Branko Čečen – Ponos potlačenih
Autor: Branko Čečen
Ponosan sam na ustanak do kojeg nije došlo zato što nema šta da se jede.
Ponosan sam što prvi put svaljujemo diktatora bez političke pomoći iz inostranstva.
Ponosan sam što ljudi koje biju i hapse ne gube pristojnost i ljudskost.
Ponosan sam što celih devet meseci stojimo čvrsto.
Ponosan sam što su mladi ovog društva ispred svih nas.
Ponosan sam što je većinska Srbija stresla sa sebe pinkovsko blato.
Ponosan sam što nismo Belorusija.
Ponosan sam što se nismo međusobno posvađali.
Ponosan sam što su profesori stali uz svoje učenike i studente.
Ponosan sam što nismo izgubili smisao za humor.
Ponosan sam što smo srušili režim koji se sprema za ovo duže od decenije.
Ponosan sam što smo ga srušili bez jednog lidera.
Ponosan sam što su Bošnjaci sa nama i mi sa njima.
Ponosan sam što smo solidarni.
Ponosan sam što smo bili inteligentni.
Ponosan sam što su moji sugrađani spremni na žrtve.
Ponosan sam što smo ustali u zaštitu pristojnosti, reda i zakona.
Ponosan sam što smo svetla tačka u svetu.
Ponosan sam što smo vratili ovom društvu bar malo časti.
Ponosan sam što sam jedan od nas.
Hvala vam svima, od srca. Sve vas grlim, odjednom, tako strašno različite, a tako dobre, hrabre i solidarne ljude.
A sad – do kraja!
