Povodom hapšenja članova očigledno užasno opasne bande pod vodjstvom Velibora Belivuka, Jelena Zorić, odlična i hrabra novinarka, iznela je nepopularni stav: rekla je da je akcija uspešna, da je ta kriminalna grupa opasna i da je "možda bio spreman na neki novi 12. mart".

Roman Svetislava Basare "Kontraendorfin" je veličanstvena knjiga, jedna od najboljih koju je ikada napisao i sigurno najbolja od svega objavljenog barem ove godine. U tom smislu, NIN-ova nagrada je na dobitku, Basarin roman doprinosi njenom ugledu, a ne obrnuto.

Doktor Kon nije u pravu. Njegova izjava o lekarima koji, vidimo, masovno umiru od posledica kovida, nije izvučena iz konteksta, jer kontekst je bio upravo taj da se objasni razlog strahotne činjenice.

Očekivala sam više cinizma naših analitičara i javnih intelektualaca, povodom dogadjaja u Vašingtonu i nasilno poredjenje sa našim petim oktobrom. Ali, bili su praznici, domaći Tviter je slikao česnice i granje, trgli smo se tek kada je Trampu ukinuta platforma sa koje se vinuo u sam vrh svetske politike i na kojoj je, pet godina kasnije, konačno pao.

Nepunih mesec dana od otkrića još jedne masovne grobnice na teritoriji Srbije, u rudniku u mestu Kiževak, ostacima tela tajno pokopanih kosovskih Albanaca, kostiju tako raspadnutim, pa pomešanim, da je još uvek nemoguće utvrditi da li se radi o 15 ili 17 ubijenih ljudi, najuticajniji delovi naše konzervativne intelektualne elite, proslavili su rodjenje nove zvezde te političke misli - filološkinje i kopirajterke Isidore Smolović.

Smena Milene Bogavac, sa mesta direktorke Šabačkog pozorišta, naravno da me nije iznenadila.

Prvo je Boris Dežulović, pisac, u intervjuu datom drugom odličnom piscu - Branku Rosiću, rekao da je Beograd kasaba. Intervju je malo ko čitao, kao i knjige oba pisca, da jeste, znali bi da Rosić piše ozbiljne, temeljno pripremljene i pre svega veoma blagonaklone intervjue, čak i prema onima sa kojima se verovatno uopšte ne slaže, ni poetički ni politički, ali se, za razliku od poražavajuće velikog broja novinara, sa sagovornicima ne svadja, ne lovi ih u glupave klopke, već ih pušta da budu svoji.

Možda je prvi pravi slučaj politike poništenja kod nas (cancel culture), neke vrste lustracije koja se poslednjih godina sprovodi u Americi, slučaj publiciste Zorana Ćirjakovića. Politika poništavanja je, ukratko, kada, zbog nekog neprihvatljivog ponašanja odredjene osobe (npr, poziva na femicid), deo javnosti, najčešče putem društvenih mreža i masovnih medija, izvrši pritisak na poslodavce te osobe i primora ih da otpuste izgrednika, da se od njega distanciraju i da mu se time smanji uticaj, ali posledično i da mu se u potpunosti ukine prostor za delovanje i bilo kakav rad.