Bivši politički savjetnik Edija Rame: Vučić se dugo sprema za priznanje Kosova

Piše: Tamara Nikčević, Oslobođenje

Komentarišući pobjedu Pokreta za samoopredjeljenje Albina Kurtija i Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ise Mustafe na oktobarskim parlamentarnim izborima na Kosovu, šef srpske diplomatije Ivica Dačić cinično je kazao kako su mu “još pre tri meseca Amerikaci najavili” da će upravo te dvije stranke sastaviti novu kosovsku vladu.

“Kao i u drugim zemljama, pa i u Srbiji, i na Kosovu se rade redovne ankete o raspoloženju birača i nije nikakvo čudo to što su američki diplomati još na početku leta znali koje će partije pobediti na izborima na Kosovu i ko će sastaviti novu koalicionu vladu”, kaže Shkelzen Maliqi i dodaje da rezultati vanrednih opštih izbora na Kosovu predstavljaju značajan pomak u demokratizaciji kosovskog društva.

DANI: Gdje prepoznajete taj demokratski iskorak?
MALIQI: Pre svega u činjenici da je ovoga puta reč o čistoj pobedi opozicionih partija, koje skupa imaju podršku šezdeset procenata birača. Mislim na većinu koja glasa za stotinu poslaničkih mesta, bez onih dodatnih dvadeset, koja su, prema kosovskom Ustavu, rezervisana za manjine, i to u fiksnim kvotama: deset za predstavnike srpske zajednice, deset za ostale – Bošnjake, Muslimane, Gorance, Turke, Rome, Aškalije, Egipćane. U tom smislu, srpski ministar inostranih poslova ne bi trebalo da brine o položaju srpske manjine na Kosovu, budući da je ona, prema zakonima Kosova, izuzetno privilegovana.
DANI: Proglašavajući pobjedu Samoopredjeljenja, Albin Kurti sebe je predstavio kao novog premijera Kosova. Je li požurio?
MALIQI: Požurio je, naravno. Naime, u trenutku kada je, ne sačekavši rezultate, održao govor, prednost Kurtijeve partije nije bila tako velika – Demokratski savez Kosova nije mnogo zaostajao za Samoopredeljenjem. Koji dan kasnije ispostavilo se da je Samoopredeljenje gotovo za procenat ispred DSK-a.
Iako su ostvarile pobedu, nijedna od ove dve do juče opozicione partije ne može sama sastaviti vladu. Podsećam, pritom, da su obe stranke tokom kampanje jasno stavljale do znanja da neće ulaziti u koalicioni savez sa Demokratskom partijom Kosova, koja je bila na vlasti dvanaest godina i koja je sada treća politička snaga sa 21 procentom osvojenih glasova.

Trijumfalizam Kurtija u izbornoj noći zasmetao je i liderima DSK-a, koji insistiraju na tome da je pobedila opozicija, a ne ova ili ona stranka ili lider. Mislim da imaju pravo. Ipak, Kurtiju se može progledati kroz prste…

DANI: Zašto?
MALIQI: Zato što je njegovo Samoopredeljenje uspelo da ponovi i da prevaziđe neverovatni uspeh od pre dve godine iako je u međuvremenu doživelo veliki rascep: njihovih trinaest poslanika istupilo je iz stranke i pridružilo se Socijaldemokratskoj partiji Kosova, koja je sada doživela katastrofalni poraz.
image
DANI: Srpski kontrolisani mediji tvrde da “Zapad ne želi Kurtija za premijera”. Osim što je ljevičar, šta Zapad još zamjera Kurtiju?
