Insajder debata: Koliko će srpsku privredu „koštati“ koronavirus

24. March 2020.
Pandemija koronavirusa imaće snažan negativan uticaj na svetsku ekonomiju i javne finansije većine zemalja, uključujući i Srbiju. A kako će srpska privreda „preležati“ virus - neizvesno je, saglasili su se sagovornici u Insajder debati. Ono što je izvesno, smatraju, jeste da će država osim javnog sektora morati da pomogne i privatni sektor.
images%7Ccms-image-000014227.jpg

„Posledice (koronavirusa) su već vidljive, a tek ukoliko to traje preko tri meseca u kojima se mi nadamo da će to biti rešeno, a bogami veoma teško, posledice su ogromne i to vidimo po tome što su mnoge države već odvojile ogromna sredstva kako bi intervenisale u periodu ove krize“, navodi predsednik srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ Zoran Drakulić.

On smatra da krajnje posledice po privredu još ne mogu ni da se sagledaju, pošto nijedna kriza do sada nije bila ovakva.  Zoran Drakulić

„Imali smo krize ranije, ali nikada nismo imali zatvaranje granica, zatvaranje aerodroma, malih biznisa, i to će ostaviti ogromne posledice po svetsku privredu“, dodaje Drakulić i ocenjuje da će privrede koje su „samoodržive“ najlakše proći kroz naredni period.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković navodi da je ipak pozitivna stvar što je pre izbijanja krize Srbija imala zdrave javne finansije i stabilnu makro-ekonomsku situaciju.

„Startna pozicija je dobra, ali se stvari neminovno u svetu i kod nas kvare, u pogledu privrednog rasta, poslovanja preduzeća, pa i javnih finansija“, dodaje on.

Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk smatra da će nakon što prođe borba za ljudske živote početi još teža borba za privredu.

„Ne može da se poredi ni sa krizom iz 2008. godine, po jačini udara, ovo mi se čini da će biti mnogo snažnije i da se neće tako lako sve završiti, ljudi misle kad prođe ovo sve će se vratiti na staro. Plašim se da neće se ništa vratiti na staro“, navodi Ćulibrk u Insajder debati.

Kako smatra, predviđanja zvaničnika o stopi rasta za ovu godinu nisu realna.

„Doći će do kontrakcije i kupovine, tako da ćemo imati smanjenu tražnju jer će ljudi gledati da sačuvaju svaki dinar, idu gadna vremena, teška vremena. Neki ljudi već dobijaju otkaze, što je strašno, nema solidarnosti. Vi kad pogledate da je ugrožen ceo privatni sektor, pogotovo mala i srednja preduzeća i preduzetnici, gde radi više od 600.000 ljudi, a imate s druge strane poruku da javni sektor ne treba da se brine“, podseća Ćulibrk.

„Nije vreme da budemo ekonomski čistunci“

Fiskalni savet, kao nezavisno delo, dalo je niz preporuka za postupanje u krizi koja je nastala zbog pandemije koronavirusa.

„Naša poruka je zaboravite na ravnotežu u javnim finansijama, ove godina najmanje, visok deficit će biti novi standard u čitavom svetu. Srbija u takvom okruženju neće biti kažnjena ukoliko bude imala deficit, to je sada jednostavno neizbežno, a i poželjno“, ocenjuje član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.

Vladimir Vučković Vladimir Vučković

On naglašava da je Srbija trenutno u „zoni najmanje loših rešenja“ i da idealna mera za sada ne postoji.

„Treba naći onu meru koja najbolje pogađa metu, a nesumnjivo je da je privatni sektor, sektor malih, srednjih preduzeća, poslodavaca i zaposlenih u njima da su najranjiviji i zbog ta sredstva kojima moramo pažljivo raspolagati treba usmeriti upravo ka ovoj meti“, smatra on.

Moguće mere bi mogle biti, dodaje Vučković, poresko rasterećenje, preuzimanje obaveza koje poslodavci plaćaju za radnike na državu…

S tim se saglasio Drakulić, koji je ocenio je da najvažnije održati ljude u poslu.

