Dimitrije Boarov – Obavezni vojni rok

Autor: Dimitrije Boarov

U obrazloženju ove inicijative kao njen razlog navodi se pre svega povećanje sigurnosti države, u skladu sa nepovoljnim kontinentalnim prilikama, ali se, moguće, teži i izvesnoj „patriotskoj homogenizaciji“ mladih regruta. U krajnjoj liniji, verovatno se cilja i na izvesne spoljnopolitičke, ali i na unutrašnjopolitičke potrebe da se prikažu brojnost i sila domovine. Istina, kako se navodi, ovoga puta obavezno služenje vojnog roka „ne bi trajalo duže od četiri meseca“, a navodno bi troškovi povratka regruta u kasarne i njihova obuka bili podnošljivi za državni budžet.

Inicijativa za povratak obaveznog služenja vojnog roka prvenstveno je politički motivisana, što se može ispostaviti i kao dvosekla pretnja „unutrašnjim i spoljnim neprijateljima“

Iako je činjenica da niz evropskih država ima neku vrstu obaveznog vojnog roka i da Vojska Srbije očigledno kuburi sa popunjenošću svog profesionalnog sastava, navedeni osnovni razlozi za povratak institucije „obavezne vojne obuke“ ne deluju dovoljno uverljivo, a društvene posledice tog koraka unazad ne deluju naročito korisno. 

Nešto direktnije rečeno, iako smo svedoci neke vrste kontinentalne „militarizacije“, smatram da bi se priprema mlade generacije i za upotrebu savremenog (pre svega) pešadijskog naoružanja i za osnovno razumevanje ratnih prilika i situacija, mogla obavljati na jeftiniji način i to putem obavezne „predvojničke obuke“ u školama, a ne po kasarnama. Jer držanje velikog kontingenta „stajaće vojske“ je besmisleno, sa gledišta ciljeva koji se žele postići (ako se ne radi o nekoj ideološki ili isključivo unutrašnjoj politički motivisanoj „homogenizaciji“). Uostalom, naš rat sa NATO snagama (a sve zemlje koje nas okružuju su mu se pridružile), to je i pokazao. Pri tome, naši vladajući političari, a i uticajni strani, sto puta su već istakli da se ni Kosovsko pitanje ne može rešavati vojnim intervencijama.

Inače, kao neko ko je u JNA odslužio obavezni vojni rok pre više od 50 godina, mogu da primetim da je u gore opisanoj inicijativi razumno što se planira njegovo relativno kratko trajanje i što se navodno zadržava „prigovor savesti“ (odbijanje primanja oružja u ruke). Jer, nameštanje kreveta, rasklapanje puškomitraljeza i poštovanje vojne hijerarhije mogu se naučiti i za nekoliko sedmica, a „nabijanje kondicije“ kod regruta nema gotovo nikakvog smisla.

Pošto sve to znaju i u Generalštabu VS, pre će biti da je inicijativa za povratak obaveznog služenja vojnog roka prvenstveno politički motivisana, što se može ispostaviti i kao dvosekla pretnja „unutrašnjim i spoljnim neprijateljima“. Dvosekla zato što mnogi mladi ljudi danas nisu skloni „militarizaciji društva“ i nauku opšteg „komandovanja“ (što je, vulgarno rečeno, suština svake militarizacije). Pogledajte samo kakve probleme imaju vlasti u Rusiji i Ukrajini sa „ograničenim mobilizacijama“, iako se tamo radi o samrtno ozbiljnim „patriotskim ciljevima“ međusobnog rata. Ne mali broj ljudi je i kod nas, u vreme SFRJ i JNA, tek nakon služenja obaveznog vojnog roka postajao sklon pacifikaciji (ma šta to značilo) i smatrao je vreme u vojsci kao „izgubljeno životno vreme“.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.