I opstati i biti iz Peći

Autorka: Jelena L. Petković, Izvor: Novosti

Šetao sam dosta po svetu, od Kine do Amerike, ali ovu lepotu, ove planine, ove reke, retko gde ćeš naći. Života mi. Možda samo u Švajcarskoj. Možda? – sa tim rečima Jeton Abazaj, finansijski ekspert, trenutno bez posla, zastaje na pešačkom mostu na Pećkoj Bistrici. Preko, pa desno kroz park, vodi do pozorišta “Istref Begoli”, nazvanog po poznatom klesaru tragičnih likova jugoslovenskog filma, čiji Musa Sokolović u “Životu radnika” Miroslava Mandića i danas uzburka žuč u želucu.

Jeton staje u ram slike iz kinematografskih kulisa. Gde bi se drugde tako silovito i naglo podigle planine, a ostavile taman toliko prostora da se pogled uokviri tihim šumom krivudave vode i nebom više niskih oblaka što stružu o sive i bele vrhove Prokletija, u dnu posutih mekanim zelenilom. Jeton će podvući:

– Peć ima dušu, to je grad umetnika.

Na gradskoj kaldrmi korake je napravio i Faruk Begoli. Lep i mlad, ovekovečio je Ivu Lolu Ribara u seriji “Nepokoreni grad” TV Zagreb s početka 1980-ih. Nemalo za njim, Peć nam je dao i Miodraga Krivokapića. Na daske koje život znače zakoračio je u zagrebačkom Gradskom dramskom kazalištu Gavella. Poslednjih godina iskorači na tvrđavi Minor kao grof od Gločestera, možda najuspešnije postavke Šekspirovog “Kralja Lira”, Kazališta Ulysses.

Mrzim te patriote što po mrežama po ceo dan prosipaju nacionalizam, pa krišom kupuju srpsku robu u radnji. Violi fon Kramon sam rekao da Vučić i Kurti virtuelno igraju igru “Counter-Strike”. Obojica živi i zdravi, a narod pati – govori Jeton Abazaj

U Peći je rođen, a elitnoj svetskoj književnosti pripada – David Albahari, akademik, književnik, prevodilac. Od “Kontrolnog punkta”, “Životinjskog carstva” i “Mraka” prevođen na engleski, hebrejski, italijanski, mađarski, albanski, nemački, francuski, španski… Ta Peć je mit.

Korakom do Jetonovog bajkovitog mizanscena, prateće scene glasno podvlače koliko je grad samleo rat, izmrvila tranzicija i pojela politika. Klizi sve niže, od maglovitog sećanja bivše Jugoslavije do danas, iza Prištine, Prizrena i Gnjilana, i po broju stanovnika i po ekonomskom razvoju. Ali, Peć prigovara.

Desno od mosta, “Café Radio”, neizbežan za jutarnje gutljaje kafe, okupirao je ritam elektro-popa. Pridošlici se posebno skreće pažnja da su disko dive, zvezde melodija koje kao groznica tresu svet – Dua Lipa i Rita Ora, ni manje ni više nego Pećanke poreklom.

– Peć je danas grad šampiona. Poznatiji smo u sportu nego u kulturi. Majljinda Keljmendi, Distrija Krasnići i Nora Đakova su olimpijske pobednice, Akil Đakova osvojio je evropsko zlato u džudou, a Driton Toni Kuka zaslužan je za te šampione. Gresa Bakraći evropska je prvakinja u atletici, Eduard Daci prvak Evrope u paraglajdingu. Svi su oni iz Peći. Regionalni prvaci smo i u košarci i odbojci – energično i ponosno u dahu podvlači Dženet Suka Keljmendi, direktorka Direkcije za kulturu, mlade i sport pri opštini Peć.

Ne samo zbog kompaktne pene i ukusa i danas pominjanog čuvenog Pećkog piva, grad je bio poznat i po preduzetničkom duhu i odnosima Albanaca, Srba i Bošnjaka. Uticaj današnjih biznis konglomerata Elkos i Devoli odavno nadilazi lokal.

Teško je govoriti o vibrantnom gradu kontrasta bez pominjanja i srpske braće Karić. Put bogatstva su krenuli iz Peći, od osnivanja muzičke grupe Plave zvezde.

Činjenica, i Naser Keljmendi, kojeg je američka DEA okarakterisala kao najvećeg regionalnog narkobosa, rodom je Pećanac.

