Praznik u znaku dobrote i humanosti

Piše: M. Dugalić

Kraljevo – Kraljevdan, dan grada Kraljeva obeležen je ove godine skromno, uz poštovanje mera zaštite od virusa pa je i svečanoj sednici gradske skupštine prisustvovao manji broj odbornika, zvaničnika i gostiju. Ipak, kako je to uobičajeno, zaslužnim građanima i organizacijama dodeljene su nagrade i priznanja. Ali, ove godine uglavnom onima koji su o ovo vreme pandemije iskazali nesebičnu stručnost, solidarnost i hrabrost u lečenju bolesnih i sprečavanju širenja zaraze, Tako su, posle izlaganja gradonačelnika Kraljeva dr Predraga Terzića o tome šta je u proteklom periodu urađeno u razvoju ovog području, Oktobarska nagrada grada Kraljeva uručena epidemiologu dr Radovanu Čekancu, čoveku koji je prekinuo svoje penizonerske dane stavljajući se na raspolaganje svom rodnom gradu kao kordinator gradskog kriznog štaba. Slične zasluge ima i infektolog dr Zorici Kostić, pa joj je pripala diploma zaslužnog građanina Kraljeva. To priznanje dobio je i Zoran Stanković, generalni direktor preduzeća ,,Elektromontaža“, a za hrabrost u sasavanju života ljudi tokom ovogodisnjih poplava ista diploma dodeljena je i Zoranu Stanojeviću, pripadnik MIP-a Srbije.

Diplome zaslužnih ustanova i organizacija pripale su ovdašnjem Zavodu za javno zdravlje, Vaterpolo klubu ,,Kraljevo“ Elektrosaobraćajna škola ,,Nikola Tesla“ i udruženje građana ,,Prijateljstvo za nova vremena“.

Posle dodele i više posebnih zahvalnica od gredonačelnika Terzića, Specijalnu nagradu za podsticaj humanosti ,,Milomir Glavčić“, koju od pre četiri godine dodeljuje grad Kraljevo, dobila je Andrea Ćirić, studentkinja četvrte godine Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Kako smo već pisali, Andrea je svoj datum rođenja obeležila humanitarnim događajem pa je od dobijenih novčanih darova kraljevačkoj bolnici kupila vredan aparat. Ova studentkinja mogla je da se, posle svog 23. rođendana, hvali poklonima od drugara poput nakita, šminke, ,,firmiranih“ komada odeće…Ali, ništa od toga, jer je svoju rođendansku žurku proglasila humanitarnom. I, došli su na takvo slavlje kolege i koleginice sa ,,faksa“, drugovi i drugarice iz grada, pa su i oni doveli svoje društvo. Svi su pristigli sa poklonima, skromnim kako mladima i priliči, ali uglavnom u novcu. Od tako prikupljenih para kupila je Andrea jedan dar – aparat za intravensku primenu lekova i poklonila ga kraljevačkoj bolnici.

– Odavno sam želela to, da svoju rođendansku žurku pretvorim u humanitarni događaj, da izađem iz te zone komfora i da pomognem nekome kome je ta pomoć neohodna. I, ova pandemijska situacija me još više motivisala na solidarnost. Stoga sam, kao rođena Kraljevčanaka odlučila da poklon uputim svom gradu, ovdašnjoj bolnici, odeljenju za najmlađe pacijente kako bi im pomogla da brže ozdrave i detinjstvo samo po lepom zapamte – naglasila je ona za ,,Politiku“, prilikom predaje pomenutog poklona bolnici. A, u kraćem razgovoru tada smo još od nje doznali da je uspešan student ETF-a u Beogradu, da je član tima istraživačke stanice ,,Petnica, da tokom studija stanuje u iznajmljenoj sobi…

Na vest da od grada ona dobije nagardu koja nosi njegovo ime iz daleke Kanade čestitao joj je Milomir Glavčić, poznati donator, koji je, gradeći mostove, vrtiće, puteve i kupujući razne medicinske aparate…Srbiji donirao oko osam miliona evra, a od toga Kraljevu 2,5 milona evra. On je, u upućenom pismu, koje ne ovom skupu pročitano, naglasio: ,,Andrea je, kako sam doznao, studentkinja a darodavac, devojka koja se odrekla rođendanskih poklona da bi pomogla bolnicu, odnosno bolesne. Ona je, znači, mlada osoba i želim joj da i dalje u životu ostane čovek velikog srca i uspešna u svojoj profesionalnoj karijeri.

Valjda se ljudi i rađaju kao humana bića, nastavio je u pismu Glavčić, ali i postaju uz stalno obraćanje pažnje na druge, na sugrađane, komšije, rođake…koji su u nevolji. U tom smislu, prisećam se, mog primera iz najmlađih dana, iz vremena detinjstva kada smo ja i moja sestra Desanka ostali bez roditeljske brige pa je o nama kao staratelj brinuo jedan rođak. Uz tu obavezu prema nama njegovo imanje je uvećano, jer je on od tada obrađivao i zemlju našeg oca i majke pa smo svi u toj kući imali dovoljno hrane. Međutim, u komšiluku je živeo izvesni Radoslav, dobar čovek a siromah sa petoro dece. Sećam se, obično u proleće često im je ponestajalo žita pa su svi, znači i njegova deca inače moji dobri drugari, bili nevoljni i tužni. Zato sam ja krišom od staratelja punio po neku vreću žita iz našeg ambara i nosio u mlin. Posle bih, opet da niko ne vidi, toj porodici donosio brašno kao pomoć. I, pamtim kako sam bio neizmerno srećan što sam im pomogao i pričinio radost. Tako, to osećanje sreće kad nevoljniku pomogneš i i drugog obraduješ drži me i do današnjih dana, do moje starosti.

Stoga ja Anderi, mladom a dobrom čoveku, još jednom čestitam i, uz novac koji nagrada nosi, pridodajem za nju lični poklon od četiri stotine evra…“.