Zima sa gripom i kovidom

Piše: Jessica Glenza, The Guardian,

Istraživači takođe kažu da bi mere koje su sada na snazi za sprečavanje prenošenja kovida-19 – rečju, pranje ruku, nošenje maske i fizičko distanciranje – mogle pomoći da se suzbije i širenje gripa, pod uslovom da su Amerikanci voljni da ih primenjuju. „Praktično ćemo biti suočeni sa udvojenom sezonom respiratornog virusa, i influence i kovida“, kaže dr Vilijam Šafner, medicinski direktor Nacionalne fondacije za zarazne bolesti i profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vanderbilt u Tenesiju.

Na severnoj hemisferi, sezona gripa obično dostiže vrhunac između decembra i februara. Tokom 2019. grip je bio uzročnik 61.000 smrti i 810.000 hospitalizacija u SAD, procena je američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Poređenja radi, prema navodima Resurs centra za korona virus Univerziteta Džons Hopkins, kovid-19 je do sada ubio više od 166.000 ljudi u SAD, a kraj godine nije ni blizu. Podaci konsultantske firme za zdravstvo „Avalere“ govore da je samo između marta i maja 2020. hospitalizovano 293.000 ljudi zbog zaraze. Takođe, do svih tih smrti i teških bolesti došlo je uprkos ogromnim naporima – sve do zatvaranja značajnih segmenata američke ekonomije – uloženih da bi se širenje virusa usporilo.

Mada sezonski karakter gripa još nije sasvim jasan, način na koji se grip širi dobro je dokumentovan. Grip se prenosi uglavnom kao i kovid-19: kašalj, kijanje, kapljice koje se raspršuju tokom govora, u bliskom kontaktu u zatvorenom prostoru, kao i u gužvi. Iz tih razloga, mere fizičkog distanciranja imaju učinka protiv influence baš kao i protiv kovida-19, a bile su na snazi i tokom smrtonosne pandemije 1918.

Kada je u martu počelo širenje kovida-19 unutar zajednice u SAD, opsežne mere zatvaranja skratile su ovogodišnju sezonu gripa za „četiri do šest nedelja“, navodi dr Ričard Kenedi, ko-direktor istraživačke laboratorije za vakcine na klinici Mejo. To je „verovatno bio direktan rezultat distanciranja, nošenja maski i zatvaranja“, ističe Kenedi. Sličan fenomen upravo se odigrava na južnoj hemisferi, gde sezona zimskog gripa sada jenjava. U zemljama kao što je Čile zabeležen je najniža stopa prenosa influence u istoriji. „Hoće li se isto desiti i ovde? Odgovor je: da, ako nosimo maske i držimo distancu. Da, ako ostanemo zatvoreni“, kaže Kenedi. „Samo ne znam da li će Amerikanci pristati na sve to, ili bar nešto od toga… Vidimo da ima grupacija koje traže otvaranje ekonomije bez obzira na rizike. A ima i ljudi koji kažu ’Ne, hoćemo sve da se zatvori i baš nas briga za propast ekonomije’“.

Ali, za razliku od mera protiv kovida-19, za borbu protiv sezonske influence svet na raspolaganju ima i vakcine. Svake godine, službe nadležne za javno zdravlje odaberu do četiri soja virusa koji će naredne godine biti uključeni u vakcinu. Jednogodišnji zaostatak je potreban za proizvodnju, ali je to i razlog zbog kog je vakcina toliko nesavršena. Za to vreme, sojevi virusa koji su u opticaju mogu evoluirati, što je fenomen poznat kao „drift“ ili skretanje. Pandemijski grip, poput onog iz 1918. koji je po procenama ubio 675.000 Amerikanaca, rezultat je krupne genetske promene koja se zove „shift“ ili skok. Te velike genetske promene mogu dovesti do toga da vakcina za sezonski grip bude beskorisna u slučaju pandemijskog gripa.

