Da li digitalni bilbordi i svetleće reklame ugrožavaju bezbednost saobraćaja? (VIDEO)
Autor: Igor Velić, master inž. saobraćaja, (Sigurne staze su ekspertski EURC za transportne politike i urbanu mobilnost)
Ne postoji vozač, pešak ili biciklista koji se u saobraćaju nije susreo sa problemom zaslepnjivanja i ometanjem pažnje koje dolazi od reklama sa bilborba, kladionica, prodavnica i sl.
U našem Zakonu o bezbednosti saobraćaja je lepo definisano, “Na javnom putu ne smeju da se postavljaju table, znakovi, svetla, stubovi ili drugi slični predmeti kojima se zaklanja ili umanjuje vidljivost postavljenih saobraćajnih znakova ili koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mestom postavljanja podražavaju ili liče na neki saobraćajni znak, ili zaslepljuju učesnike u saobraćaju ili odvraćaju njihovu pažnju u meri koja može biti opasna za bezbednost saobraćaja”.
Dobar deo istraživanja sugeriše da je 25 odsto od svih saobraćajnih nezgoda povezano sa poremećajem pažnje vozača. Studija, koju su u Švedskoj sproveli istraživači iz Švedskog nacionalnog instituta za istraživanje puteva i transporta (Swedish National Road and Transport Research Institute), su zaključili da „vozači zadržavaju pogled na digitalne bilborde znatno duže nego na druge znakove na istoj deonici puta. Zbog toga bi vozači skidali pogled sa puta ispred sebe na duže od dve sekunde.”
Rezultati pojedinih studija ukazuju da 75 odsto vozača primećuje digitalne bilborde, dok 51 odsto primećuje statične bilborde.
U praksi to znači da pri brzini od 50 kilometara na čas, za samo dve sekunde auto pređe 28 metara. Dakle, 28 metara vozač će voziti praktično na slepo. U tih 28 metara može da zakoči auto ispred nas, da stupi pešak na kolovoz, da se promeni boja na semaforu i slično. Takođe, ako se krećemo 60 kilometara na čas, odvlačenjem pažnje od pola sekunde naš automobil pređe osam metara, a to je dužina dva pešačka prelaza.
Pored odvlačenja pažnje, boje na bilbordu ili primera radi na kladionicama, mogu da prevare učesnike u saobraćaju i dovedu u zabludu. Pogotovo ako se bilbordi ili kladionice nalaze u blizini raskrsnice i ako se sa njih emituje zelena, žuta, crvena i narandžasta boja.
Na gore navedeno ukazuju i stručnjaci iz Nacionalne uprave za bezbednost saobraćaja na autoputevima (National Highway Traffic Safety Administration, SAD), da čak i ometanje pažnje vozača na dve sekunde može dovesti do značajnog povećanja rizika od nastanka saobraćajne nezgode.
Rezultati studije Nacionalnog centra za produktivnost i upravljanje transportnim sistemima (The National Centre for Transportation Systems Productivity and Management), ukazuju da je 80 odsto nezgoda i 65 odsto incidentnih situacija uzrokovano ometanjem pažnje vozača do tri sekunde.
Ako znamo da se opasne i rizične situacije najčešće stvaraju ispred raskrsnica ili pešačkih prelaza, kao i na mestima gde imamo veće prisustvo ranjivih učesnika u saobraćaju (deca, pešaci, biciklisti, osobe sa invaliditetom itd.) možemo da zaključimo da i jedna sekunda potpune nepažnje može da dovede do saobraćajne nezgode sa teškim posledicama.
Poremećaj pažnje vozača tokom vožnje za posledicu ima, duže vreme reakcije za prepoznavanje i reagovanje na neočekivane događaje, smanjenu sposobnost održavanja pravilnog položaja vozila u saobraćajnoj traci, upravljanje vozila neprilagođenom brzinom, suženo vidno polje (vozači zanemaruju periferni vid i osmatranje retrovizora), izostanak reagovanja na saobraćajnu signalizaciju, držanje kraćeg odstojanja, povećani stres i mentalno opterećenje.
Iako zakon kaže jedno, na terenu imamo drugu situaciju. To nam samo govori, da još uvek nismo uspostavili sistem bezbednosti saobraćaja i da naši kreatori saobraćajne politike nisu na visini svog zadatka.
