I ubice plaču

Autorka: dr Slavica Plavšić

Najpre je za govornicu stala majka Uroša Blažića Biljana, koja je ušla doterana, uzdignute glave i sa osmehom na licu, valjda da bi izbegla kaznu zbog toga što se prethodnog dana nisu pojavili na sudu. Ona je, posle godinu i po dana izjavila saučešće porodicama i saopštila da ne želi da svedoči.

Iste izjave su dali i sin Marko, snaha Željana i Radišin otac Najdan. Tako da su ispoštovali zakonsku proceduru da se pojave na sudu, ali i iskoristili zakonsku mogućnost da ne svedoče.

Biljaninu izjavu saučešća niko nije doživeo kao iskrenu, uključujući i tužioca Ivana Konatara.

Tokom boravka u sudnici Biljana je gledala u supruga Radišu, a Uroša nije pogledala nijednom. Nakon toga je Uroš počeo da plače i sav se tresao od plača. Takođe, Uroša nije pogledao ni brat Marko, koji je nakon izlaska iz sudnice bahato i pobedonosno podigao palac naviše, kao potvrdu da je sve prošlo u najboljem redu.

I taj gest je veoma povredio i razljutio porodice stradalih i ranjenih.

Na ročištu je svedočila i bivša devojka Uroša Blažića, Anastasija Đorđević, koja je govorila o njihovoj „burnoj“ vezi i, između ostalog, da je Uroš ispod jastuka držao pištolj.

Veoma značajno jeste i svedočenje Stefana Markovića koji je, inače, policijski službenik. On je izjavio da Blažiće poznaje celoga života jer žive blizu, ali da se nikada nisu družili. On je objasnio da se u kući ili dvorištu Blažića vrlo često pucalo i da zna da su imali mnogo oružja, što Radiša nije ni krio. Pucalo se za Novu godinu, Božić, slave, svadbe… Pucali su svi: i Radiša i Marko i Uroš, čak i kao maloletni dečaci od desetak godina. Objasnio je da su se meštani plašili tih pucnjava i da su svi maksimalno izbegavali ovu problematičnu porodicu. Takođe je veoma značajno njegovo svedočenje o tome da je sa Urošem bio mladić koga je opisao kao nabildovanog,  nižeg rastom od Stefana, da je nosio kačket i vozio sivi mercedes.

Taj momak nije svedočio zbog bolesti. 

Potom je krenulo saslušanje svedoka, kolega optuženog Radiše Blažića, koji su donekle dali odgovor na pitanje odakle Blažićima u kući tolika količina oružja koja je zaplenjena nakon masakra.

Svedok Svetozar Miletić, vojno lice i kolega oca optuženog ubice, izjavio je da poznaje Radišu Blažića od 1997. godine, kada su zajedno služili u Rumi. Tom prilikom, govorio je o bombama koje su nestale iz vojnog objekta, kao i drugog oružja i da je tada vođen disciplinski postupak protiv Radiše Blažića. Vojnici su govorili da švercuje oružje.

I vojnik Predrag Puhać je govorio o Radiši Blažiću koji se hvalio da može da uzme koliko god oružja želi, kao i da je čuo od vojnika da se bavio švercom oružja. Takođe, istakao je da su tada kod Radiše Blažića pronađene dve puške, koje više nisu mogle da se nađu u magacinima Vojske Jugoslavije, već da su se nalazile kod hrvatskih pobunjenika, među kojima je bila i veoma poznata puška „Tompson“.

O Radiši Blažiću niko ko ga je poznavao ili radio sa njim, nije mogao da kaže nijednu lepu reč.

Iz svih svedočenja koja su održana prethodnih dana, samo se potvrđuje da je ovo zločin koji je mogao biti sprečen da su institucije radile svoj posao i da je Uroš Blažić bio kažnjen i odgovarao za sve prethodne prekršaje i zločine koje je činio. Da je bio kažnjen za ubijanje životinja, maltretiranje komšija, nasilničku vožnju, napad na policajca… shvatio bi da se zločini kažnjavaju i da ne može tek tako da mu se mozak „pomuti“ i da ide naoružan do zuba i ubija sve redom koga sretne.
Otac, koji mu je sve to omogućio, je tek priča za sebe. Kako je uspeo da prenese čitav arsenal naoružanja u svoju kuću i vikendicu. Obojica zaslužuju doživotnu robiju.

Porodice su očajne, ogorčene i pod užasnim stresom za svako ročište.

Ranjeni zaslužuju da se društvo obaveže da će ih doživotno obezbediti, da će im omogućiti najbolje moguće lečenje i rehabilitaciju, kao i stalne mesečne prihode. 
Svi su pretrpeli stravične fizičke povrede, o psihičkom stanju da ne govorimo.

FOTO GALERIJA: Privatna arhiva

Na sledećem ročištu u oktobru, trebalo bi da svedoči Andrijana Mitrović, devojka koja je pretrpela strašne povrede i koja se i dalje leči, a živi sa majkom koja nije zaposlena, praktično bez prihoda.