Govor Saše Mirkovića na komemoraciji Gorici Nešović

Draga Gorice,

Telegrafski to otprilike izgleda ovako:

Pre dvadeset dana sam sreo Dragana koji me brižno obaveštava da je operacija prošla kako treba, da si već počela da se kačiš sa medicinskim sestrama i buniš protiv bolničkog režima. Obojica zaključujemo da je to ohrabrujući znak da ti je bolje i da će na kraju ipak sve biti kako treba.

Veran, redaktor Ritma Srca petkom, saopštava mi vest koju niko od nas nije želeo da čuje. Zajedno sa Draganom i Jelicom, pravi vajber koju naziva “Gorica u našem sećanju”. Prvu verziju tvoje biografije piše Živana a Jelica je, kao nekadašnja  redaktorka Ritma Srca ponedeljkom, dorađuje i uobličava.

Stiže poruka od Acike, redaktorke emisije utorkom koja pita šta se desilo? Redaktor muzičke srede Dule Glavonja mi šalje selfi na kojem ste u kadru Robert i ti. Gde bi drugde bili nego u radijskom studiju!? Slika je nastala pre šest godina, neposredno pre nego što nas je Robert zauvek napustio. Zove Alisa, redaktorka subotnje emisije. Voja, redaktor četvrtka me podseća da te ceo život zove “Mala”.

Ljubica se priseća kako ste se družile u kafiću Devedeset dvojke. Miša kako si bila jedna od retkih koja mu je ponudila posao kada je dobio otkaz na pokojnom Radiju B 92. Timi piše kako je najviše voleo smene kada si ti bila u studiju, Robert za miksetom a on lutajući reporter. Brana kači vašu zajedničku fotku sa Studija B sa Oliškom i seća se jedne od tvojih omiljenih pesama. Žikica se priseća kako si ga ubedila da pređe na Radio B 92. Nekadašnja mlada koleginica piše kako si je na početku karijere ohrabrila, dala super savet i zasmejala je onako zabrinutu i u haosu.

Ujutru Dragan emituje tvojih 40 omiljenih pesama – tvojih 40 veličanstvenih. Između pesama priča o tebi sa Dejanom. Svi zajedno putujemo kroz vreme.

Prisećam se najstarijih slika naše zajedničke prošlosti iz redakcije Ritma Srca na petom spratu ove zgrade. 84/85/86. U plitkim starkama sediš pored prozora iznad radijatora. Jedino ti možeš tamo da se smestiš i šćućuriš. Raznobojnim flomasterima neprestano crtaš neke cvetiće dok pričaš. Neprekidno pričaš, predlažeš teme, komentarišeš. Onda Imitiraš Jasnu čistačicu.

Svi se smeju jer ne može biti drugačije kada si ti u društvu. Prepričavaš nam šta se sve desilo u busu od Rakovice do Doma omladine i na ulici dok si radila anketu. Svraća i Travolta iz Borče Grede koga si otkrila i koji nam u sred prepune redakcije pokazuje novu koreografiju.

Ulaziš u montažu sa Robertom da izmonitirate priloge za emisiju. Izlazeći iz studija, prepičavaš kako je bilo sinoć na Akademiji i najavljuješ nam ko  pušta muziku i svira narednih dana. Zajedno smišljamo taktiku kako da se Alisa i ja koji još uvek radimo i u Prekobrojnom času, nekako umuvamo na Akademiju uz pomoć press kartice Ritma Srca.

Kada se pojavimo sa tobom na poslednjem spratu Beograđanke nastaje veselje. Imitiraš kafe kuvarice Keti i Branku dok čekaš da uđeš u studio. Tonci Studija B se utrkuju da rade sa tobom. Vraćamo se u Dom omladine. Zvoni jedini telefon koji imamo – onaj 347 677 na koji se ti prva javljaš.

Svi mi dolazimo i odlazimo – jedino ti ostaješ da nas dočekaš i ispratiš. Već tada kao bitan deo inventara naše zajedničke mladosti i svega što je posle došlo.

Ničim izazvan, ovih dana prebacujem ličnu video arhivu sa VHS kaseta u digitalni format. Analogni Gorica i ja pre tačno tri decenije pričamo u njenoj emisiji Neosvest na NTV Studio B. Prebacujem naše živote iz analognog u digitalni svet u kojem si poput nekog digitalnog holograma.

Dok ovo pišem, čujem The Cult i vidim komentar tvojih fanova da si bila carica kada si im uslišila molbu i nekada davno pustila njihovu pesmu na Akademiji. Oni koji te nikada lično nisu upoznali pišu da si bila kultni radijski vokal koji ih je uvek asocirao na ljudskost, prijateljstvo i proaktivnost. Prisećam se epizoda tvog krstaškg rata protiv nakaradnog akcentovanja i tvoje borbe za opismenjavanje nacije. Treba zaštiti tvoj slogan:  “Nisam”, “Neću”, “Nemam” i “Nemoj” je zajedno jer sve ostalo je odvojeno.

Pišu da ste ti i Dragan umeli da stvorite opipljivu radost od rane zore i da su mogli da osete miris kafe preko radija.

I dalje tu prvu kafu pijemo sa tobom. I dalje stoji najava “Buđenje sa Goricom i Draganom”. Nakon 40 godina tvoje karijere, od kojih je skoro dve decenije sa Draganom, teško da može biti drugačije.

Ima neke logike da se od tebe opraštamo u zgradi gde smo se upoznali.

15. maj nam je doneo Goricu i Radio B 92.

Kada smo već kod datuma – dve decenije slušamo kako bi sve bilo drugačije da se desio 6. oktobar.

Tek sada nam to više ništa ne znači jer nam je taj datum nepovratno i zauvek odneo našu Goricu.

Jednom si rekla da ti bez Radija ne možeš.

Mi smo to znali i zato si sve do sada bila i naš glas.

Bila si Mladi, novi svet.

Visprena, intiligentna, kreativna, jednostavna, spontana,  duhovita, humana, osećajna, srdačna i nasmejana.

Bila si i ostala Ritam našeg srca!

Slava joj!