Ko će kontrolisati šta gledamo: (re)izbor članova REM-a

Vladimir Kostić, Urednik rubrike Aktuelno, CINS

Savet Regulatornog tela za elektronske medije uskoro će dobiti nove (stare) članove koji će narednih godina nadgledati ponašanje, pre svega, javnih servisa i emitera sa nacionalnom frekvencijom.

U skupštinski Odbor za kulturu i informisanje stigla su četiri predloga, među kojima su Olivera Zekić i Aleksandra Janković koje su i do sada bile u Savetu, Snežana Miljković ali i Miloš Gajović, sin Aleksandra Gajovića, dosadašnjeg državnog sektretara u Ministarstvu kulture i informisanja.

Javnost se ovih dana poprilično zabavila biografijom Gajovića juniora koji, prema pisanju Cenzolovke, tek što je u junu završio Fakultet za kulturu i medije Megatrend. U prijavi je naveo da je učestvovao na više seminara i okruglih stolova vezanih za medije i upravljanje i da je bio učesnik TV debate o televizijskim i radio programima, navodi ovaj portal. Šta ga je tačno preporučilo za kandidata za člana Saveta, javnosti još uvek nije poznato.

Zekić i Janković opet glavni kandidati?

Čini se da su Zekić i Janković glavni kandidati za ponovni izbor, dok su preostala dva kandidata tu čisto da se pravimo da neki izbor postoji.

Na to upućuje i sama sednica Odbora na kojoj je više poslanika hvalilo Oliveru Zekić ističući, između ostalog, i njen dosadašnji rad u REM-u i to toliko da je ona sama morala da ih zamoli da prestanu da je hvale. Da je neko gledao tu sednicu, mogao je pomisliti da je u paralelnom univerzumu jer se više pričalo o kablovskom kanalima nego o onima sa nacionalnom frekvencijom. Jedan od poslanika je čak postavio pitanje o tome kako Savet može da utiče na govor mržnje koji je “pre svega usmeren na predsednika republike”.

Dijalog vlasti i opozicije iznedrio nove članove

Upravo je sastav Saveta Regulatornog tela za elektronske medije bio tema prošlogodišnjeg dijaloga između vlasti i dela opozicije. Ovo telo je dugo funkcionisalo u krnjem sastavu pa je “dijalogom” odlučeno da se njegov sastav popuni.

Međutim, ako se pogledaju rezultati rada, već sada se može reći da suštinske promene nisu izvršene.

Tako, iako je prvi put posle 2014. godine REM, ne samo pratio kako izveštavaju mediji tokom izbora, nego i objavio taj izveštaj na svom sajtu, metodologija koja je tom prilikom korišćena razlikovala se od prethodnih godina i to tako da je praktično izjednačila vlast i opoziciju. Kako sam pisao za CINS, u ukupno predizborno vreme je, osim televizija sa nacionalnom frekvencijom i javnih servisa, računato i vreme kablovskih kanala N1, koji je informativni kanal, i Nove S. Osim toga, računato je i vreme tokom kojeg su se na televizijama pojavljivali i analitičari i ostali koje je REM označio kao “ostale učesnike kampanje”. U računanje ukupnog predizbornog vremena po prvi put su ubrajani i javni radio servisi. Zahvaljujući toj gimnastici i mešanju baba i žaba, ispalo je da je opozicioni Savez za Srbiju bio zastupljen sa oko 52 sata umesto sa oko pet sati, kako bi ispalo po metodologiji koja je primenjivana ranijih godina.

I džabe su članovi Saveta koji su došli nakon dijaloga, Slobodan Cvejić i Judita Popović, tražili da se izveštaj revidira, ukazujući na nelogičnosti – izveštaj je većinom glasova usvojen.

Koja će struja prevladati?

Na isti način je prošao i nacrt pravilnika prema kojem bi se emitovanje rijaliti programa prebacilo na period od 23 sata do 6 sati ujutru. Ova odluka bi direktno uticala na dve provladine televizije, Pink i Hepi, čiji program se u najvećoj meri oslanja upravo na ovakve sadržaje. Na sednici Saveta od 21. septembra je pet članova glasalo da se pokrene izrada nacrta pravilnika ali je onda u novembru prevladao stav da bi to bila cenzura pa su za usvajanje nacrta ovog puta glasala četiri člana, isto koliko i za to da se ne usvoji. Prema pisanju Cenzolovke, Goran Petrović koji je najpre glasao za izradu nacrta pa potom promenio mišljenje, rekao je da smatra da dokument nije pravno moguć.

Jasno je da su novi članovi Saveta sa sobom doneli transparentnost u radu i pokrenuli neke važne teme. Novinari sada idu na sednice ovog tela i izveštavaju sa njih, prikazujući javnosti argumente jedne i druge strane. Nema više ni onih obračuna REM-a sa novinarima preko saopštenja, ako je to nešto za šta uopšte treba da kažemo bravo.

Ipak, da bi došlo do dubljih promena u pogledu na ono što treba ili ne treba da radi emiter sa nacionalnom frekvencijom, a na kraju i do promena u njihovom radu, važno je ko je taj koji drži većinu u Savetu. Prema onome ko su glavni kandidati za članove ovog tela ili još bolje rečeno kandidati za povratak na ta mesta, jasno je da će i ovog puta prevladati struja koja je i pre famoznog dijaloga vedrila i oblačila REM-om.