“Kuća za nas”: “Mi smo imali hrabrosti da preduzmemo nešto i radimo na unapređenju čitave zajednice”

Izvor: Srbija daruje

Na koji način “Kuća za nas” radi na suzbijanju diskriminacije, poboljšanju zapošljivosti i ekonomskom osnaživanju osoba sa invaliditetom i žena iz ruralnih područja, ispričala nam je predsednica udruženja, Miljana Rančić.

Kako je nastalo udruženje Kuća za nas? Sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala Vaša misija?

Miljana: Članovi našeg udruženja su aktivni u nevladinom sektoru od 2016. godine. Tokom 2018. godine učestvovali smo u jednom evropskom projektu koji je imao za cilj ekonomsko osnaživanje žena iz ruralnih krajeva. Kroz ovaj projekat upoznali smo se bolje, pohađali obuke i radionice i zaključili da je neophodno da pokrenemo udruženje koje će se baviti osobama sa invaliditetom, a naročito ženama iz ove kategorije koje žive u našim selima, te smo se zvanično registrovali u oktobru 2019. godine.

Opština Babušnica deo je pirotskog okruga, ima 12307 stanovnika i jedna je od ekstremno nerazvijenih (devastiranih) opština, sa stopom siromaštva od 50,4%. Sedište opštine je Babušnica, a čini je još 52 vrlo razuđena i udaljena seoska naselja. Kvalitet života u selima u opštini Babušnica je veoma loš. Pristup uslugama i infrastrukturi je ograničen, u nekim ruralnim krajevima i ne postoji, naročito za žene. Javni saobraćaj, vodosnabdevanje, električna mreža, informacione i komunikacione tehnologije, nove proizvodne tehnologije i druge prednosti urbanih sredina, za seoske sredine predstavljaju veliku prepreku. Obrazovanje i obuke veoma često su zbog prethodno pomenutih prepreka nedostupni i nedovoljni.

U ovakvim uslovima, gde se postavlja pitanje opstanka jednog područja, jasno je da su marginalizovane grupe u veoma teškom položaju. U opštini Babušnica ne postoji organizacija koja se aktivno bavi potrebama osoba sa invaliditetom. Ne znamo koliko je osoba sa invaliditetom, koji su njihovi problemi, na koje načine se mogu rešavati i koje aktivnosti je potrebno sprovesti u cilju poboljšanja njihovog položaja.

UG Kuća za nas nastalo je iz potrebe da se promeni položaj osoba sa invaliditetom u opštini Babušnica. Radićemo na unapređenju položaja i povećanju uključenosti u aktivnosti lokalne zajednice osoba sa invaliditetom, a posebno žena iz ruralnih sredina, kroz njihovo ekonomsko osnaživanje, eliminaciju svih oblika nasilja i diskriminacije, stvaranje uslova za ravnopravno uključivanje osoba s invaliditetom u sve sfere društvenog života i promenu svesti okruženja o položaju, pravima i zaštiti osoba s invaliditetom.

Osobe sa invaliditetom su punopravni članovi zajednice i ako se na pravi način uključe u aktivnosti možemo zajednički dati dorpinos razvoju i poboljšanju položaja građana.

Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru?

Miljana: Nakon što sam završila sa školovanjem, počela sam da radim u jednoj računovodstvenoj agenciji. Prvih par meseci mi je sve bilo novo i zanimljivo, ali nakon toga sam sve više upadala u monotoniju i ništa mi nije imalo smisla. Htela sam da učinim nešto više, da moj rad ima širi uticaj i da doprinesem vidljivim promenama. Tako sam se uključila u neprofitni sektor, prvo kao korisnik, a zatim i kao realizator programa i osnivač udruženja.

Kako je COVID-19 kriza uticala na rad organizacije? Kako se promenio način na koji funkcionišete, na koje aktivnosti ste bili najviše fokusirani u prethodnom periodu?

Miljana: UG Kuća za nas je osnovano u oktobru 2019. Odmah nakon toga je nastupila i COVID-19 kriza. Ovakvo stanje nam je znatno otežalo pokretanje aktivnosti u udruženju i usporilo naš razvoj. Kontakte smo morali da svedemo na minimum, uglavnom na telefonske razgovore. Trudili smo se da i ovo vreme najbolje iskoristimo u skladu sa mogućnostima i poštujući ograničenja. Radili smo i još uvek radimo na jačanju sopstvenih kapaciteta. Pohađamo relevantne obuke, pratimo rad lokalne samouprave, prikupljamo podatke i istražujemo u poljima vezanim za naše ciljeve. Bavimo se organskom poljoprivredom i proizvodimo zdravu hranu u zadruzi Darovi Lužnice, prvoj ženskoj zadruzi u ovom delu Srbije.