Zapadom, niz tok Bistrice, u kruni sija poseban dragulj. Dom arhiepiskopa i patrijarha Srpske pravoslavne crkve, epicentar duhovnosti vekovima važan za sve pravoslavne vernike, bez obzira na etničku pripadnost. Prvi hram u skupini crkava, Svetih apostola, sagrađen je u 13. veku, a od 2006. pod zaštitom je UNESCO-a.

Ali, ni masivni prirodni štit Rugovske klisure nije mogao da sačuva grad od zla. Tokom rata, on je posebno strašno pogođen. Prema podacima Human Rights Watcha, od 5.280 gradskih kuća 80 odsto je pretrpelo štetu. Oštećeno je 1.590 i uništeno 2.774.

Aprila 2024, nakon 14 godina suđenja, Viši sud u Beogradu dosudio je zatvorske kazne sedmorici pripadnika Vojske Jugoslavije zbog ratnih zločina nad kosovskim Albancima u selima u okolini Peći 1999. godine. Optužnicom je obuhvaćeno 118 ubijenih Albanaca. Osuđeni imaju pravo žalbe.

“Šestoro tinejdžera je ubijeno, 15 ranjeno”, objavio je Ričard Holbruk, specijalni izaslanik američkog predsednika Bila Klintona tog 15. decembra 1998. Zločin nad Srbima, u kafiću “Panda”, do danas nerazjašnjen, bio je okidač za sled najodvratnijih ratnih zlodela. Poslednje u tom jezivom nizu bilo je 2003. ubistvo i ranjavanje srpske dece u Goraždevcu, dok su se igrala na Bistrici.

Predsednik sam svih građana i obaveza mi je da ih posećujem. Patrijaršija je duhovno i sveto mesto za sve naše građane pravoslavne vere. Igumanija, mati Haritina, zna sve starije Pećance. Znala je mog oca, mog strica – ističe gradonačelnik

Do juna 1999. Peć je bio multietnički grad, s oko 4.000 Srba. Konačni rezultat egzodusa su tri srpske porodice u okolini, sveštenik sa suprugom i decom u crkvi Svetog Jovana u centru i monahinje u Patrijaršiji.

Gradonačelnik, član Demokratskog saveza Kosova Gazmend Muhadžeri, 11 godina na funkciji, sakuplja komade sa zlokobnog zgarišta u nadi da će jednoga dana moći da stavi temelj za jedan most. Na drugom, mladi već odlaze.

Petkom veče, korzo pred hotelom “Dukađini” izgleda kao smiraj nekakvog utorka ili srede. Eho glasova odzvanja, tužno podseća na bolni fakt.

– Prema statistikama, stanovnika je 15.000 manje u odnosu na 2011, ali brojka je daleko veća. Naročito otkada su ukinute vize, više od 25 odsto, uglavnom mladih, otišlo je put Evrope i Amerike, za poslove od građevine do konobara. Plate su ovde smešne, oko 350 evra. Nekada se plaća i na ruke, pa ne možeš da podigneš kredit, da se skućiš, planiraš život… – priča uz čaj 42-godišnji Jeton Abazaj, deset godina i doskora direktor finansija u opštini Peć.

Samo iz njegove porodice za Ameriku se nedavno odselilo četvoro. Prema zvaničnim podacima, u opštini živi 82.000 stanovnika.

– Da bi se to promenilo, mora da se izmeni dosta u sistemu obrazovanja i zdravstva. Kosovo još nema javno zdravstveno osiguranje. S druge strane, ima poteškoća sa radnom snagom – dodaje Veton Mujaj, detaljno upoznat sa problemima građana.

Na čelu je najveće nevladine organizacije Syri i Vizionit, dve decenije se bavi demokratizacijom, ljudskim pravima, ekologijom, socijalnim razvojem i održivom urbanom mobilnošću. Od finansijske stabilnosti koju su stvarale fabrike i pogoni velikih kompanija “one” Jugoslavije nije ostala ni armatura. Starije generacije su nakon progona Miloševićeve politike udarile i u surov zid privatizacije. Mladi su shvatili lekciju.

– Traženje posla u Peći može biti veoma frustrirajuće. Suočavamo se sa nepotizmom, neadekvatnim tržištem rada i ograničenim opcijama. Bez obzira na kvalifikaciju i trud, u više navrata sam se susretala s činjenicom da politički odnosi i pozicije imaju presudan uticaj na proces zapošljavanja. Čak i kada se nađe posao, uslovi rada su često teški, a plate niske. Mladi se osećaju zarobljeni u stagnaciji. I ja sam razmišljala o odlasku – iskreno će Merima Balić Zoranić, 25-godišnja učiteljica zaposlena u apoteci. Da bi se bavila pitanjima bošnjačke zajednice i unapređenjem položaja, sa još troje osnovala je nevladinu organizaciju Mladi volonteri.

