Dani sećanja: Pismo nastavnice iz Malog Orašja o surovoj stvarnosti i uspomeni na ubijene učenike

Autorka teksta: Ivana Bošković nastavnica srpskog jezika i književnosti, Autorka pesme: Jelena Milićević

“Učenici moji dragi,

Ni u najgorim košmarima nisam mogla da pomislim da može nešto ovako surovo da se desi.

Da ću vaša imena pominjati svaki put sa suzom u oku, da ću gledati vaša lica sa bolom u grudima…

Svi ste naučili sa mnom “Krvavu bajku”.

Svima sam govorila – tada je neko zao i surov pobio našu decu. To ne smemo nikada da zaboravimo.

Deco moja draga, nisam ni sanjala da ću sada na istom času ponovo govoriti o tome da je opet neko zao i surov zaustavio život dece koju smo svi poznavali …

Zlo ne miruje…

Junaci moji, neka vas anđeli čuvaju. Mi ćemo čuvati uspomenu na vas.

Jednog dana okupiće vas nastavnica na času srpskog.

Čuvajte mi Nikolu, najmlađi je.

Pamtiću vas zauvek.

POZDRAV TEBI

Za Nikolu Milića

Dragi moj veliki druže,

Ovih dana mi nije bitno

Kakvo je napolju vreme,

Opraštam se od tebe svaki dan.

Kada noć padne, oči mi snene,

Al na oči ne ide san.

Sećam se tebe i tvog osmeha,

Ko zlatno sunce kad se razlije na nebu što se  

                      plavi,

Tvog uzvika, tvog zagrljaja i baci pet”.

Nadam se da te je prigrlio bolji svet.

Ovih dana padaju kiše,

Sa njima plačem i ja,

I Bog plače što te nema više,

Natopljena je zemlja sva.

U duši osećam veliku bol

I verujem da u carstvu nebeskog raja,

Nekome tamo sad daješ gol.

Gledam u nebo!

Nadam se da ti je tamo bolji svet.

Pozdravlja te tvoj mali veliki drug,

Zbogom, druže moj!

Baci pet!