Drskost ili solidarnost – na kraju pandemije znaćemo ko je vodio bolju politiku

„Vakcinacija u Evropskoj uniji ide dosta sporo i glavni je problem u tome što je EU naručila veoma puno vakcina i to veoma različitih vakcina, ali nažalost naručili su malo kasnije nego konkurencija, poput SAD, i naručili su pod takvim ugovorima da će u stvari veći deo tih vakcina početi da stiže tek u drugom kvartalu ove godine. Na neki način su oni tim svojim poslovanjem sa proizvođačima vakcina propustili da obezbede dovoljnu količinu za prva tri meseca. Negde se prognozira da će od kraja marta ili početka aprila biti dovoljno vakcina da se više ljudi vakciniše širom EU, što sad nije slučaj. U Nemačkoj jako sporo ide i još uvek se vakciniše ta visoko prioritetna grupa ljudi iznad 75 godina. Usput, imaju i velike probleme sa logistikom – neke zemlje više nego druge. Dancima, recimo, ide odlično, jer je to mala zemlja sa dobrom digitalnom infrastrukturom, što je jako važno za vakcinaciju, a toga nema u Francuskoj gde je jako komplikovano rasporediti termine vakcinisanja. U Francuskoj i Nemačkoj još imaju problem sa vakcinom Astrazeneke jer je u medijima bilo nekih negativnih mišljenja o toj vakcini, koji su možda pogrešno shvaćeni, ali ljudi neće da se vakcinišu njome sada. Ministar zdravlja u Nemačkoj je rekao da je tek 15 posto zaliha vakcina Astrazeneke upotrebljeno“, kaže Pančevski.

On navodi da je razlog sporog početka vakcinacije u EU i taj što je Evropska komisija (EK) mnogo duže pregovarala uslove nabavke vakcina sa proizvođačima.

„Velika Britanija je potpisala te ugovore još u junu i obezbedila ogromna sredstva kako bi ona bila prva na spisku za isporučivanje, a onda su brzo i odobrili vakcine za upotrebu. U EU je sve to trajalo mnogo duže. EU je tek u oktobru potpisala ugovore sa Fajzerom i Biontekom, zato što su dugo pregovarali i pokušavali da dobiju bolje uslove koje su na kraju i dobili. Znači, iz perspektive EK, koja je birokratska organizacija, javna služba EU, oni plaćaju jevtinije nego Vašington, London, arapske zemlje i Izrael i takođe su dobili neki kompromis oko pravne odgovornosti proizvođača za svoj proizvod. Sa trgovačke, ekonomske i pravne tačke oni su napravili dobar posao. Ali to je trajalo dugo i to je prouzrokovalo zakašnjenje u vakcinaciji. Drugi problem je što je Evropska agencija za lekove mesec dana duže proveravala vakcine nego što su to radili Englezi“, smatra Pančevski.

Cene po kojima se nabavljaju vakcine i druga medicinska oprema u vezi sa pandemijom uglavnom su obavijene nekim velom tajnosti. Pančevski kaže da proces nabavki u EU nije bio transparentan.

„EU je rekla da se radi o ugovorima sa proizvođačima koji su zahtevali diskreciju i tu se vidi da su taj posao odradili iz klasične perspektive trgovačkih pregovora. To je glavni posao EK, da pregovara ugovore za zemlje članice. Neki ugovori su objavljeni, ali ne sasvim, jer je veliki deo tih ugovora bio redigovan. U SAD su u startu objavili cene, a u EU to nisu učinili, što nije za očekivanje kada je u pitanju trošenje javnih para, pogotovu što ovo nije klasičan trgovački dil, nego se radi o javnom zdravlju“, navodi Pančevski.

On kaže da vakcinacija ide različitim tempom u različitim zemljama članicama, da se vakcine nabavljaju centralizovano u EU, ali da je na svakoj zemlji članici da za sebe organizuje logistiku vakcinacije.

