Epidemiolozi: Moguće da je broj preminulih od virusa korona veći od zvaničnog

6. Maj 2020.
Zbog manjeg broja testiranja na koronu i sistema po kojem se broje umrli od ovog virusa, izvesno je da je jedan deo preminulih ostao izvan zvanične statistike. U razgovoru za CINS epidemiolozi Zoran Radovanović i Branislav Tiodorović kažu da postoji mogućnost da je broj umrlih od korone veći od zvaničnog.
klinicki-centar-966x725
Klinički centar Niš. Foto: CINS

Piše: Stefan Marković, CINS

Do danas je od posledica virusa korona, prema zvaničnoj statistici, u Srbiji preminulo 200 osoba.

Većnik Opštine Palilula iz Niša, Milan Andrejić, umro je 28. marta ujutru na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Niš. Imao je 40 godina. Andrejić je bio član Srpske napredne stranke (SNS), ali nisu samo njegove partijske kolege dovele u pitanje njegovo lečenje. Opozicioni odbornik Branislav Jovanović napisao je na svom Fejsbuk profilu da je oko Andrejićeve hospitalizacije bilo problema.

„I posle nekoliko dana borbe, sa temperaturom 39,5 uz kašljanje i povraćanje, niko nije hteo da ga odveze, već je to učinio otac, i niko nije hteo da ga primi na Infektivnu kliniku, sve dok nisam pozvao te noći ljude iz vrha zdravstva u Nišu“, objavio je Jovanović.

Kako je Krizni štab za suzbijanje COVID-19 narednog dana saopštio na konferenciji za novinare, 28. marta su od posledica izazvanih virusom korone preminule dve osobe. Andrejić nije ušao u statistiku.

Međutim, ovo nije usamljeni slučaj.

Početkom aprila, u 49. godini, preminuo je i direktor Sektora za planiranje i investicije niškog ogranka Elektroprivrede Srbije, Miroslav Pešić. Njegova porodica tražila je odgovore na pitanje zašto pokojnik nije bio testiran na koronu i zbog čega je, ukoliko već nije umro od posledica virusa, sahranjen u limenom kovčegu.

„Zdrav i bez hroničnih bolesti. Nije testiran i nije ušao u statistiku. Hoću da znam zašto sada leži u limenom sanduku“, piše na Fejsbuk profilu porodice Pešić.

Jedan od mogućih razloga što se oni nisu našli u zvaničnoj statistici je činjenica da se umrlim od korone proglašavaju samo oni koji su pre smrti testirani kao pozitivni na virus i kod kojih je od strane lekara ocenjeno da je korona uzrok smrti, otkriva Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Ipak, do aprila broj testiranih nije bio veliki.

Medicinsko osoblje niškog Kliničkog centra (KC), koje je želelo da ostane anonimno, tvrdi da je do pre mesec dana tek mali broj pacijenata bio testiran, iako su imali sve simptome zaraze, pa čak su i delili sobe sa onima koji su i zvanično pozitivni na virus korona. Kažu i da je broj preminulih bio veći od onog koji je saopštavao Krizni štab.

„Samo za jedan vikend su stigle 28 potvrde o smrti. To je ukupan broj, da se razumemo. Nisu svi oni bili zaraženi. (…) Međutim, primera radi, na Odeljenju za pulmologiju, gde je smešten jedan broj zaraženih, u smenama je umiralo po nekoliko njih, ali nisu ušli u statistiku, jer nisu bili testirani“, navodi jedan od zaposlenih u KC-u.

Nakon toga je, kaže, usledilo masovno testiranje.

Odgovor na pitanje zbog čega nisu testirani svi koji su bili tretirani kao zaraženi, CINS nije dobio od direktora niškog KC Zorana Radovanovića.

Član Kriznog štaba za suzbijanje COVID-19 epidemiolog Branislav Tiodorović za CINS je potvrdio da hipotetički postoji mogućnost da je više preminulih koji su bili zaraženi koronom od onoga što pokazuje statistika.

„U nekoj situaciji, u toku sledeće godine, na primer, kada budemo radili neko istraživanje, verovatno ćemo imati procenu da je možda više preminulo, nego što je u statistici. (…) U epidemiji stradaju ljudi i desi se da oni ne budu potvrđeni, ili da niste imali laboratorijski podatak, ili da vam je čak laboratorija rekla da su negativni, ali sve okolnosti kada sagledate, možete da kažete da je umrlo više ljudi“, kaže Tiodorović.

U inostranstvu drugačije beleže preminule

Za razliku od Srbije koja pod brojem umrlih od korone podrazumeva one koji su testirani pozitivno i kod kojih je utvrđeno da je virus bio uzrok smrti, u Švedskoj, na primer, u zvaničnu statistiku ulaze svi koji su testirani pozitivno na koronu, bez obzira na to da li je ona bila glavni uzrok smrti.