Potencijalni poslodavci uspešne poslove uglavnom razvijaju u Prištini. Neke su bolji uslovi, lakši izvoz robe i povoljniji bankarski krediti odveli put Nemače. Teško je ubediti investitore da ulažu na Kosovo. Sa oko 2000 radnih mesta, najveći poslodavac je opština Peć.

– Teško je zaustaviti odlazak mladih. Na politici je da upali svetlo na kraju tunela, ali to ne uspeva ni u Peći, ni na nacionalnom nivou, ni u regionu. Vratiće se kada budu mislili da se ovde bolje živi, kada se podignu plate – kaže gradonačelnik Muhadžeri.

Jedna od najdužih, Ulica generala Veslija Klarka, pokazuje koliko grad vapi za novim ruhom. Arhitektura zgrade Bankosa se i ruga i tužno podseća na korak sa vremenom. Kraj starih fasada i kroz beskonačne kolute električnih kablova koji čupavo vise sa starih bandera, guraju se i novo napravljena zdanja.

– Porodica sa prosečnom platom ne može da si priušti jedan takav stan, kada se kvadratni metar kreće oko 1.200 evra. Građani nisu zadovoljni. Očekivali su mnogo od premijera – pojašnjava Jeton Abazaj.

Od izbora do izbora, Pećanci prebiru zrnca nade.

Podaci kosovske Agencije za statistiku su brutalni. Prosečna plata 2023. na nacionalnom nivou bila je 506 evra – 458 u privatnom, 630 u javnom sektoru. Ispod šarenog celofana brojki najbolje se vidi u gradovima poput Peći.

– Prednost su niže cene u odnosu na veće gradove – uočava Merima Balić Zoranić.

Život iznad crte finansiraju nostalgija i familija. Nezvanično, ceni se da je dijaspora veća od broja stanovnika. Samo nemačke vlasti notiraju 542.000 građana poreklom sa Kosova. Centralna banka Kosova zabeležila je finansijske doznake za 2023. od 1,3 milijarde evra. Iz Nemačke zvaničnim kanalima je stiglo 152,5 miliona evra.

– Dijaspora nas drži. Jul i avgust. Ovde je tada kao u Ulcinju. Dolaze, troše, ulažu, kupuju, ali je pitanje koliko još. To je tradicija starijih generacija, mlađi bi radije na leto u Španiju – opisuje Abazaj.

Peć je poznata i kao grad koji ide svojim putem. Delimičan odgovor na pitanje zašto se baš ovako na mišiće gura, otvara se i balkanskom računicom – Peć je grad opozicije.

– Peć je takva bila i ostala, sve vreme u opoziciji – osvrće se Veton Mujaj, čini se i kroz osmeh.

Glasači u Peći, osim u kratkom periodu od 2009. do 2013, uvek su masovno glasali za Demokratski savez Kosova. Gradonačelnik Muhadžeri je u trećem mandatu i planira da se kandiduje ponovo. Kako kaže, da završi posao. Centralna vlast Pokreta Samoopredeljenje, čije su gradonačelnike od 34 kosovske opštine južno od Ibra građani izabrali samo u četiri, podelu sredstava za opštinu Peć svodi na budžetski minimum po broju stanovnika, teritoriji i broju đaka u školama. Ostalo, kao so. Na četvrt kašičice.

– Bilo je i drugih vlada i sa njima je bilo poteškoća, ali su bar nešto davali. Sa ovom je malo teže. Budžet nam je ove godine 41 milion, od toga 13 za kapitalne investicije. Ali, pošto vlada nije ispunila ugovor sa sindikatima prosvete i zdravstva, sud je odlučio da višemilionski dug plati opština, jer smo zakonski poslodavci – govori Muhadžeri.

Kultura i umetnost bi trebalo da budu nezavisne od politike, odsečno odgovara Dženet Suka Keljmendi i podcrtava:

– Nažalost, građani su više zainteresovani za politiku nego za kulturu. Ako organizujem koncert, opozicija neće da dođe. I ne da neće da dođu, nego ne daju ni drugima da dođu. Saradnja sa centralnim vlastima je – nula. Ne samo što ne pomažu, već i opstruišu dobre projekte. Možemo samo sami sa sobom da sarađujemo.

Uz tradicionalnu muziku i igru, verna bronzana statuta zamišljenog lidera Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove otkrivena je 17. februara, povodom 80 godina od njegovog rođenja, a 16-godišnjice od proglašenja nezavisnosti Kosova. Pozdravlja prolaznike kraj parka mira koji nosi njegovo ime. Mir je još skupa i pahuljasta reč.

