Humanitarna trka za brata i ranjene u masakru 4. maja (FOTO/VIDEO)

Autor:  Dr Slavica Plavšić

Jovan Mitrović, u planiranom vremenu i bez problema stigao je na cilj, u Manastir Tumane. Juče je krenuo sa Ravnog Gaja, mesta gde su ubijena njegova braća Peca i Marko i još četvorica mladih iz Malog Orašja: Lazar Milovanović, Nemanja Stevanović, Aleksandar Milovanović i Nikola Milić, i gde su teško povređeni: Jovan (21), Nemanja (22), Miloš (24). Teško su povređene i Anđela (17) i  Andrijana Mitrović, koja je nedavno napunila 18 godina. Ove dve devojke su  iz Malog Orašja, ali su se te večeri zatekle u Duboni.

Jovan je ovom humanitarnom trkom ostvario želju svog brata Petra Mitrovića Pece, koji za života nije stigao na hodočašće u manastir Tumane. On je, u pratnji prijatelja i fizioterapeuta, uspeo da za nepuna dva dana istrči deonicu dugu 96 km. Juče je pretrčao oko 50 km, a danas drugih 46 km. 

Na ulasku u dvorište manastira, zastao je uz erupciju emocija koje su proključale iz njega.

„Puno mi je srce i sav sam u suzama! Uspeo sam. Ostvario sam veliki cilj! Presrećan sam i uzbuđen!“ 

Kad sam ga pitala ima li još nešto da nam kaže ili poruči, rekao je: „Molim Vas, napišite Vi nešto. Ja sam sve svoje reči zadnjih dana potrošio“.

Nije ni čudo. Odavno neka akcija nije izazvala takvu medijsku pažnju i interesovanje kao ova.

Lepe i radosne vesti, Jovan je najpre podelio sa suprugom Sarom i ćerkicom, kao i sa roditeljima, rodbinom  i prijateljima, koji su ga u petak i subotu bodrili i pratili. 

Odmorio se pa se u nedelju 31. decembra ujutru pričesto u manastiru kao završni čin ove velike i važne humane misije.

Petar Mitrović-Peca (25), preminuo je 50 dana nakon masakra, od komplikacija, mnogobrojnih povreda i operacija koje je imao u Urgentnom centru u Beogradu, gde je bio lečen. Rođen je 12. avgusta, 1997. godine, a svoj 26. rođendan nije dočekao.

Peca je bio vredan, požrtvovan mladić koji se trudio da očuva tradicionalne vrednosti u mirnom šumadijskom selu Malo Orašje. Mnogo je voleo svoje selo i mnogo je učinio za njegov napredak.

Peca je pokrenuo ponovno otvaranje fudbalskog kluba „Ravni Gaj“, u kome je igrao. Takođe je bio osnivač i predsednik folklornog društva Malo Orašje. Bio je član Airsoft kluba Semendria i član lovačkog udruženja, koje od ove sezone nosi njegovo ime: Lovačka sekcija Petar Mitrović Malo Orašje.

U vreme korone, bio je volonter, nosio je lekove i hranu starima i bolesnima.

Peca je bio veoma omiljen u selu i svima mnogo nedostaje. Oko njega se okupljalo veliko društvo devojaka i momaka od 15-30 godina. Nikome nije smetala generacijska razlika, svako se tu snašao i bio je deo društva koje se okupljalo kod Pece u vikendici. Tamo su provodili nezaboravne zimske večeri, uz čuvene Pecine palačinke, kokice, muziku, zabavu. Društvo je svuda bilo zajedno… ali kod Pece je uvek bilo najlepše.

Petar je bio veliki vernik. Redovno je odlazio u crkvu, postio je sredom i petkom, i ceo uskršnji post. Voleo je sve ljude i svi su voleli njega. Decu je obožavao, a za Novu godinu je bio Deda Mraz i ulepšavao je praznike roditeljima i deci.

Kada je izdahnuo, 23. juna predveče, zamrlo je čitavo selo i cela Srbija jer vesti o tome da je još neko od ranjenih u masakru životno ugrožen, uopšte nije bilo.
U fokusu medija je, nažalost, i dalje bio ubica i njegov život.