MALIQI: Kurti je dugo išao na živce zapadnim diplomatima, zato što je konstantno propagirao levičarski i kritički stav prema intervencionizmu Zapada: bunio se protiv Rambujea 1999, protiv slanja Misije UN-a na Kosovo, protiv Ahtisarijevog plana, proglašenje nezavisnosti smatrao je pogrešnim i nepotpunim rešenjem kosovskog, odnosno albanskog pitanja, osporavao je Ustav Kosova, bio je protivnik dijaloga sa Srbijom… Njegove ulične akcije i protesti bili su često nasilni – organizovao je prevrtanje vozila UNMIK-a i kamiona iz Srbije, bacao je suzavac u dvoranu kosovske Skupštine da bi sprečio ratifikaciju sporazuma o granici sa Crnom Gorom, jajima je gađao političke protivnike, među ostalim i ranijeg premijera Isa Mustafu.
image
DANI: Sa kojim danas dogovara novu koaliciju?
MALIQI: Tako je. Kurtijevi aktivisti povredili su ambasadorku SAD-a, a kulminacija je bio napad molotovljevim koktelom na institucije Kosova i granatiranje zgrade Skupštine Kosova, zbog čega je grupa aktivista Samoopredeljenja bila optužena i uhapšena. Najzad, Kurti nije skrivao da želi samoopredeljenje Kosova i ujedinjenje sa Albanijom; važi za radikalnog levičara, ali i za vatrenog nacionalistu, koji potencijalno ima i sklonost ka autoritarizmu. Doduše, moram reći da se u međuvremenu prilično promenio i prilagodio.
DANI: Kako?
MAILQI: Ublažio je ili odustao od mnogih radikalnih stavova, čime je postao prijemčiviji i za Zapad. Kao što je ukroćen Aleksis Cipras, i za Kurtija se veruje da će postati mekši pored ostalog i zato što neće vladati sam, već u koaliciji sa umerenijim, desno orijentisanim DSK-om.
Kada je reč o srpskim prorežimskim medijima, znate da su oni poznati po izmišljanju raznih afera, po vođenju prljave kampanje protiv Kosova, sada i po spekulacijama o tome da Zapad navodno u novoj vladi želi Tačija umesto Kurtija. Sve su to pokušaji zlonamernog podstrekavanja konfuzije pre svega u srpskoj javnosti kako bi se maksimalno demonizirao budući premijer Kosova.

DANI: Koji, uzgred, u svojoj kancelariji i dalje drži samo albansku nacionalnu zastavu, ne i zastavu Kosova. Šta to znači?
MALIQI: Problem sa zastavom je u tome što je ona semantički dvoznačna: ona je zastava republike Albanije, ali i zastava albanskog naroda, budući da je u poslednjih 120 i kusur godina korišćena i slavljena od svih oslobodilačkih i emancipatorskih pokreta Albanaca. Srpska propaganda taj dualizam zloupotrebljava. Već sam rekao da se Kurti otvoreno zalaže za ujedinjenje Kosova sa Albanijom i da se i dalje principijelno drži toga stava, istovremeno, priznao je da se u datim okolnostima ova ideja ne može realizovati. Protivnici na Kosovu mu ne zameraju što ističe zastavu koju i oni poštuju kao zastavu albanskog naroda, za njih je problem to što Kurti ignoriše i osporava kosovsku državnu zastavu. Čini mi se da je Kurti ipak shvatio da, postane li premijer Kosova, mora poštovati državne simbole koje propisuje Ustav.
DANI: Budući premijer Kosova Zapadu je obećao da će ukinuti takse na uvoz robe iz Srbije i BiH. Istovremeno, kada je riječ o Srbiji, najavio je da će se zalagati za “pun reciprocitet u svim oblastima”. O kakvom reciprocitetu je riječ?
MALIQI: Za aktuelni trenutak je važno to što je rekao da će ukinuti, odnosno suspendovati taksu od 100 odsto, jer to omogućava nastavak dijaloga sa Srbijom, koji bi, sudeći po najavama, trebalo da preraste u pregovore za trajno političko rešenje. Kada je reč o reciprocitetu, mislim da je to ublažena formula insistiranja Kosova da u dijalogu sa Srbijom bude tretirano kao u svakom pogledu ravnopravni partner. Reciprocitet znači da Kosovo Srbiji uvek može odgovoriti istim merama.