Sa druge strane, kako kaže epidemiolog Zoran Radovanović, u Belgiji je najveća smrtnost, ali u statistiku ulaze čak i oni koji nisu testirani, a ispoljavali su simptome zaraze.

„Kod njih je veliki broj umrlih poticao iz staračkih domova, jedna su od zemalja sa najviše staračkih domova. Kada jedna osoba u takvim ustanovama ima dijagnostifikovan COVID-19, onda su oni sve ostale umrle, sa takvom simptomatologijom, koji suvo kašlju i imaju kratak dah, upisivali su kao uzrok smrti COVID-19, bez obzira na to što nisu bili testirani“, navodi Radovanović.

Pojašnjava da u statistiku ulaze samo pokojnici sa pozitivnim testom, kod kojih je infektolog, pulmolog ili anesteziolog koji rukuje respiratorima konstatovao da je korona direktan uzrok smrti.

Da u broj umrlih nisu ušli svi koji su preminuli od virusa smatra i epidemiolog Zoran Radovanović.

„Malo smo testirali, a mnogi su sigurno umirali, a nije im postavljena dijagnoza, nismo imali testove“, objašnjava Radovanović.

Na pitanja u vezi sa potencijalno većim brojem preminulih od zvaničnog, novinarima CINS-a nisu odgovorili ni u Ministarstvu zdravlja ni u Institutu za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.

Statistički nevidljivi

Dodatna dilema za lekare je, kako kaže epidemiolog Tiodorović, to što mnogi od pacijenata zaraženih koronom preminu od sasvim drugih bolesti, poput srčanog udara ili šloga.

Kao jedan od primera on navodi slučaj osobe iz Gerontološkog centra u Nišu.

„Imamo situaciju baš od pre nekoliko dana i ja sam tu pitao šta je u pitanju. Čovek iz Gerontološkog centra Niš je umro i radilo se o kardio-vaskularnoj bolesti. On nije ušao u statistiku, zato što jednostavno nije umro od bolesti korone“, kaže Tiodorović.

Kao problem dodaje i one koji umiru kod kuće. Tada lekar Hitne pomoći mora da isčita prethodne lekarske nalaze i izveštaje kućne nege, pa ukoliko je pacijent bio pozitivan na koronu, da to i napiše kao uzrok smrti. U tom slučaju bi i oni ušli u statistiku.

Ipak, dodaje Tiodorović, konačnu reč u svim slučajevima daje nezavisni lekar – mrtvozornik.

Preminuli za koje su sumnja da su imali koronu a nisu testirani, obeležavaju se kao suspektni na COVID-19 i sahranjuju se po posebnoj proceduri, isto kao oni kod kojih je korona utvrđena.

„Najpre se stavljaju u PVC vreće, zatim u limeni sanduk, pa tek onda u drveni. Ako je mrtvozornik napisao da je sumnja na COVID, onda mi postupimo po tome“, kaže za CINS Dragana Stevanović, direktorka niškog javnog preduzeća koje upravlja grobljima Gorica.

Član Kriznog štaba Tiodorović objašnjava da je razlog u tome što su se ti pacijenti lečili na istoj klinici sa obolelima od korone.

„To se radi da se ne bi desilo da čoveka koji je umro, a bio je u kontaktu sa drugim ljudima koji su pozitivni, sahranite u običan sanduk, pa da dođe do kontakta porodice sa njim, ili bilo koga drugog. Onda se sprovodi taj pojačani nadzor, odnosno, pojačani odnos prema njemu, kao da je pozitivan, a on u stvari nije“, podvlači Tiodorović.

Inače, prema podacima javnog preduzeća koje upravlja niškim grobljima Gorica u aprilu se, zbog gustog rasporeda, na sahrane čekalo i po nekoliko dana. Primera radi, član niškog hora Branko Milan Mandić, koji je u 40. godini preminuo u subotu 11. aprila, prema zvaničnim podacima bio je sahranjen tek narednog četvrtka, 16. aprila. Sličan problem je i sa hirurgom Miodragom Lazićem, koji je preminuo 14. aprila, a sahranjen je četiri dana kasnije.

Čekanje na pokop posledica je povećanog obima posla Gorice, jer se, prema podacima ovog javnog preduzeća, sa 6-7 sahrana dnevno broj popeo na više od 10. Direktorka Gorice Dragana Stevanović potvrđuje da je u Nišu više mrtvih otkako se proširila zaraza.

Članak je prenet sa portala CINS.

Članak je prenet sa portala CINS.