Kako se jedna fondacija u istočnoj Evropi bavi mentalnim zdravljem?

Piše: Suzana Đorđević, direktorka Hemofarm fondacije u Srbiji. Izvor: Alliance magazin

Zaboravljena humanost i solidarnost

Šok. To je osećaj koji sam imala dok sam čitala o čuvenom francuskom fotografu Rene Roberu kojem devet sati niko nije prišao i ponudio pomoć nakon što se okliznuo i pao na ulici u sred Pariza. Prolaznici su verovali da je beskućnik, da je zaslužio da leži na zemlji dok ga zemlja ne proguta, nedostojan života, ni poštovanja. Prva osoba koja mu je, prekasno za Robera, pritekla u pomoć i pokazala drugačije, humano lice bio je, gle čuda, beskućnik. Osoba od koje većina okreće glavu.

Zašto mu niko nije pritekao u pomoć ranije, kada je mesto na kojem je pao bilo prometno? Gde su nestali humanost i solidarnost?

Beskućnici, pripadnici LGBT populacije, osobe koje boluju od mentalnih bolesti samo su neke od marginalizovanih i stigmatizovanih grupa. Kada živite na malom prostoru, kakav je Srbija, strah da javno govorite o tome da pripadate nekoj od manjinskih grupa je takav da odlučujete da ćutite i trpite. Ćutite o tome ko ste, gutate kako se osećate, pod tepih gurate šta vas pritiska, zanemarujete šta želite. U slučaju osoba sa mentalnim oboljenjima, odluka da se nekome prizna šta vam je na duši i potraži stručna pomoć po nekom nepisanom pravilu sa sobom povlači osudu sredine i etiketiranje da vam nešto „fali“.

Vreme krize i depresije

Istraživanja pokazuju da je svaka četvrta osoba na globalnom nivou pod uticajem nekog oblika depresije, bilo da je reč o emocionalnim, motivacionim, kognitivnim ili somatskim simptomima. Depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjena energija, osećaj krivice, bespomoćnost, nisko samopoštovanje, poremećaj sna i apetita, loša koncentracija i crne misli, samo su neke odlike depresije.

Pravi problem je što depresija ne pravi razliku među svojim žrtvama. Ona ne priznaje pol, socijalnu klasu, intelektualni nivo, pa ni dob, zbog čega je sve radikalnije prisustvo ove bolesti kod mladih ljudi koji su tek na početku sazrevanja (samoubistvo je drugi najčešći uzrok smrti kod populacije između 15 i 29 godina). Ona je nevidljiva za rendgen, bez ukusa i mirisa, napada podmuklo, i žrtva je neretko postaje svesna tek pošto je značajno kontaminirana njenim toksičnim dejstvom.

Kada je reč o Srbiji, nažalost, stanje nije ništa bolje nego u ostatku sveta. Nerešeno pitanje masovnog post-traumatskog iskustva proisteklog iz nedavnih ratova, siromaštvo, urušen sistem vrednosti i ekstremna polarizovanost društva – samo su neki od faktora koji utiču na zabrinjavajući podatak, koji je dodatno pojačala COVID kriza, da gotovo 30 odsto stanovništva ima simptome umerene do teške depresije. Ovaj broj je verovatno i veći, kada se uzme u obzir da mnogi ljudi potiskuje simptome depresije zbog straha od osude društva, odbijanja da prihvate činjenično stanje ili, jednostavno, zbog nedovoljne obaveštenosti o efektima i nuspojavama ove, po mnogo čemu, specifične bolesti.

Nesalomivi

Kako bismo sprečili da pandemija virusa korona bude praćena epidemijom psihičkih poremećaja, Hemofarm fondacija, čiji osnivač je farmaceutska kompanija Hemofarm A.D, član STADA grupe, je u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu, u aprilu 2021. godine, pokrenula nacionalnu kampanju za očuvanje mentalnog zdravlja, borbu protiv depresije i stigme „Nesalomivi“. Važnost ove kampanje, čiji je cilj pružanje psiho-socijalne podrške stanovništvu i, na duže staze, stvaranje društva humanih i solidarnih ljudi, ogleda se i u tome što ju je prepoznalo i podržalo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.