DANI: Na primjer?
MALIQI: Građanima Kosova Srbija ne dozvoljava da u zemlju uđu sa pasošem, tolerišu samo lične karte. Zašto? Srbija pasoš smatra državnom simbolom, dok je lična karta personalni dokument iako i na njoj piše da je izdaje Republika Kosovo. Kosovo je nedavno uvelo proporcionalnu meru: građanima ne dozvoljava da u zemlju uđu sa pasošem, već samo sa ličnom kartom. Ovaj reciprocitet je važan zato što je Srbija, da bi ometala slobodan protok ljudi i robe sa Kosova, izmišljala nepriznavanje dokumenata, deklaracija i certifikata za mnogo kosovskih proizvoda ako na tim papirima ima zaglavlja i pečata na kojima piše Republika Kosovo. Zbog tih se deklaracija vraćaju kosovski kamioni sa granice. Isti je slučaj i sa Bosnom, što pogoršava negativni trgovinski bilans koji je ionako izrazito nepovoljan po Kosovo. Štaviše, BiH je mnogo oštrija od Srbije: građani Kosova u Srbiju mogu ući sa ličnom kartom, dok BiH i dalje ima strogi vizni režim. Pre nekoliko godina Kosovo je za građane BiH uvelo reciprocitet: da bi ušli na Kosovo, moraju imati vize.
image
DANI: Kada sam Vas pitala o novoj vladi Kosova, zanimljiva je najava Albina Kurtija da u “vladajuću koaliciju uključi one srpske političke stranke koje nisu Srpska lista (SL) zbog toga što SL nije stranka, nego država”. Da li bi ovim bio prekršen Ustav Kosova?
MALIQI: Prema Ustavu Kosova, manjine imaju rezervisana mesta u vladi. Međutim, nije precizirano koje stranke mogu ući u vladu. Problem sa Srpskom listom je to što je ona direktno vezana za vladu Srbije, zato ju je Kurti nazvao državom. Ova se lista o svim pitanjima konsultuje sa Beogradom, odnosno – dirigovana je iz Beograda, što je veliki nonsens.
DANI: Šta je nonsens?
MALIQI: SL ne predstavlja kosovske Srbe, već srpsku vladu u vladi Kosova. Svaki put kada je bila u prilici, SL je nastojala da blokira rad kosovske vlade i Skupštine. Takva vrsta “predstavljanja” je ozbiljan problem, nešto slično dejtonskoj formuli, koja Republici Srpskoj omogućava da parališe politički, ekonomski i kulturni život u BiH. U tom smislu, Kurti ima pravo: svi bismo u novoj kosovskoj vladi radije videli Srbe koji su lojalni kosovskim institucijama i Ustavu, a ne direktne eksponente vlade u Beogradu. Nadam se da će se ovo pitanje pozitivno rešiti u pregovorima koji će početi uskoro.
DANI: Srpska lista je na kosovskim izborima osvojila deset od deset mandata. Znate li za sličan primjer tako “trijumfalne pobjede”?
MALIQI: I taj je “trijumf” režiran u Beogradu. Opozicioni srpski lideri svedočili su o ogromnom pritisku i pretnjama koje su, tokom trajanja kampanje, dobijali od Vučićevog režima, istovremeno, kosovski Srbi bili su pod snažnim pritiskom iz Beograda da glasaju za Srpsku listu. Alternativa Srpskoj listi, srpska Koalicija Sloboda koja se distancira od Beograda i koja želi bližu saradnju sa kosovskim institucijama, napadana je i demonizovana od beogradske propagande i političara. Prošle godine ubijen je Oliver Ivanović zato što je otkazivao poslušnost Beogradu. Pritom, Srbija odbija da izruči Kosovu potpredsednika SL-a Milana Radoičića, koji je glavnoosumnjičeni za organizovanje ubistva Ivanovića.