Da li je COVID-19 pandemija dodatno uticala na položaj žena u ruralnim sredinama i žena sa invaliditetom i na koji način? Koja vrsta podrške se pokazala kao najpotrebnija osobama koje su vaša ciljna grupa i na koji način ju je pružala vaša organizacija?

Miljana: Seoske žene poseduju mnoge veštine, ali i dalje pripadaju najsiromašnijim društvenim kategorijama. Žene iz seoskih sredina naše opštine izolovane su i preopterećene kućnim i porodičnim obavezama.

Izložene su problemu zapošljavanja i samozapošljavanja, pojačanom riziku od osiromašenja, neregulisanom statusu “pomažućih članova domaćinstva”, nemogućnosti usklađivanja radne i porodične uloge usled odsustva odgovarajućih institucija, nemogućnosti sticanja novih znanja i veština, tabuima o nasilju nad ženama¹.

COVID-19 pandemija uticala je da se njihov i onako težak položaj dodatno pogorša. Teže ostvaruju prava iz domena zdravstvene zaštite (ako uopšte i imaju zdravstveno osiguranje), kretanje je ograničeno, te samim tim i mogućnost pronalaženja bilo kakvog posla, potrebe za brigom o ostalim članovima porodice su se povećale. Društveni život koji je i do pandemije bio veoma oskudan sveden je na nulu. Zbunjene su oprečnim informacijama iz različitih medija i uplašene.

Smatramo da im je najviše trenutno potrebno ohrabrenje, razgovor i pojašnjenje situacije. Ekonomsko osnaživanje je veoma važno, kao i mogućnosti dopunskog obrazovanja i sticanja kvalifikacija. Društveni život je od velikog značaja, te i njemu treba posvetiti određenu pažnju.

Na koje aktivnosti ste trenutno najviše fokusirani? Koji su najvažniji planovi i ciljevi na čijoj realizaciji radite tokom ove godine?

Miljana: Trenutno smo u fazi pisanja projekata i traženja odgovarajućih konkursa. Fokusirali smo se na proširivanje znanja i sticanje novih kfalifikacija za žene sa sela kako bi proširili njihove mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje. Konstantno ćemo raditi i na podizanju svesti u javnosti o položaju i problemima ove kategorije stanovništva. Obratićemo se lokalnoj samoupravi i skrenuti pažnju na potrebe žena sa sela. Cilj nam je da nas zajednica i donatori upoznaju i prepoznaju i da steknemo njihovo poverenje.

Kako se finansira Kuća za nas, sa kojim različitim tipovima donatora sarađujete i na koji način?  Na koje sve načine oni koji to žele mogu podržati rad organizacije?

Miljana: UG Kuća za nas finansiraće se projektno. Do sada nismo sprovodili projekte kao udruženje, ali smo radili na projektima koje su finansirali Caritas Srbija, UN Women, UNOPS, BOŠ, Divac fondacija… Još uvek nemamo prostor koji bi služio udruženju za okupljanje, ali imamo neke ideje i radimo na tome. Nedostaje nam tehnička oprema, računar i štampač.

Da li sarađujete sa drugim neprofitnim organizacijama, kojim i na koji način?

Miljana: Sarađujemo sa UG Lužničke rukotvorine koje postoji više od deset godina. Ovo udruženje, iz kojeg smo praktično potekli, pruža nam kako tehničku, tako i savetodavnu podršku. Njihovo iskustvo, kao i veza sa lokalnom zajednicom su nam veoma korisni.

Šta su najveći uspesi koje je organizacija ostvarila u dosadašnjem radu, a šta je ono što tek želite da postignete?

Miljana: Mislim da je naš najveći uspeh formiranje udruženja. U sredinama kao što je naša, siromašna i izolovana, jako je teško aktivirati se i pokrenuti druge na akciju. Mi smo imali hrabrosti da preduzmemo nešto i radimo na unapređenju položaja čitave zajednice. Želimo prvenstveno da nas prepoznaju kao nekog ko se bori za ispravne ciljeve, želimo da ekonomski osnažimo osobe sa invaliditetom, a naročito žene sa sela i da ih osnažimo u pogledu ostvarivanja prava i razvijanja potencijala.

 ¹ ravnopravnost.org.rs, rezultati anketnog istraživanja

Članak je prenet sa portala givingbalkans.org.