„EK kupuje za sve, a onda se članice javljaju komisiji i rezervišu svoje kontingente i onda se i plaća. Neke zemlje to rade mnogo bolje od drugih. Šampioni su Danci, dok su Holanđani među najgorima. Francuzima ide loše, Nemci su negde u sredini. Bugarima ide loše, Rumuni i Mađari su među boljima, a Malta je odlična. Manje zemlje prednjače, jer je lakše organizovati vakcinaciju među manjom populacijom, ali i pored toga, čini se da se neke zemlje nisu snašle iako su imale dosta vremena da se pripreme. Razlozi su različiti – negde je politička situacija komplikovana i nema efikasne vlasti da to sve isplanira i sprovede, ili, poput Francuske, veoma veliki broj ljudi odbija da primi vakcinu“, smatra Pančevski.

EU je ušla u spor sa kompanijom Astrazeneka zbog toga što ne može dovoljno brzo da isporuči ugovorene doze, a sada postoji i dodatni problem da prvo nemačke zdravstvene vlasti ne preporučuju davanje ove vakcine starijima od 65 godina. Bojan Pančevski kaže da su za takvu situaciju odgovorni političari ali i sama Astrazeneka.

„Oni nisu dobro uradili studiju o trećoj, poslednjoj fazi ispitivanja vakcine, odnosno, nisu dobro prezentovali podatke, tako da je to već u startu izazvalo kontraverzu. Nije prijavljen dovoljan broj ljudi starijih od 64 godine koji su primili tu vakcinu da bi se moglo reći koliko je ona efikasna u toj starosnoj grupi. Evropska agencija za lekove je odobrila vakcinu za opštu upotrebu, ali onda države same odlučuju da li će tu preporuku prihvatiti ili nešto dodati. Recimo, Francuzi i Nemci su odlučili da je ne preporučuju osobama starijim od 64 godine. I onda je Makron rekao da je ova vakcina praktično beskorisna za starije ljude, što uopšte nije tačno. To je izjava koja nema veze s mozgom, ali to se više ne može poreći. I u Nemačkoj su svašta pričali u medijima i sada postoji atmosfera da nešto nije u redu sa tom vakcinom i da bi trebalo čekati vakcinu Fajzera i Bajonteka. Angela Merkel nije iznela sud o toj vakcini, već je samo rekla da ne spada u kategoriju ljudi koji mogu da je prime. Ali je sve to još pogoršalo tu atmosferu i to je postalo problem“, smatra Pančevski.

Zemlje kao što su Crna Gora i Severna Makedonija, koje su se za nabavku vakcina uglavnom oslanjale na EU, sada su, u poređenju sa Srbijom, koja je igrala na više frontova, prilično loše prošle. Pančevski kaže da su te zemlje napravile katastrofalnu grešku time što su se uzdale samo u EU.

„ Među tim zemljama nisu samo Severna Makedonija i Kosovo, već i Albanija i BiH, koje na kraju nisu dobile ništa i okrenule se Rusiji i Kini. I sada pokušavaju nešto od njih da kupe i da kopiraju uspeh Srbije, koja vodi, ne samo u regionu, već je druga u Evropi po broju vakcinisanih. U Srbiji ljudi mogu da biraju između četiri vakcine, što je nemoguće u drugim zemljama. Mađarska je jedina zemlja EU koja sada ima i rusku i kinesku vakcinu. I oni su se ugledali na Srbiju, a to znam jer sam razgovarao sa zvaničnicima iz Budimpešte koji su mi rekli da pomno prate situaciju u Srbiji i kada je došla informacija da Srbi misle da su vakcine dobre i da deluju, onda su i oni naručili od Rusa i Kineza. Mađari imaju pet vakcina, ali tamo ne možete da birate, već ono što dođe u vaš okrug to dobijete i to je to. Ako odbijete, vraćate se nazad u sistem i počinjete iznova. I to je logičan sistem, jer kad bi svi birali, neke vakcine niko ne bi uzimao. Evo šta se desilo sa Astrazenekom – minimum milion i dvesta hiljada vakcina stoji u frižideru“, navodi Pančevski.

