Prava mera

14. August 2022.
Istraga u Trampovom „prelepom domu“ (njegova definicija) uzbudila je sve. Ubrzo se saznalo da je izazivač niko drugi nego jedna nezavisna, mirna i skoro neprimetna institucija daleko od politike i medija, Nacionalni arhivi i Administrativni dokumenti SAD (NARA) u Vašingtonu.
Foto-The-Literary-Digest
Potrebni bibliotekari, oglas od 1.1.1901, foto: The Literary Digest/Wikimedia Commons

Piše: Svetlana Slapšak

Spektakularni izvođači su iz FBI. Tek tada je nastala oluja, bar u industriji zabave: nijedan večernji zabavljač nije juče propustio da izbaci neku duhovitost u vezi sa tim, i sve su bile sjajne. Glavne tačke zavitlavanja su – da su Trampu konačno stali na rep bibliotekari, da su ti opasni jer su dobro organizovani, znaju gde je šta i stvore se niotkuda jer su – tihi! Opšta satisfakcija pretežno pismenih građana, ne samo SAD nego i celog sveta, mogla se gotovo čuti kao globalni uzdah olakšanja. To bi bilo po sebi već dovoljno, no iz događaja se posledice neverovatno šire: Tramp možda neće više nikad moći da se kandiduje za predsednički, ni za druge visoke federalne položaje; to je, u kombinaciji sa druge dve optužbe i sa procesom u vezi sa odgovornošću za 6. januar 2021, kamen koji brzo vuče nadole. U svakom slučaju, osoba koju nije moglo da sruši čak ni nehrišćansko sahranjivanje nekadašnje supruge Ivane na terenu za golf a sa namerom neplaćanja poreza na isti, doživela je politički smrtonosan udar pera, da upotrebim ofucanu metaforu.

Slično pero još nije stiglo Borisa Džonsona, svetskog šampiona lude frizure i u tome ispred Trampa, dok je politički iza. Njegova priča upravo se srećno (i bez prave mere, kao i satisfakcije mnogih građana Velike Britanije i sveta) završila u idiličnoj alpskoj slovenačkoj pokrajini, kod Jezerskog, i sa izletima na Bled, Bohinj, u Ljubljanu i u Postojinsku jamu. Predsednik vlade u odlasku je svoj zakasneli medeni mesec proveo tako, na opšte zgražanje britanskih medija što usred najgore krize napušta zemlju, a nije hteo da odmah odstupi kao premijer. Džonson je najpoznatiji po tome što je lagao kao novinar, londonski gradonačelnik, vođa torijevaca, glavni pokretač brexita, član parlamenta i predsednik vlade, i kao vrhunac, lagao je samoj britanskoj kraljici. Kad je baš bilo neophodno, priznao je poneku svoju laž. Ni za jednu nije bio kažnjen, sem na početku, otpuštanjem sa novinarskog položaja. Uz to, Džonson mnogo voli usluge drugih, i nije zabeleženo nijedno njegovo letovanje kad ne bi gostovao kod bogatih prijatelja na njihovim jahtama, na njihovim imanjima i slično. Poznat je kao free-loader, osoba koja preferira besplatno, štagod da je u pitanju. Postavlja se pitanje da li je i ko je omogućio izlet u Sloveniji… Za odgovor će javnost ostati uskraćena bar nekoliko godina, ili zauvek. Na pitanje koliko to košta obe strane naravno nema odgovora. Slovenačke vlasti su ga pustile na miru, sem dodatnog policijskog obezbeđenja koje mu je dato, besplatno. Koliko je poznato, nijedna politička osoba nije uznemiravala mladence. Probila se jedna vest, koja bi mogla biti politički ubitačna za darodavca i velika državna afera, ako je istinita: biznismen Marjan Batagelj, predsednik Upravnog odbora Postojinska jama d.d., navodno je Borisu Džonsonu poklonio dve čovečje ribice… Da li je reč o dva mladunca iz velike generacije, rođene pre otprilike dve godine, dokazima da čovečja ribica voli svoju domovinu i u njoj srećno i berićetno živi? To bi bio skandal prvog reda, obaška zabrinutost za nežna bića u neodgovornim rukama…

Ostanimo kod životinja: lično zameram najopasnijoj zveri u Sloveniji, krpelju, što se nije više angažovao u ovom slučaju. Džonson je u jedinoj, kratkoj i besmislenoj izjavi za javnost, pohvalio prirodne lepote zemlje koja nije Slovačka, i pomenuo događaj koji ga se posebno dojmio – video je daždevnjaka. Daždevnjak se brani prskanjem otrova koji može biti jako neugodan. Sa pretpostavkom da nije čovečju ribicu zamenio daždevnjakom, osećaj propuštene prave mere je snažan. Nema druge, džonsone, trampove i slične ipak mora pobediti pero, ono najjednostavnije, administrativno, dokumentarno.

A šta ćemo kada takvo pero treba da nađe pravu meru za drugo pero? Ništa, situacija je potpuno ista. U slučaju srpskog vladara, čekaju se bibliotekari, arhivisti, oni retki preostali koji znaju gde je šta i koji umeju da se tiho približe. Moje pitanje tiče se drugog pera, po imenu Vladeta Janković, autora odličnog govora na ceremoniji otvaranja novog saziva srpske skupštine. Neka mu taj govor odlomi manji komad tereta krivice: sasvim je dovoljno to što su ga napali i naružili oni koje je 30 godina podržavao, branio i smanjivao njihove zločine.

Peščanik.net, 11.08.2022.

Tekst je prenet sa portala Peščanik.

Click