Teška sezona gripa često je rezultat drifta ili nepodudaranja, kada sojevi odabrani za sezonske vakcine ne odgovaraju onima koji su u opticaju. Usled drifta, efikasnost vakcine protiv gripa generalno se kreće od 10% do 60%. Međutim, čak i kada dođe do nepodudaranja, istraživači veruju da vakcina i dalje doprinosi zaštiti. Ljudi koji su vakcinisani, čak i ako su zaraženi, ređe razvijaju teške simptome i ređe završavaju u bolnici. Iz tog razloga, američke zdravstvene službe ulažu ogromne napore da vakcina protiv gripa bude dostupna što većem broju ljudi. Proizvođači vakcina su prve doze isporučili ovog meseca, a očekuje se da proizvedu i do 198 miliona doza samo za SAD. Zvaničnici se nadaju da će ovakav rast proizvodnje od preko 10% značiti da će dodatnih 20 miliona Amerikanaca biti vakcinisano.

Ali čak i taj vanredan napor podrazumeva da će ogroman procenat od 328 miliona američkih stanovnika biti izostavljen. Tokom 2019. manje od polovine odraslih bilo je vakcinisano protiv gripa. Crni i latino Amerikanci imali su manje šansi da se vakcinišu nego njihovi beli sugrađani.

Zbog pandemije, i mladi i stari počinju da propuštaju rutinske vakcinacije. Farmaceutska kompanija „GlaxoSmithKline“ u svom izveštaju navodi da je jedna od njihovih vakcina, protiv zoster herpesa za odrasle, doživela pad prodaje od 67% u aprilu i maju 2020. Sem toga, zatvorene su mnoge uobičajene trase za vakcinaciju. Ljudi koji rade ili uče od kuće ostaju bez pokretnih klinika za grip koje inače dolaze u škole ili na radna mesta. Mnogi se plaše odlaska kod lekara u vreme pandemije. „To je potencijalna propast i kriza javnog zdravstva“, kaže dr Leonard Fridlend, direktor za naučne poslove i javno zdravlje u odeljenju za vakcine za Severnu Ameriku u kompaniji „GlaxoSmithKline“ i član nacionalnog saveta za vakcine u SAD.

Ozbiljnije širenje gripa doprinelo bi pritisku na već tanke zalihe medicinske opreme, testova i ljudi angažovanih u borbi protiv kovida-19. Takođe bi izazvalo konfuziju, jer bi pacijenti sa temperaturom i kašljem usled gripa išli u kovid klinike. „Nemamo lekove za kovid, a još uvek nemamo vakcinu da ga sprečimo“, kaže Fridlend. „Ali imamo vakcine koje mogu pomoći u zaštiti protiv influence, a to bi mnogo značilo da se smanji pritisak na naš bolnički sistem.“

Dok se Amerikanci spremaju za vakcinu protiv gripa, njihovo praktično iskustvo može pružiti sliku budućnosti sa kovid-19 vakcinom, ako i kada takva bude odobrena. Bilo koja odobrena kovid-19 vakcina verovatno će doprineti samo privremenom imunitetu, pa će biti potrebna revakcina ili redovna godišnja vakcinacija. Pored toga, odobrena kovid-19 vakcina mora imati efikasnost od najmanje 50%, po nalogu američke Službe za hranu i lekove (FDA), slično efikasnosti od 45% za vakcinu protiv gripa iz 2019. „Ako bude iole bolja od toga, možemo da slavimo“, kaže Šafner. „Obećavali smo naveliko i digli očekivanja od vakcine pričom da će ona praktično eliminisati kovid. Mislim da nema nijednog stručnjaka koji u to veruje.“

Istraživači koji rade na vakcinama protiv gripa, nadaju se da će napori za razvoj vakcine protiv koronavirusa podstaći napredak ka univerzalnoj vakcini protiv gripa, onoj koja može doneti dugoročni imunitet i koja se brzo može proizvesti tokom pandemijskog gripa. Dr Emili Erbelding, direktorka odeljenja za mikrobiologiju i infektivne bolesti Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti, kaže da nova tehnologija primenjena za kovid-19 obećava. „Proces razvijanja vakcine odvija se brže nego ikad“, kaže Erbelding. „Nadam se da ćemo 2021. imati efikasnu vakcinu. To bi bilo brže od bilo koje vakcine za influencu u istoriji.“

Prevela Milica Jovanović

Tekst je prenet sa portala Peščanik.