Devet meseci zemaljske tuge i nepravde za devetnaest nebeskih anđela (FOTO)

Autorka: Dr Slavica Plavšić

Kroz osnovnu školu u Malom Orašju prošlo je mnogo dece, kroz mnoge generacije. Sigurno je tu bilo i boljih učenika, mnogo uspešnijih u nekim talentima i aktivnostima. Ali, teško da se za nekoga još može reći da je bio toliko drag, omiljen i voljen, kao Nikola Milić.

Nasmejanog dečaka sa rumenim obrazima su voleli svi: nastavnici, razredna, učenici, drugari… Ali i jedna tajanstvena devojčica koja je njegov duks nosila na sahrani. Da je samo mogao da vidi svoje drugare i razrednu Ivanu u majicama u njegovoj omiljenoj boji i natpis velikim slovima: Nikola, mi te volimo!

Aca se toliko  radovao svom osamnaestom rođendanu, planirao je kako će ga proslaviti u restoranu sa sa svojim drugarima iz škole, iz fudbalskog kluba, sa roditeljima i sestrom.

Možda bi još koji put otišao na Marakanu, možda bi imao još šarenih golubova i belih zečeva. Postao je punoletan tamo negde visoko na nebu, među zvezdama, a svoju rođendansku crveno belu tortu, 28. decembra prošle godine, podelio je sa svojim nebeskim drugarima iz Malog Orašja, Dubone i Ribnikara.

Skromni, tihi, divan Aleksandar Milovanović.

Mare moj, najdivniji sine nebeski… Tvoja majka ti svake noći piše stihove. Toliko te voli, najlepši mladiću na svetu, da to, sigurno, dopire čak tamo, daleko do tebe.” Marko je bio moja duša i sve što sam najviše na svetu želela. Posle Marije i Jelene, želela sam da imam sina i da se zove Marko.” A koliko bi te tek sestrić voleo, najlepši ujače na svetu, da je mogao da te vidi i zapamti. On sada ima devet meseci, a rodio se samo nekoliko dana pre nego što si ti zauvek otputovao. Marko Mitrović će svoj prvi nebeski rođendan proslaviti na Mladence, 22. marta.

Lazar Milovanoć, vredni, snalažljivi momak koji je za svojih 19 zemaljskih godina uspeo što mnogi ne urade nikada. Da kupi njivu i šumu, da zasadi voće, jabuke, šljive, trešnje i jagode. Da odluči da će ostati na selu i živeti od svoga rada, od svoga znanja, na svojoj njivi i svojoj zemlji. Postavio si visoke ciljeve, skoro pa nedostižne za roditelje koji ne znaju i ne mogu tako i toliko kao ti. Biljana je položila vozački ispit i obavlja sestrinski staž. Majka brižljivo uređuje i čuva tvoju sobu kao najveću svetinju i relikviju, Lazo, dobri naš.

Nemanja Stevanović, prelepi plavooki mladić, sin Mirjane i Gorana, Teodorin brat i Anđelin momak… Da li znaš koliko te svi vole, koliko svima nedostaješ. Anđela zna da si je ti sačuvao i pomogao da preživi. Mnogo te voli i mnogo joj nedostaješ. Teodora je uspela da pobegne i da se spasi. A ti ćeš zauvek ostati prelep, mlad nasmejan i zaljubljen. Roditelji te i dalje čekaju da se vratiš, da ispuniš kuću smehom i radostima. Majka ti se i dalje nada i zove te… Nemke moj…

Peco, dragi, dobri naš… Da li i tamo gore čuvaš i okupljaš društvo u svojoj maloj sobi koju su svi najviše voleli. Pamtiće se doveka tvoje palačinke i kokice, tvoja dobrota i plemenitost. Lovačko udruženje iz Orašja nosi tvoje ime, da li znaš?

A za podvig tvoga brata Jovana zna cela Srbija.

Trčao je da ostvari tvoje i svoje želje. Uspeo je da istrči humanitarni marš od 90 kilometara i da sakupi novac za sve ranjene u masakru. I u Malom Orašju i u Duboni. Takvi ste vi Mitrovići. Vredni, časni, humani, plemeniti. 

Kristina, Milane, Dačo… Divni, mladi, lepi, dobri, neprežaljeni. Tata vas nosi na rukama, znate li? Na desnoj Milana, na levoj Kiku.

Nedostajete, falite… Bez vas je pusta i prazna Dubona. Eh, kakva bi tek učiteljica Kristina bila. Najbolja, najlepša, čarobna. Nedostaješ, Milane, da zavedeš red kao hrabri policajac. Ovde je još veći haos nego što je bio pre.

Dačo, dobri naš… Čeka te tvoj traktor sa korpom.  Čeka te Miša, ne može otac sam bez tebe. Čeka te devojka i još te voli. I tvoja sestra i sestrići i mala Jana, tvoja Daliborka. I tvoja divna i prelepa majka koja čuva vazduh u tvojoj sobi da zauvek ostanu tvoji mirisi u njoj.

Marko, Lazo, Nemanja, Peco, Dačo, Milane, Kiko… Čuvajte Nikolu i Acu, oni su najmlađi.

Pomozite divnom Draganu da sačuva male anđele iz Beograda: Emu, Maru, Anu, Angelinu, Katarinu, Bojanu, Andrianu, Sofiju i Andriju. Družite se i čuvajte gore na nebu… A vaši roditelji se druže u Beogradu, Malom Orašju i Duboni. 

Trudićemo se da se za vas i vaše najdraže izborimo za  pravo  i pravdu.  To vam, nažalost, ne možemo obećati. Nepravdi i zla je isuviše. 

Ono što možemo i sigurno hoćemo, jeste da vas čuvamo u najlepšim uspomenama i da se trudimo da vas Srbija i svet nikada ne zaborave, kad već nisu učinili ništa da vas sačuvaju i spasu.

Mi ćemo vas pominjati, pamtiti i čuvati od zaborava.