IPI poziva na ponovnu hitnost u borbi protiv nekažnjivosti za zločine nad novinarima širom sveta

Novinari otkrivaju istinu i pozivaju moćne na odgovornost. Oni nam donose kritične vesti i informacije koje čine naša društva sigurnijim, a naše demokratije jačim. Ipak, ovaj posao predstavlja veliki rizik. Novinarstvo je postalo jedna od najopasnijih profesija na svetu.

Više od 900 novinara i medijskih radnika ubijeno je u protekloj deceniji, navodi Unesko. Samo ove godine širom sveta je ubijeno čak 70 novinara i medijskih radnika – 15 samo u Meksiku. Na listi najsmrtonosnijih zemalja za medije su i Ukrajina, Filipini, Pakistan i Haiti. Ali ni novinari u etabliranijim demokratijama nisu sigurni od nasilja, kao što su pokazala nedavna ubistva na Malti, u Slovačkoj, Grčkoj i Sjedinjenim Državama.

Ovo nasilje dodatno otežava činjenica da velika većina ubistava novinara prođe nekažnjeno. Ova nekažnjivost podstiče dalje nasilje, slabi demokratiju i šteti svačijem pravu na istinu.

Pitanje nekažnjivosti

Džamal ​​Kašogi, ubijen i raskomadan u saudijskom konzulatu u Istanbulu po nalogu visokih saudijskih zvaničnika 2018; Dafne Karuana Galicija, vodeća istraživačka novinarka Malte, ubijena u eksploziji automobila bombe 2017; Regina Martinez Perez, ugledna meksička kriminalistička reporterka zadavljena na smrt u svom domu 2012; Šan Dahar, pakistanski novinar ubijen s leđa 2014. nakon što je izveštavao o neovlašćenoj prodaji lekova; Ahmed Husein-Suale, istraživački novinar ubijen u Gani 2019. godine nakon što je pomogao u otkrivanju korupcije u afričkom fudbalu; i IPI World Press Freedom Hero Shireen Abu Akleh, poznata dopisnica Al Jazeere ubijena tokom izraelske vojne racije na Zapadnoj obali ove godine.

U svim ovim slučajevima, ubice uživaju potpunu ili delimičnu nekažnjivost. I nisu sami. Globalno, u najmanje devet od deset slučajeva, ubice novinara prolaze nekažnjeno, prema procenama Uneska. A ako se neko smatra odgovornim, obično su to unajmljene ubice – nalogodavci ubistava novinara gotovo nikada nisu izvedeni pred lice pravde. Ovaj obrazac se vidi čak i tamo gde je došlo do određenog napretka ka odgovornosti, kao što su ubistva Karuane Galicije na Malti i Jana Kucijaka u Slovačkoj. Idejni tvorci tek treba da se suoče sa pravdom u tim slučajevima.

Dok policija i organi za sprovođenje zakona u nekim zemljama mogu imati koristi od tehničkih kapaciteta i istražne podrške, primarna prepreka pravdi u ubistvima novinara često je nedostatak političke volje. Često je to zato što bi istina koja bi proizašla iz potpune i transparentne istrage umešala one na vlasti, ugrozila političke ili ekonomske interese ili srušila korumpirane sisteme.

Nekažnjivost za ubistva novinara je izdaja pravde sa mnogo žrtava. Iako su to pre svega ciljani novinari i njihove porodice i kolege – kojima nije priuštena pravda – pogođena je i šira medijska zajednica. Pošto su počinioci ohrabreni nedostatkom posledica, drugi novinari mogu postati mete. A strah ih može sprečiti da izveštavaju o određenim temama. Na kraju, ovaj zastrašujući efekat znači da je javnosti uskraćeno pravo na vesti i informacije potrebne za puno učešće u društvu i pozivanje na odgovornost onih na vlasti. Kao rezultat toga trpi demokratija.

Ubistvo novinara je najgrublji način da se ućutka glasnik. Ali novinari se takođe suočavaju sa nizom drugih pretnji, od kidnapovanja do fizičkih napada i onlajn pretnji i nadzora. I u ovim slučajevima postoji široko rasprostranjen nedostatak pravde. Ovaj nedostatak pravde podstiče više nasilja, dodatno ugrožavajući bezbednost i sposobnost novinara da rade svoj posao.

Potrebna hitna akcija

Ove nedelje će se predstavnici država članica Ujedinjenih nacija sastati u Beču na globalnoj konferenciji o bezbednosti novinara i potvrditi posvećenost Planu akcije UN za bezbednost novinara. Ovaj plan je pokrenut 2012. godine kako bi se bolje zaštitili mediji i rešila nekažnjivost.

Deset godina kasnije, očigledno je da nije dovoljno urađeno. Novinare i dalje ubijaju, a nekažnjivost je i dalje rasprostranjena. I to se dešava dok je novinarstvo pod sve većim pritiskom na globalnom nivou od strane autoritarnih sistema bez interesa za slobodnu štampu i od populista koji blate nezavisne novinare kao neprijatelje naroda. Ovakav razvoj događaja dovodi novinare u veću opasnost. Potreba da se zaustavi nekažnjivost i osiguraju posledice za one koji napadaju novinare nikada nije bila hitnija.

IPI poziva države da udvostruče svoje napore u zaštiti bezbednosti novinara. Vlade, organi za sprovođenje zakona i sudovi moraju osigurati da oni koji napadaju novinare budu izvedeni pred lice pravde. Države članice UN-a moraju ispuniti svoje obaveze preuzete u okviru Plana akcije UN-a da okončaju nekažnjivost koja podriva slobodu štampe i ugrožava demokratiju.

Tekst preuzet sa portala Međunarodnog instituta za štampu.