Fotografija godine: Savremena ikona (FOTO)
Uvod napisao Veran Matić
Fotografije godine koje su postavljene na izložbi agencije Beta u bioskopu Balkan, snažno odslikavaju naš region, ključne događaje i društvene trendove.
Fotografija koja je obeležila godinu, vezana je za događaje koji su obeležili godine i godine unazad i unapred, masovna ubistva 3. i 4. maja 2023. godine. I u užem izboru se našlo nekoliko fotografija koje na različite načine beleže posledice zločina u Beogradu, Malom Orašju i Duboni.
Fotograf Tanjuga, Sava Radovanović napravio je seriju fotografija od kojih je prvonagrađena, „Tragedija“, fotografija – ikona zabeležena 4. maja.
Stanete ispred nje i suze same krenu.
I ne samo suze, već i niz emocija u kojima se prepliću tuga, saosećanje, ljubav i lepota.
Preplavi vas empatija zasnovana na iskonskim vrednostima.
Ove fotografije pružaju nam još jedno od viđenja, a toliko ih je koje još nismo uočili.
Umesto da šire priče i otvaraju nove vidike, savremeni mediji ih po diktatu senzacionalizma, veštački sužavaju.
Godinu dana posle nepatvorenog zla koje nam se dogodilo, kao da se stidljivo pomaljaju te nove, drugačije vizure tragedije koja nas je zadesila.
Nagrađeni fotograf Sava Radovanović nekada je pohađao OOŠ „Vladislav Ribnikar“.
Pored fotografija koje objavljujemo, imao je dodatnu potrebu da napiše i pesme posvećene žrtvama.
Спомен на девет
Беше четрдесет дана,
наше тмине и наше таме.
Црна је ноћ и онда
када је најведрији дан.
Ниске црних бисера
непрегледна нит.
Четрдесет је искри бола
саздано у тај вечни поток
усковитлан родитељске туге,
за оних девет првих корака,
ваших девет милих погледа,
за ваших девет осмеха,
девет недосањаних снова,
за девет гласова знања
и девет отетих нам надања,
за ваших девет топлих загрљаја
и наших девет праштања.
Тих ваших девет мирисних чуперака,
што се кроз родитељске прсте,
заувек у небо вазнеше.
Загледани у луч воштаница
У тихом јецају, а великој боли,
посматрамо успење душа
чистих, благих, племенитих,
тек сазданих за велика дела
и понос рода свога.
Тих ваших девет мирисних чуперака,
што се кроз родбинске прсте,
заувек у небо вазнеше.
Загрљени у вечност ходе,
страдалници руке једног
исписника безумника,
што нам крвавим пиром
необјашњиве зле настраности,
раздвоји срца и душе од тела.
Бојана, Маро, Андрија, Ема, Ана, Катарина,Андриана, Софија и Ангелина
Памтимо свих девет мирисних чуперака,
Што се кроз наше огрубеле прсте
Заувек на небо вазнеше.
Аутор: Сава Радовановић
Спомен на Драгана
Први си пао,
Јер зло је знало
кога часом да узме,
кад’ мрачног јој слугу
маленог доба обуз’е клет.
Крвави пир непоменик поче,
цикну Коса из тмине и мрака,
црна рука јача беше
од црвеног плашта
Драгог и милог,
нашег див јунака.
Плаво проницљиво око
све је знало,
то огледало врле нам душе,
њеног поштења и доброте низ,
што крену у одбрану свега нам светог,
наспрам горчине и тмине,
и тугом је опет
црно и празно јаче било
нег’ оно бистро и плаво,
што је животом врило.
Мајко и сестрице миле не тужите сад’
Драго, то велико име и
тај његов плашт,
међ’ небеским божурима
живеће сад’,
све док буде макар
и једног од нас!
Аутор: Сава Радовановић