Dve nedelje pre svečanosti, specijalna policija upala je u prostorije srpskih Privremenih organa opštine Peć, ekspozituru Pošte Srbije i prostorije Radio Goraždevca. Novinare su maltretirali, srpske institucije zatvorili. Naredba je došla iz Prištine. Predvodnik akcije bio je ministar za lokalnu samoupravi Eljbert Krasnići. Pećanac, rodom iz Goraždevca.

– Ovakvi populistički potezi vlasti u Prištini samo dovode do razdvajanja naroda i ostavljaju dubok trag u međuetničkim odnosima, naročito među mladim ljudima. Pre par godina, 60 mladih iz Goraždevca se prijavilo za rad u kosovskoj policiji. Danas tu policiju vide kao agresora koji guši fundamentalna prava. Zbog nje ne mogu da rade u srpskom sistemu, a penzioneri ne mogu do penzije – podseća Darko Dimitrijević, glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca.

– Akciju protiv nas predvodio je naš komšija. Imam razloga da verujem da su ciljano izvedene u opštinama gde Samoopredeljenje nije na vlasti, ne bi li zaigrali na nacionalnu kartu. I gde bi, u slučaju reakcije gradonačelnika, rekli – evo ga, sarađuje sa Srbima, što trenutno nije popularno na Kosovu – dodaje Dimitrijević.

– Mislim da moj odnos sa građanima Goraždevca ova akcija nije poremetila. Ali, ministra iz Goraždevca jeste. Nije trebalo da ide tamo, mogla je da ode samo policija. Ipak je on njihov komšija – lako je odgovorio gradonačelnik Muhadžeri.

Bio je gotovo istorijski trenutak kada su 2017. opštinari Peći i Šapca, kosovske i srpske opštine, prvi put seli za sto i makar u okviru projekta EU-a uspostavili saradnju.

– Tadašnja gradska opozicija proglasila ih je za izdajnike. U Peći su protestovali Samoopredeljenje i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Hradinaja. U Šapcu aktivisti Srpske napredne stranke – seća se Dimitrijević.

– Počeli smo dobro, sa uzgajivačima jagoda, i Albanci i Srbi u Goraždevcu su imali koristi, a proizvodnja jagoda se utrostručila otkada smo dobili dobre rasade iz Šapca – kaže Muhadžeri.

Jagode iz Srbije ipak su pri dnu liste “neprijateljske” robe u odnosu na plazma-keks, targetiran otkada je Samoopredeljenje 2011. krenulo u kampanju “Voli svoje”. Na meti “internetskih pravednika” i “medijskih patriota” je kompanija Elkos iz Peći, uvoznik srpskih proizvoda.

– Mrzim te patriote što po mrežama po ceo dan prosipaju nacionalizam, pa krišom kupuju srpsku robu u radnji. Violi fon Kramon sam rekao da Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti virtuelno igraju igru “Counter-Strike”. Obojica živi i zdravi, a narod pati – govori Abazaj.

“Gde si, druže, kako si? Kako ti je majka? Jesi li dobro?” zaustavljali su trgovci 31-godišnjeg Dušana Popovića. Mnogi znaju fudbalera Behara iz Vitomirice, iz Druge kosovske lige. Jedini je Srbin koji tamo igra. Živi od sezonskog posla u manastiru Visoki Dečani

Srbi će reći, Peć je sada jedan od najbezbednijih gradova za njih, predočava Dušan Popović, jedan od dvoje mladih od ukupno 50 Srba, povratnika u obližnjem Belom Polju.

– Predsednik sam svih građana i obaveza mi je da ih posećujem. Patrijaršija je duhovno i sveto mesto za sve naše građane pravoslavne vere. Igumanija, mati Haritina, zna sve starije Pećance. Znala je mog oca, mog strica. Pri prvoj poseti saglasili smo se da nam ne treba posredovanje OSCE-a. Razgovaramo otvoreno i direktno – ističe gradonačelnik, kome su više puta pretili i zbog poseta Pećkoj patrijaršiji i ukupne saradnje sa Srbima.

Muhadžeri retko pristaje na razgovore za medije. Nekoliko dana nakon razgovora za Novosti fizički je napadnut na ulici. Incident je “otresao” jednom Fejsbuk-fotografijom.

Ako je Peć izbledela iz naših sećanja, Goraždevac tek niko ne pominje. Sa 3.000 stanovnika, nekada je bio najveće srpsko selo opštine Peć. I danas je, sa 650 meštana.

