Srpski rod

Autorka: Ana Jovanović

Patrijarh, predsednik Matice srpske, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU i predsednik Saveta za srpski jezik uđu na naučni skup. Početak vica koji je naša naučna zajednica i SANU kao njena najrespektabilnija ustanova. Akteri vica su se obratili na skupu „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“, u Narodnoj biblioteci Srbije, u organizaciji Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske.

Prvi se obratio patrijarh Porfirije: „Taj zakon ima potencijal da pojedinca, ljudsku ličnost deli iznutra, diktirajući pod pretnjom sankcijama ljudima potpuno nesvojstven način mišljenja i opštenja koje proizilazi iz takvog mišljenja. Na taj način stvara mogućnost da mladi naraštaji forsiranim pritiskom i manipulacijama, onim što se zove ’brejn vošing’ prestanu da budu ono što su Božijom voljom postali, ono što su po svojoj prirodi“, upozorio je prisutne. Takođe je upozorio da taj zakon doprinosi podeli društva, sada kada nam je jedinstvo najneophodnije. Zar sada kad nam otimaju Kosovo? Interesantno je da patrijarh lamentira nad podelama koje se stvaraju u srpskom društvu zahvaljujući Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, a on sam deli Srbiju na „nas“ – prave Srbe koji bi da zaštite jezik, i „njih“ – koji nameću neprirodne radnje nad jezikom. Patrijarhovo upozorenje zvuči dosta dramatično. Podeljene ličnosti ispranog mozga tumaraće ulicama gradova u Srbiji. A sve to zato što su primorani da doktorkama kažu da su doktorke, a borkinjama da su borkinje.

Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU Sreto Tanasić je manje dramatičan. On jednostavno smatra da je klatno previše otišlo na suprotnu stranu: „Kada je reč o takozvanom rodno osetljivom jeziku, već je izneta stručna ocena da srpski jezik ima stvaralačke mehanizme za stvaranje novih reči, pa i femininativa, u skladu s potrebama. Takođe, nasilna feminizacija imala bi škodljive posledice. U smernicama Ujedinjenih nacija za ravnopravnu upotrebu engleskog jezika kaže se da se takav jezik može primeniti, ali da se sa tim ne pretera. A mi baš preterasmo.“ Ne znam kako Tanasić stoji sa gramatikom engleskog jezika, ali u tom jeziku slaganje reči po rodu ne funkcioniše kao u srpskom jeziku, pa poređenje ne stoji.

Čemu sve ovo i šta nam poručuju učesnici ovog naučnog (sic!) skupa? Srpski identitet i jezik su pod napadom. Srpski način mišljenja je pod napadom. Srpska priroda je pod napadom. Logično bi bilo zaključiti da to znači da u srpskoj prirodi nema mesta za rodnu ravnopravnost, ali to nikoga ne brine. Oni bi možda rekli da (pravi) Srbin uvek štiti slabije, što uključuje i žene, to mu je u prirodi. Podsetimo se da je prošle godine u porodičnom nasilju ubijeno 28 žena. Napad na srpski identitet, jezik, način mišljenja i prirodu dolazi sa zlog Zapada. To niko ne mora da kaže, toliko dugo su određeni pojmovi vezivani za zli Zapad – ljudska prava, LGBT prava, dečija prava pa i rodna ravnopravnost. Takođe, svi znaju da su izaslanici zlog Zapada u Srbiji nevladine organizacije.

Jednostavno izmišljanje pretnje i upiranje prstom u izmišljenog neprijatelja. Na žalost, izmišljeni neprijatelji su pravi ljudi, koji zaista postoje, žive i rade u Srbiji, građanke su i građani iste države kao i patrijarhovi „mi“. Iako je predsednik Matice srpske Dragan Stanić dodao ogradu da taj zakon, konkretno kaznene odredbe, nameće jedna grupacija sa izvesnim ideološkim opredeljenjem, u glavama patrijarhovih „nas“ to se lako proširi na sve koji taj zakon podržavaju, koriste nazive zanimanja u ženskom rodu ili jednostavno izgledaju kao da pripadaju „njima“. Za narod koji treba držati zatvorenog, otpornog na svako mišljenje osim dominantnog srpskog, neprijatelja nikad dosta. Sumnje nikad dosta. Nisu dovoljni spoljni neprijatelji, mora se sumnjati i u komšiju.

Ako su poslednji meseci pokazali nešto o ovoj državi, pokazali su da su zakoni više kao preporuka, i to ne baš stroga preporuka. Nemaju SPC, SANU i Matica srpska zbog čega da brinu. Kao potvrda da nema potrebe za brigom, u publici naučnog (sic!) skupa ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, sede i ćute.

Članak je prenet sa portala Peščanik.