Petar je srednji sin  Biljane i Vladana Mitrovića iz Malog Orašja. Najstariji sin je Nikola (28), zatim Petar (26) i najmlađi Jovan (22).  Vladanov brat, Dragan Mitrović je otac ubijenog Marka Mitrovića(18).

Jovan je 29. decembra u 8 sati ujutru, započeo trku od Ravnog Gaja do manastira Tumane, posvećenu svojoj streljanoj braći Petru i Marku Mitroviću, a ostvareni prihod doniraće teško ranjenim mladima i devojkama iz Orašja. Ovom trkom je istovremeno ostvario dugogodišnju želju svog brata Pece, koji to nije stigao da uradi.

Jovan je, inače, profesionalni fudbaler, dobro utreniran, suprug i otac male devojčice. U masakru 4. maja, teško je povređena i njihova sestra od strica, Andrijana Mitrović. Njen otac je rođeni brat Vladana i Dragana, i preminuo je pre deset godina. Andrijana sa majkom Milanom, živi od 35.000 dinara prihoda na koje ima pravo do juna meseca, kada Andrijana završava 4. razred srednje škole. 

U masakru 4. maja, pored Petra Mitrovića, teško je povređeno još petoro mladih  iz Malog Orašja:

Miloš Jovanović (23), Jovan Ranković (21), Nemanja Ilić (20), Andrijana Mitrović (17) i Anđela Stevanović (17). Andrijana Mitrović (18)  i  Anđela Stevanović (17) su iz Malog Orašja, ali su se te večeri zatekle u Duboni.

Preteško je podneti toliku tugu i nesreću koja je zadesila ova divna, pitoma šumadijska sela, ove vredne, radne, poštene i časne porodice i njihovu anđeosku decu. Takvu decu su mogle da stvore samo takve porodice, u kojima je vladala sloga, radost, posvećenost deci i ogromna ljubav koju su im pružali.

Ni posle skoro osam meseci od masakra, sistemske pomoći od države nema. Jednokratna pomoć u iznosu od 250.000 dinara,  koju su dobile porodice streljanih i ranjenih, brzo je potrošena, još dok su oni bili na bolničkom lečenju u Beogradu, koji je od Malog Orašja udaljen 60 km u jednom pravcu.

Zbog toga su važne akcije solidarnosti, poput ove ideje Jovana Mitrovića, rođenog brata ubijenog Petra-Pece, koji je za života planirao hodočašće peške u manastir Tumane.

Akcija prikupljanja sredstava za pomoć ranjenima na račun i dalje traje:

Jovan Mitrović 160-6000000847092-76

Svrha uplate: pomoć ranjenima u Malom Orašju.

Pomoć i solidarnost nije samo prikupljanje novca.

Izuzetno su važne akcije u kojima učestvuju i ranjeni, njihove porodice, meštani Dubone i Malog Orašja, građani Srbije. Važna je i direktna novčana pomoć, ali i izgradnja prostora za druženje u ovim mestima, programi podrške  i zabave. U ovim selima, nema nijednog prostora gde bi se okupljali mladi. Nema kafića, nema Doma kulture, niti bilo kakvog zabavnnog i kulturnog sadržaja. Zato su se oni i okupljali oko starog spomenika na Ravnom Gaju i fudbalskog terena koji su sređivali. Sada je taj prostor pretvoren u Spomen park žrtvama masakra, odakle je Jovan Mitrović i započeo svoju humanitarnu trku.

Na put su ga ispratli, pored porodice, drugova i meštana, i fudbalski klub „Ravni Gaj“ i mnogobrojne novinarske i televizijske ekipe.

Neka ova plemenita misija donese mir i spokoj Jovanovoj ranjenoj duši, sreću, radost i napredak celoj njegovoj porodici.

Koristimo priliku da, uz saglasnost porodice, objavimo i jednu srećnu i radosnu vest iz porodice Mitrović. Najstariji brat Nikola i njegova izabranica očekuju prinovu, a Biljana i Vladan još jednu unuku. Znamo da bi Peca bio najsrećniji stric na svetu jer je obožavao decu, a prema snajkama, devojkama, i drugaricama se uvek ponašao zaštitnički i sa puno poštovanja.