DANI: Albin Kurti ovih se dana zaista sastao sa jednim od lidera srpske Koalicije Sloboda, čemu je navodno kumovao Richard Grenell, izaslanik predsjednika Trumpa u pregovorima Srbije i Kosova. Kako tumačite činjenicu da je ambasador Grenell na novu poziciju imenovan svega nekoliko dana prije kosovskih izbora?
MALIQI: Jasno je da SAD žele da se što pre pronađe rešenje, da Kosovo i Srbija potpišu “sveobuhvatni i obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa”, koji podrazumeva uzajamno priznanje dveju država. Takvo angažovanie SAD-a posledica je nemoći EU da ponudi prihvatljivo rešenje. EU nije uspela da privede kraju Briselski dijalog iako je posredovanjem omogućena delimična normalizacija odnosa Kosova i Srbije. Kriza Evrope sada je produbljena. EU više ne može obećavati nikakve trajne garancije za zemlje regiona, čak i kada one ispune sve uslove koje im diktira EU.
DANI: Dokaz su Sjeverna Makedonija i Albanija, kojima, uprkos obećanjima, nisu otvoreni pristupni pregovori sa EU.
MALIQI: I Kosovo se već tri godine, iako je ispunilo najdužu listu uslova za liberalizaciju viza, i dalje kažnjava “čekanjem”. Angela Merkel, dinamična i uticajna nemačka kancelarka koja je brži prijem Srbije u EU uslovljavala priznanjem Kosova, nije mogla da utiče na postizanje sporazuma Kosova i Srbije. Američku administraciju je očito izdalo strpljenje, odlučila se na povlačenje jednostranih poteza i imenovala dva specijalna emisara – najpre Matthewa Palmera odgovornog za zapadni Balkan, zatim i ambasadora Grenella za pregovore Kosova i Srbije, koji će tražiti presecanje čvora po kratkom postupku.
DANI: Šta to znači?
MALIQI: Pritisak je usmeren uglavnom na Srbiju, ona mora da se konačno odluči kojem će se carstvu privoleti: Zapadu ili Rusiji. Doduše, ni kosovska strana ne može biti mirna, budući da će nova vlada biti suočena sa trampovskom pretnjom: prihvatiti sporazum sa Srbijom u kratkom roku, jer SAD uskoro neće zanimati ni Kosovo, a ni zapadni Balkan.
DANI: Daniel Serwer oštro je kritikovao imenovanje Grenella, ocijenivši da se na taj način tema razgraničenja Kosova i Srbije ponovo vraća u igru. Da li je ta tema ikada bila skinuta sa dnevnog reda?
MALIQI: Mislim da je skinuta sa dnevnog reda u smislu direktnog dogovora Srbije i Kosova da razmene teritorije, što su mnogi eksperti ocenjivali kao presedan koji bi narušio međunarodni poredak i dao za pravo mnogim separatističkim pokretima da traže otcepljenje od država u kojima uživaju određena prava ili autonomiju, ali nemaju prava na otcepljenje. Međutim, može biti afirmisana druga mogućnost: najpre se osigura uzajamno priznanje Srbije i Kosova u postojećim granicama – dakle Srbija priznaje Kosovo kao suverenu državu, a već u sledećem aktu, koji nastupa dan posle, dve suverene države dogovaraju se o promeni granica, što ne bi bio presedan koji narušava međunarodno pravo. Ne znam da li je to praktično izvodljivo, ali se može zamisliti scenarij prema kojem bi kosovska i srpska skupština bile u istovremenom zasedanju i, prateći sporazum dveju delegacija, ratifikuju ga, a zatim prihvataju i ranije dogovoreni sporazum o promeni granice. Scenarij o kojem govorim ne bi se ostvarivao u drugim regionima.
