Human Rights Watch: Klevete na račun KRIK-a dovele redakciju u opasnost
Marija Vučić, Raskrikavanje
Prošlogodišnji napadi na KRIK našli su se u najnovijem izveštaju HRW-a o ljudskim pravima u Srbiji. Reč je o kampanji koja je vođena u prorežimskim medijima nakon hapšenja Veljka Belivuka i njegove ekipe u februaru 2021. godine, kada su tvrdili da KRIK sarađuje sa Belivukom i nazivali ga „mafijačko-koljačkim portalom“.
„Klevete protiv nezavisne mreže KRIK dovele su novinare te redakcije u opasnost. U martu je provladin kanal TV Pink naveo da je KRIK povezan sa kriminalnom ekipom. Nekoliko provladinih tabloida ponovilo je tu tvrdnju. Poslanici SNS-a i drugi javno su diskreditovali KRIK, uključujući i optužbe da ne plaćaju porez i da su zločinačko udruženje“, navodi HRW u izveštaju..
Zbog laži izrečenih tokom ove hajke, urednik KRIK-a Stevan Dojčinović nedavno je podneo tužbe protiv pet prorežimskih tabloida.
HRW navodi još slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara podsećajući da je Nezavisno udruženje novinara Srbije tokom prošle godine zabeležilo jedan fizički napad i 20 pretnji.
Ističu slučaj napada na novinara i voditelja Daška Milinovića koga su u aprilu dvojica u Novom Sadu napala suzavcem, pretnje smrću novinaru Nova.rs Vojislavu Milovančeviću nakon objavljivanja teksta o seksualnom nasilju na Bogoslovskom fakultetu, kao i pretnje smrću novinaru Dinku Gruhonjiću zbog kolumne o ratnim zločincima.
„Novinari koji kritikuju vlast i dalje se suočavaju sa uznemiravanjem, pretnjama, nasiljem i zastrašivanjem, kao i sa slabim odgovorom nadležnih na to“, navode iz HRW-a.
Osim novinara, HRW ističe i probleme drugih ugroženih grupa.
LGBT osobe su i dalje izložene diskriminaciji, napadima i pretnjama, koji ostaju nekažnjeni. Deca sa invaliditetom nemaju pristup inkluzivnom obrazovanju, a nije mnogo toga urađeno ni na osamostaljivanju osoba sa invaliditetom za samostalni život u zajednici.
Naročito su ugrožene izbeglice i tražioci azila. Sistem azila je, kako navodi HRW, manjkav, karakterišu ga poteškoće u pristupanju tražilaca azila procedurama, nizak stepen priznavanja azilantskog statusa i odlaganja postupaka. Naročito su ugrožena deca koja u Srbiju ulaze bez pratnje odraslih – HRW dodaje da Srbija nema formalne procedure za procenu njihovog uzrasta, što stariju decu izlaže riziku da se prema njima postupa kao prema odraslim osobama umesto da dobiju posebnu zaštitu.
Ceo izveštaj možete pročitati ovde.
Tekst je prenet sa portala Raskrikavanje.