Mađarska je dobila dozvolu EU da uveze rusku vakcinu i da je koristi samo u svojoj zemlji. Angela Merkel pokazala je interesovanje za Sputnjik V vakcinu, ali da se u ostatku EU solidarno čeka njeno odobrenje od strane Evropske agencije za lekove, kaže Pančevski.

„Zemlje članice ne moraju da čekaju na EMA, ali do sada su se na to da unilateralno odobre vakcine iz Rusije i Kine drznuli samo Mađari. To mogu svi da urade, ali neće, svi su solidarni, drže se na istoj liniji i čekaju Evropsku agenciju za lekove da donese svoj sud. Teoretski to bi mogle da urade i Francuska i Nemačka koje imaju odlične institute na kojima bi ta vakcina mogla da bude ispitana jako brzo i jako dobro, ali se oni drže te evropske solidarnosti. A što se tiče ruske vakcine, ona je puno transparentnija od kineske. Ruski naučnici iz instituta Gamelea, koji su razvili vakcinu, su objavili studiju u stučnom magazinu Lanset, dok sa kineskom vakcinom nismo videli podatke iz te treće, najvažnije faze istraživanja. Tako da je ruska vakcina sada na dobrom glasu u Evropi. Angela Merkel je rekla da bi, ako EMA odobri tu vakcinu, ona rado videla da se ona daje u EU i Nemačkoj“, kaže Pančevski.

On kaže da iz instituta Gamelea nisu podneli zahtev EMA-i za odobrenje u EU jer je to mnogo komplikovaniji i zahtevniji proces od objavljivanja studije u naučnom časopisu.

„Ono što bi po mojim saznanjima mogao da bude razlog što nisu je to što su proizvodni kapaciteti u Rusiji slaba tačka. Druge kompanije, poput Fajzera i Bionteka su morale da prikažu da imaju sertifikovane industrijske kapacitete za proizvodnju vakcine, koji su u mogućnosti da isporuče određene količine. E sad, Rusi možda i nemaju te kapacitete, pošto je vakcinacija kod njih jako spora. EU je jedna birokratska tvorevina koja se drži standarda i tu nema fleksibilnosti. U normalnoj situaciji odobravanje leka koji se daje ljudima traje godinama. U ovoj pandemiji je oboren rekord time što je za nepunu godinu odobrena nova vakcina. To se nikada pre nije desilo, to je izuzetna situacija, ali EU ipak nije još toliko fleksibilna, tako da ja ne verujem da Rusi mogu da prođu na foru urgentnosti. Znam kada je Fajzeru kasnilo odobrenje od EMA da je glavno pitanje koje su analizirali bila upravo [proizvodnja]. To je birokratija i tu nema napred-nazad. To je dobro jer štiti potrošača, ali tek ćemo na kraju pandemije videti ko je vodio bolju politiku. Možda se mali rizik isplati više nego čekati“, kaže Pančevski.

On navodi da, kada su vakcinacijski pasoši u pitanju, EU želi da uvede standardizovani sistem sertifikata koje bi svaki putnik mogao da priloži na nekoj granici i koji bi bio sa QR kodom koji se skenira.

„Diskutovalo se o tome da li bi ljudi koji imaju te sertifikate trebalo da imaju veća prava u smislu slobode kretanja, ali će to na kraju biti pitanje za nacionalne vlade. Grci su već odlučili da će otvoriti zemlju za turizam u maju za putnike koji imaju sertifikat da su se vakcinisali. Grčka ima interes da prizna te sertifikate iz Srbije jer tradicionalno puno turista odatle dolazi svakog leta. Grci su mi rekli da će ili priznati vakcine koje su priznate u EU ili vakcine koje je odobrila Svetska zdravstvena organizacija i to još nije jasno“, kaže Pančevski.