DANI: U kojim?
MALIQI: Kada se Angela Merkel usprotivila planovima o razmeni teritorija koju su prošle godine kao pragmatično rešenje propagirali predsednici Vučić i Tači, a podržavali su ih ili podstrekivali određeni međunarodni centri moći, ona je upozoravala upravo na probleme koje bi mogli nastati u BiH i Severnoj Makedoniji, ali i šire. Ipak, ako se dve strane dogovore, zašto bi to ugrožavalo međunarodni poredak, pitaju se zagovornici razmene teritorija. Naravno, ostaje pitanje da li stvarno postoji unutrašnji konsenzus na Kosovu i Srbiji oko razmene teritorije. Nije toliko bitno šta misle Tači i Vučić, već da li bi ta opcija prošla na referendumima.
DANI: Imaju li zvanična Tirana i predsjednik Edi Rama razumijevanja za scenarij o kojem govorite?
MALIQI: Tirana podržava ideju sporazuma i sigurno je da će biti uz Kosovo. Takođe, Albanija je vitalno zainteresovana za stvaranje nove klime na Balkanu, spremna je da pristupi mini Schengenu. Nedavno je u Novom Sadu Edi Rama potpisao sporazum sa Vučićem i Zoranom Zaevim o slobodnom režimu komunikacije šest zemalja zapadnog Balkana, što je možda najava da će se nakon stotinu i više godina konačno ostvariti stara krilatica “Balkan Balkancima”. Bio bi to pravi spomenik slavnom Dimitriju Tucoviću i staroj srpskoj socijaldemokratiji.
DANI: Nažalost, predsjednik Vučić veoma je daleko i od Tucovića i od stare srpske socijaldemokratije! Sa druge strane, neki ideju o kojoj govorite doživljavaju kao pokušaj stvaranja nove Jugoslavije, neke balkanske federacije.
MALIQI: Ne. Reč je o stvaranju carinske unije po uzoru na EU, koja može biti predvorje za učlanjenje u EU, ali i privremeni ili stalni nadomestak za moguće udaljavanje EU od Balkana.
DANI: Predsjednik Vučić ponavlja da neće prihvatiti dogovor u kojem “Srbi gube sve, a Albanci dobijaju sve”. Šta je onda mjera kompromisa predsjednika Vučića: kompenzacija u smislu prisajedinjenja dijela BiH Srbiji ili…?
MALIQI: Ako bi Vučić izračunao šta su sve Srbi dobili, recimo Republiku Srpsku, onda ne bi ispalo da su Srbi na gubitku. Srbi su Kosovo osvojili i držali pod vlašću duže od 70 godina, nisu uspeli ni želeli da ga integrišu kao ravnopravni deo države, naprotiv – otuđivali su Albance i izgubili nešto što i nije bilo njihovo. Za Srbe će biti dobitak sporazumni odlazak sa Kosova.
DANI: Šta bi u toj “trgovini” bila mjera kompromisa zvanične Prištine?
MALIQI: Ne zna se šta ima u američko-evropskom paketu za sporazum, pa mi je teško govoriti o kompromisima za Kosovo. Nisam među onima koji će pregovarati, ali znam da će i za njih biti čupavo. Kompromisi su obično potezi koji se kovertiraju, koji se otvaraju kao u šahu, kad ste u cajtnotu.
DANI: Kada očekujete nastavak pregovora Srbije i Kosova?
MALIQI: Amerikanci vrše pritisak da pregovori počnu odmah nakon formiranja kosovske vlade. U decembru bi mogla početi faza leteće diplomatije, ako je već nema u vidu tajnih kontakata. Nakon toga se ide na koncentrisane pregovore.
DANI: Hoće li predsjednik Hašim Tači ostati glavni pregovarač ili će ga, kako se spekulisalo, u parlamentu smijeniti nova većina?
