Igor Mitrović: Beskućništvo nije lični izbor (VIDEO)

Na pitanje kako će se rešiti prostor Prihvatilišta, Igor Mitrović kaže da su kao asocijacija nevladinih mreža za borbu protiv beskućništva, koje je ADRA deo, to pitanje postavili sekretarijatu grada i da odgovora još uvek nema.

 „Mi možemo optimistično da razmišljamo da oni planiraju i da sigurno neće ostaviti ljude na ulici, ali nelagoda, teskoba, strahovi kod tih ljudi, stotinjak ljudi i kod hiljada drugih koji su čekali u redu, raste svakim danom. Prihvatilište za njih ne bi ni u sadašnjem obliku bilo rešenje, ali strahovi su koliko će ta pauza trajati zapravo. Ja ne znam za koji kapacitet je planirano za to novo prihvatilište. Ako bude 200, to je možda petnaestak puta manje nego što je potrebno. Ako bude 300, to je desetak puta manje nego što je potrebno. Tako da i to neće biti rešenje“, objašnjava Mitrović.

Kaže da je po njemu logično da se, u periodu izgradnje novog Prihvatilišta, beskućnici razmeste po domovima za stare, ali da i tamo nema dovoljno kapaciteta.

 „Mi, inače, sve naše korisnike kojih ima sada 3400. Dakle, ne koji su smešteni, nego koji su u čekanju, podržavamo tako što, uz lomljenje ruku sa nadležnima, uspemo da izdejstvujemo da im država pokrije smeštaj u privatnim domovima. I to jedva, zato što realno nema mesta. Ne vidimo očigledno rešenje“, napominje on.

Na pitanje da li će se promeniti nešto u pogledu ulaska u Prihvatilište, jer su do sada postojali administrativni problemi kako uopšte ući tamo, Mitrović kaže da je to komplikovana procedura.

 „Recimo, prihvatilište u Novom Sadu ima mnogo liberalniji, lakši pristup. Za vreme COVID-a u Beogradu je to postalo još teže. Bilo je i ranije teško. Sad se to kao malo olabavljuje, ali je opet komplikovano. Bez podrške neke nevladine organizacije sa strane nema šanse da oni sami prikupe dokumentaciju. Prosto je skoro neizvodljivo. I ono što je pravo rešenje, to je da je moguće, da čak i ovako slaba država, samo uz dobru volju i odgovornost, pronađe neka kreativna rešenja da se poveća broj stambenih rešenja. To nije samo prihvatilište“, kaže Mitrović.

On smatra da je potrebno da druge države nađu neku vrstu zajedničkog interesa sa realnim sektorom i da se neki stanovi subvencionišu i budu priuštiviji.

“To je sad više na strani prevencije. Pravo rešenje je da se donese zakon koji će da nametne investitorima da određeni broj stanova u novoj izgradnji mora da dodeli u javno vlasništvo. To je uspelo u Njujorku. Za osam godina rada mi imamo oko 6.000 beskućnika u evidenciji. Sada imamo aktivnih 3.400 slučajeva. Mesečno, kada smanjimo rad na jednoj strani i odemo da patronažno otkrivamo ljude, mi ih sedmično otkrijemo desetak. Samo mi što uspemo, a ko zna koliko ih ima. Dakle, broj raste nama, gledano iz usluga koliko ih pružamo“, objašnjava on.

Kaže da su juče zatvoreni i privremeni dnevni centri u Lominoj ulici i na Autokomandi, koji su inače otvoreni samo tokom zimskog perioda. Ali dodaje da Crveni krst pokušava da produži rad centra, kako bi bio otvoren tokom cele godine.

 „Dakle, u zimskom periodu je bilo otvoreno prenoćište koje je bilo spasonosno za mnoge ljude sa 35 kreveta. I taj isti prostor, kada bi ljudi napustili jer su prespavali, bi u toku dana bio pretvoren u dnevni centar. Dakle, da se ljudi ogreju, popiju, okupaju. I to se zatvorilo juče. Ljudi nekad ne razmišljaju, zimi je potrebno sklonište od hladnoće, ali leti, u Beogradu naročito, ljudi su završili život zbog vrućina. Pogotovo hronični bolesnici. Dakle, ništa manje opasno nije ni leti“, konstatuje Igor Mitrović.

 Na pitanje koja je starosna i polna struktura beskućnika, direktor organizacije ADRA kaže da je svaka peta osoba žena do 30 godina. Dodaje da su od 25 do 40% to ljudi koji imaju oštećeno mentalno zdravlje, i to uglavnom zbog života u takvim uslovima.

 „Njih 60% nema lična dokumenta. Imali su ih, ali kad su izgubili prebivalište, iz mnogo razloga, ne mogu da ih obnove i oni faktički tad postaju i pravno nevidljivi, kao duhovi. Da neko ne ide da ih traži i da ih isčupa iz tog mraka nevidljivosti, oni bi ostali tu kao neka mračna tajna velikog grada. Niko ne izabere da sklizne u to. Recimo, mladi iz sistema koji su odrasli bez staranja roditelja, država se brinula o njima. Kada napune određeni broj godina, moraju da napuštaju hraniteljske porodice, moraju da napuštaju domove. Naša statistika, koju smo pažljivo skupljali i upoređivali sa slovenačkom i hrvatskom, pokazuje da 25-40% sadašnjih ljudi koji žive u siromaštvu i beskućništvu su došli s te strane“, napominje Igor Mitrović.

Objašnjava da su se u početku oni kao organizacija susreli sa nemalim brojem ljudi koji imaju porodice, ali kako kaže „to su slučajevi u kojima je strašna situacija kod kuće da je ulica bila bolje rešenje od toga“.

 „Vrlo je heterogeno, zato nije moguće napasti jednim pristupom. Mi kao ADRA to radimo multidisciplinarno. Dakle, imaš i psihologe, socijalne radnike i lekare. Ne samo da bi pružao usluge, nego da bi i razumeo odakle dolaze i da bi začepio prvo najveću rupu u sudbini te osobe“, smatra on.

 Napominje i to da je ovih meseci pod utiskom „divne poplave solidarnosti i kapaciteta koje smo pokazali, i da mi nismo zaboravili da obraćamo pažnju na drugu osobu“. Smatra da to treba negovati i pojačati, i da građani imaju političku moć da podupru one koji će kao odgovor na vlast ovakve teme staviti na broj jedan i da će se merljivo brzo popravljati situacija.