Bilbordi sa porukom „Pazi, lomljivo“ i „Ne daj da te slomi“ vidljivi u 18 gradova u Srbiji bili su prvi u nizu aktivnosti u okviru koje je obezbeđena stručna podrška ljudima kroz uspostavljanje besplatne i anonimne SOS linije za borbu protiv depresije 0800 001 002. Linija je dostupna 24 sata, sedam dana u nedelji, a pomoć i podršku osobama koje se javljaju pruža 40 psihologa i psihijatara Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Gornjoj Toponici, Kovinu i Novom Kneževcu. Pomoć i podrška su dostupni i putem imejlova podrska@nesalomivi.rs i pokret@nesalomivi.rs ali i društvenih mreža fondacije i kampanje.  Na veb-sajtu kampanje „Nesalomivi“ mogu se pročitati tekstovi i saveti stručnjaka za unapređenje psiho-socijalnog zdravlja, ispovesti osoba koje se bore protiv depresije, najčešća pitanja i odgovori o depresiji, sesije „Na kafi sa psihologom“, kao i adresar ustanova mentalnog zdravlja u Srbiji.

Kampanja „Nesalomivi“ je veoma brzo prerasla u pokret za borbu protiv depresije i stigme kojem se, u prvih osam meseci, priključilo:

• Više od milion ljudi
• Blizu 9.000 ljudi dobilo je pomoć i podršku putem SOS linije, imejlova i putem društvenih mreža Hemofarm fondacije i kampanje „Nesalomivi“
• 657 stejkholdera podržalo je kampanju
• Više od 5 miliona ljudi videlo je kampanju na društvenim mrežama
• 714 besplatnih medijskih objava je zabeleženo, čija komercijalna vrednost iznosi više od 1.500.000 evra.

Uspeh kampanje „Nesalomivi“ ogleda se u pravovremenom prepoznavanju značaja mentalnog zdravlja kao teme od javnog interesa u oblasti zdravlja i nedostatku lokalnih inicijativa u toj oblasti. Uspehu projekta doprinela je široka podrška stejkholdera. Kampanja je inspirisala i brojne institucije, organizacije i pojedince da se priključe kampanji „Nesalomivi“ i daju svoj doprinos ili da pokreću svoje inicijative u oblasti mentalnog zdravlja. Kampanja „Nesalomivi“ nagrađena je devet puta na globalnim, evropskim, regionalnim i nacionalnim takmičenjima. Ali, saznanje da smo ljudima obezbedili besplatnu stručnu pomoć i podršku i osećaj da nisu sami je naša najveća nagrada.

„Hvala vam što postojite. Treba nam vaša podrška.”

Poruke zahvalnosti i podrške za pokretanje kampanje „Nesalomivi“ stižu svakodnevno što je samo potvrda nužnosti i svrsishodnosti ove aktivnosti na nacionalnom nivou.

• „Bio mi je dovoljan pogled na bilbord – shvatila sam da nisam sama.“
• ”Hvala vam što postojite. Danas mi je putem telefona Vaš čovek sigurno spasio život… Borite se sa nama. Treba nam podrška.”

Razgovarajte o tome kako se osećate

Depresija se leči. Deo izlečenja je i razgovor o bolesti. Ne ućutkujmo ljude oko sebe, bolje je da naučimo kako da ih saslušamo. Priključite se pokretu za borbu protiv depresije „Nesalomivi“ na pokret@nesalomivi.rs. Postanite deo najveće mreže podrške osobama koje se bore protiv depresije.

Kada smo zajedno, ništa nas ne može slomiti.