– Ako je za Albance teško da nađu posao, za Srbe je deset puta teže – primećuje Abazaj.

– Zakon to predviđa, ali se uvek nađe neka zaobilaznica da mladi Srbi ne dobiju posao u kosovskim institucijama. I u našoj opštini, uz sve dobre odnose, radi samo jedna Srpkinja. S druge strane, sve ulice u Goraždevcu su asfaltirane, imamo uličnu rasvetu, a gradonačelnik pita građane kako da raspodeli novac namenjen za naše mesto – napominje Dimitrijević.

Lokalni radio, koji je nedavno obeležio četvrt veka u etru, sa deset zaposlenih u stvari je najveći poslodavac u Goraždevcu, godinama teškog života svedenog na nekoliko ulica, dve male prodavnice, jedan kiosk i kafić u podrumu.

– Budućnost je dosta neizvesna. Ne mislim samo na političku i bezbednosnu situaciju, već i na čitav taj društveni kontekst. Važna je spona Srba i vlasti u Beogradu, koja pomaže, ali poražavajuće je da što, povrh teške realnosti koju živimo, ta vlast uvek koristi kosovske Srbe i u političke svrhe – dodaje Dimitrijević.

Zlatni izlozi zabljesnu vid niz kaldrmu Stare čaršije u kojoj se trguje od vremena Osmanskog Carstva, od 14. veka. Zlato je iz Turske, hvale se u prodavnici, u ovo doba godine ni ne očekujući velike kupce.

– Gde si, druže, kako si? Kako ti je majka? Jesi li dobro? – zaustavljali su trgovci 31-godišnjeg Dušana Popovića.

Mnogi znaju fudbalera Behara iz Vitomirice, iz Druge kosovske lige. Jedini je Srbin koji tamo igra. Živi od sezonskog posla u manastiru Visoki Dečani.

– Možda si primetila da imam dosta drugara albanske nacionalnosti. Nikada nisam imao probleme sa njima. U sportu ne bi trebalo da se gleda politika – zaključuje nastavljajući polako putem od raskrsnice Tonija Blera i bivšeg američkog kongresmena Eliota Engela.

Da li je Peć maksimum koji može da se postigne u odnosima Albanaca i Srba?

– Moglo bi da se uradi više, ali je sve to sada odraz ove politike što se vodi na severu zemlje. Ako bi pale tenzije tamo, mislim da bi svuda pale, ne bi bilo problema. Ipak, politički problemi na višem nivou utiču na život građana u opštinama i selima – izlaže Muhadžeri.

– Možemo da se razvijemo u poljoprivredi i turizmu. U nekadašnjoj Jugoslaviji grad je bio neizostavna turistička tačka kao i Rugovska klisura. Koliko smo daleko od te vizije? Nije lako, počelo je – govori Veton Mujaj.

– Svi kažu da je Prizren lepši, ali nema šanse. Peć ima sve, potencijal za izvoz, može da bude kao Bansko u Bugarskoj, predivne planine, najbolju hranu na svetu, Pećku patrijaršiju, ima i mnogo dobre ljude. Ne može da ti se dogodi da tražiš pomoć od nekog Albanca, a da ti ne pomogne. Samo da nema ove proklete politike. Gradonačelnik je obećao ski-centar, ali ga neće biti. Naš premijer neće da otvori granicu sa Crnom Gorom preko Čakora, zbog demarkacije je zatvorena već 25 godina – nabraja Jeton Abazaj.

– Ovaj vazduh, ova klisura, ova Bistrica! Peć ima pozorišnu tradiciju dužu od jednog veka. Prvi grad na ovim prostorima koji je pre sto godina imao ženski orkestar mandolina. I imamo najveće preimućstvo, a to su ljudi. Plate su male, život skup, trendovi društvenih mreža su luksuz. I mnogi žele više – istrajna je 48-godišnja Dženet Suka Keljmendi.

Ta Peć je realnost. U monografiji “Pećko pozorište”, novinar i publicista Sejdi Beriša beleži začetak scenske umetnosti u okviru Antonijanskog društva “Sveta Katarina” i da je 1916. godine odigrana prva predstava “Mali Zef”. Nazvana po Albancu koji je ratovao protiv Osmanlija, a potom i protiv Kraljevine Jugoslavije.

U stvarnosti životnog teatra, teretne i bolne istorije odavno iskopanih crnih rovova, a izazvanih i mukama novog vremena, velika je smelost i opstati i biti iz opštine Peć. Jer, neko uvek mora i da ostane.

Tekst je prenet sa portala Novosti.