„To neće biti lako za mnoga i mala i srednja preduzeća i tu u svakom slučaju država će morati da pomogne, a mi veliki poslodavci, naš najveći doprinos privredi upravo treba da bude to da održimo posao koliko je moguće i da održimo ljude u poslu. Ako to ne uspemo, ako kriza druže traje, to će biti sve teže, čak i za velika preduzeća“, smatra predsednik srpskog poslovnog kluba „Privrednik“.

Međutim, on je pohvalio meru Vlade kojom je stavljen moratorijum na kredite od 90 dana i istakao važnost komunikacije između centralne banke i komercijalnih banaka u ovakvim trenucima.

S druge strane, Vučković smatra da bi centralna banka „trebalo da prizna novu realnost“.

„Centralna banka bi mogla da porazmisli o fleksibilnijoj monetarnoj politici, da umanji obavezne rezerve koje sada poslovne banke izdvajaju, da te rezervacije učini lakšim, da u najkraćem i banke imaju na svom raspolaganju više sredstava kako bi mogli da podrže privredu i građane. Nakon toga ide i ova bolja komunikacija“, navodi Vučković.

Ko puni budžet, a ko treba da pregovara?

Ćulibrk dodaje da je važno da predstavnici vlasti u ovoj situaciji razgovaraju i s predstavnicima privrede i Fiskalnim savetom.

„Postavlja se s druge strane pitanje ko će onda da puni taj budžet kojim se mi hvalimo već nekoliko godina da imamo višak u toj državnoj kasi, pa ko puni budžet? Javni sektor ili privatni sektor“, pita Ćulibrk.

Kako dodaje, stvari se ne mogu gledati „linearno“.

Milan Ćulibrk Milan Ćulibrk

„Mi sad imamo neke službe koje su na udaru, koje su najviše izložene ovome, a imamo neke koje žive u nekoj debeloj hladovini i koriste ove vanredne okolnosti čak i da ne rade, a da im se ništa ne dešava. I oni jedini nemaju nikakav rizik, svi ostali sačuvaj bože šta će biti sa njima“, smatra urednik NIN-a.

Na pitanje novinarke da li država razgovara sa privrednicima, Drakulić kaže da suštinski ne razgovara, iako privrednici pune budžet sa više od milijardu godišnje.

„Prvih 10 kompanija u „Privredniku“ puni budžet sa jedno milijardu i 100 miliona godišnje, mi zapošljavamo desetine hiljada ljudi, privatni sektor zapošljava milion i 500 ljudi”, kaže Drakulić i zbog toga smatra da privrednici ipak mogu da doprinesu razgovoru o budućim planovima.

Dok Ćulibrk smatra da su Vladi bili nepotrebna ulaganja poput onog u fabriku čokolade u Novom Sadu i najavljeno ulaganje u nacionalni stadion, Vučković navodi da će ona verovatno odustati od suvišnih stvari.

„Bilo je loših projekata, siguran sam da će Vlada sada i sama bez bilo čijeg saveta da odustaje od suvišnih stvari, od toga da zaposleni u javnom sektoru kupuju tone za štampače, pa do nepotrebnih projekata u ovom trenutku kao što je stadion, ili ono što se planiralo, nabavka opreme za vojsku, policiju, to mora da stane. Tek tada ako bismo videli uludo bacanje para, mogli bismo da kažemo da novca ima, a nije otišao ka privatnom sektoru. Ja se bojim da i kada odustanemo od nepotrebnih projekata da će novca ipak biti manje na raspolaganju“, smatra Vučković.

Govoreći o zatvaranju kafića i restorana i mogućnosti da vlasnici tih objekata tuže državu i traže odštetu zbog gubitaka koje trpe u vreme vanrednog stanja, Ćulibrk kaže da taj udarac može biti jak.

„Ukoliko bi se stvorio osnov za nekakve tužbe protiv države sa zahtevom da im se nadoknadi neostvarena dobit zahvaljujući tome što je zbog vanrednog stanja zabranjen rad kafića, restorana, imamo razloga za upravo za taj strah da to na kraju može mnogo da košta“, kaže on i dodaje da bi trebalo da pratimo primer država u svetu.

Članak je prenet sa portala Insajder.

Članak je prenet sa portala Insajder.