MALIQI: Mislim da to više nije glavno pitanje. U ranijoj formuli dijaloga, koja je praktično završena, da ne kažem propala, u jednom je trenutku bio važan reciprocitet predstavljanja Srbije i Kosova. U Srbiji je glavni autoritet bio Vučić kao predsednik, pa se prešlo na nivo predsednika, što je na Kosovu izazvalo negodovanje. Situacija je sada drugačija: radi se na drugačijem formatu pregovora, gde će možda biti mesta i za Tačija. On je iskusan pregovarač, još od Rambujea, s tim što sada neće biti šef delegacije.
DANI: Očekujete li zaista da na kraju predsjednik Vučić potpiše pravno obavezujući sporazum i prizna Kosovo?
MALIQI: Šta mu preostaje?! Vučić dugo priprema teren za tu odluku iako je moguće da u poslednjem trenutku odustane. Odlučujuća okolnost mogu mu biti izbori na proleće, kada će procenjivati šanse može li opstati na vlasti. Bude li sledio primer De Gaullea, može se pravdati da je izabrao interes Srbije, a ne lični, čak po cenu da izgubi vlast.
DANI: Pojedini srpski opozicionari očajnički se nadaju da će Moskva spriječiti namjeru predsjednika Vučića da prizna nezavisnost Kosova. Koliko su te nade osnovane, šta mislite?
MALIQI: Deo Srbije okrenut je Rusiji i od nje traži pomoć. Ipak, ne znam kakve su dugoročne namere Moskve, koja Beograd podržava zbog svog, ne zbog interesa Srbije. Kada je reč o Kosovu, Rusiji trenutno odgovara status quo. Pored toga, ambicija Rusije je da povrati izgubljeni ugled velike sile koja kontroliše situaciju i koja teži da ojača svoje prisustvo na Balkanu. Međutim, u tim pokušajima Moskva je izgubila dve važne strateške bitke: nije uspela da odvrati Crnu Goru i Severnu Makedoniju od pristupanja NATO-paktu, čime je rusko prisustvo u regionu veoma poljuljano. Ako je ranije računala da će, figurativno, sedeti na stolici sa četiri noge, od kojih su sve bile klimave, sada joj je ostala samo jedna.
DANI: Srbija?
MALIQI: Republika Srpska. Srbija je zbog kosovskog pitanja postala još klimavije uporište Moskve. Ruski veto je od 2007. u Savetu bezbednosti blokirao nezavisnost Kosova, ali je pitanje hoće li Rusija i dalje istrajati na tome zbog Srbije, koja se ionako dvoumi oko evropskih ambicija. Ne zaboravite da Moskva ima svoje probleme sa Zapadom, sa njihovim sankcijama koje delimično može rešiti popuštanjem oko Kosova. Nije slučajno što je Putin mnogo puta pominjao Kosovo kao mogući pandan za međunarodnu legalizaciju “priključenja” Krima Ruskoj Federaciji. Ne isključujem, dakle, mogućnost načelnog dogovora Putina i Trumpa o odleđivanju odnosa i ukidanju sankcija, verovatno i u okviru šireg spektra dogovora, popuštanja i rešavanja određenih pitanja. Drugim rečima, Rusija u Savetu bezbednosti može popustiti i “izdati” Srbiju po pitanju Kosova ako bi time legalizovala pripajanje Krima, otimanje Južne Osetije i Abhazije od Gruzije ili postigla sporazum za rešavanje pitanja Ukrajine, Sirije i sl.
DANI: U datim okolnostima, koliko mogu trajati pregovori Kosova i Srbije?
MALIQI: Prema Richardu Granellu, ne bi trebalo da traju dugo, možda nekoliko meseci. Verovatno će pregovaračke ekipe zatvoriti u neki zamak ili vojnu bazu i neće ih pustiti dok se ne dogovore..

Članak je prenet sa portala Oslobođenje.