitnosti. Ekipe su provele ukupno 58,632 minuta od prijema poziva do dolaska na lice mesta i 198,063 minuta od dolaska do oslobađanja ekipe, što je ukupno 256,695 minuta ili 4,278 sati intervencija. 

Uporedna analiza vremena ekipa na dežurstvima i hitnim intervencijama

Statistika koja otkriva više vremena provedenog na dežurstvima (4,452 sata) u odnosu na intervencije prvog reda hitnosti (4,278 sati) jasno pokazuje ozbiljnu zloupotrebu resursa hitne pomoći. Ovo ne samo da dovodi u pitanje prioritete institucije čiji je primarni zadatak zaštita ljudskih života, već i svesno dovodi građane u opasnost zbog smanjenog broja dostupnih ekipa za hitne slučajeve. Resursi koji bi trebalo da budu na raspolaganju građanima u trenucima životne ugroženosti preusmeravaju se na profitabilne aktivnosti, čime se hitna medicinska pomoć pretvara u sredstvo zarade. Građani su svedoci sistema u kojem se, umesto brze reakcije, savetuje da sačekaju i ponovo pozovu ako se stanje pogorša – što je apsolutno neprihvatljivo. Ovakva praksa stavlja profit iznad života i zahteva hitne promene kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje zdravlja i života građana.

Zloupotreba resursa hitne pomoći: Profit ispred života

Sve je jasnije da se komercijalizacija hitne pomoći dešava na račun javnog zdravlja. Dok bi hitna medicinska pomoć trebala biti besplatna i dostupna svim građanima, u praksi vidimo kako se resursi hitne pomoći troše na profitabilne aktivnosti, ostavljajući građane nezaštićenima u hitnim situacijama.

Konkretni primeri dodatno ilustruju ozbiljnost problema. 22. avgusta 2024. godine, na Zrenjaninskom putu dogodio se težak sudar. Iako je podstanica hitne pomoći u Borči relativno blizu, ekipa nije mogla da odgovori jer je bila angažovana na intervenciji u zatvoru u Padinskoj Skeli. Na mesto nesreće poslana je ekipa iz stanice Zavoda udaljene 23 kilometra, što je značajno produžilo vreme dolaska. Inače, u Borči su obično stacionirane dve ekipe, ali se tokom leta taj broj smanjuje na jednu, pod izgovorom smanjenog opterećenja hitne službe. U stvarnosti, ove ekipe se povlače kako bi dežurale na Adi Ciganliji, što direktno ugrožava građane naselja kao što je Borča.

Možemo navesti i primer dogodio se 2. jula 2023. godine, kada je pacijent bez svesti sa epileptičnim napadom doveden ispred same podstanice u Borči. Kako je jedina ekipa bila zauzeta na pozivu prvog reda hitnosti, poslata je druga ekipa kojoj je trebalo čak 40 minuta da stigne. U tom periodu, pacijent je imao više epizoda generalizovanog epileptičnog napada, sa penom na ustima. 

Ovi primeri jasno ilustruju posledice odluka Zavoda za hitnu medicinsku pomoć da resurse preusmeri na komercijalne aktivnosti. Tokom 2023. godine, Zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograda prihodovao je 19,101,918.9 dinara na račun sopstvenih sredstava pod šifrom 221 – promet roba i usluga, finalna potrošnja. Ovaj prihod potiče od komercijalnih aktivnosti poput dežurstava na javnim događajima i manifestacijama koje donose prihod Zavodu. Međutim, dok Zavod ostvaruje značajnu dobit kroz ove usluge, građani ostaju uskraćeni za adekvatnu hitnu pomoć u trenucima kada im je najpotrebnija.

Građani Beograda često prijavljuju da su prilikom poziva hitne pomoći savetovani da sačekaju i pozovu ponovo ako se stanje pogorša, umesto da im odmah bude poslat tim hitne pomoći. Ovi saveti, koji se daju u trenucima kada je svaka sekunda važna, rezultat su smanjenog broja ekipa, ali i odsustva jasnih protokola za prijem i trijažu poziva. Ovakva praksa je izuzetno opasna, jer kod akutnih medicinskih stanja može doći do brze progresije bolesti. Kod stanja poput srčanog ili moždanog udara, teških trauma, anafilaktičkog šoka i drugih hitnih stanja, kašnjenje u intervenciji može dovesti do nepovratnog oštećenja zdravlja ili smrti.

Zaključak: Hitna pomoć za hitnu pomoć

Hitna medicinska pomoć treba da bude zagarantovana i besplatna za sve građane, a ne alat za ostvarivanje profita. Komercijalizacija hitne pomoći mora prestati, a resursi se moraju vratiti građanima. Svaki minut, svaka ekipa, i svaki resurs hitne pomoći mora biti na raspolaganju onima kojima je zaista potreban. Ne možemo i ne smemo dozvoliti da profit postane važniji od života. Potrebna je hitna reforma ovog sistema, kao i donošenje zakona o hitnoj pomoći koji će jasno regulisati način rada i angažovanje ekipa.