Veran Matić: Skandalozna odluka suda da oslobodi optužene za lepljenje plakata po Vranju

Četvorica optuženih da su po centru Vranja izlepili preteće i uvredljive plakate sa likom Verana Matića, predsednika Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) danas su odlukom sutkinje Osnovnog suda u Vranju Ankice Đorđević oslobođeni. 

Ona je u obrazloženju presude podsetila da su optuženi Ćemalj Rahimi, Iljazi Elvir, Behar Saliju i Zijadin Iljijazi priznali da su lepili plakate i navela da „plakati ne sadrže nijednu reč pretnje koja bi se odnosila na krivično delo ugrožavanja bezbednosti oštećenog Verana Matića“. 

Tužiteljka Irena Jovičić je prethodno tražila da se optuženi osude na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca. 

Advokat optuženih Milan Đorđević je u završnoj reči tražio njihovo oslobađanje zato što smatra da tužilac nije dokazao da je lepljenjem plakata ugrožena sigurnost Verana Matića niti da mu je na taj način upućena pretnja, kao ni da je kod njih postojao umišljaj za izvršenje krivičnog dela.

Advokat je tvrdio da je Matić pre toga bio u Vranju „bez obezbeđenja i policijske pratnje“, da bio na suđenju protiv Dejana Nikolića Kantara, bio u restoranu, učestvovao u razgovoru sa novinarima u kafiću No coment, kao i da je odlepljivao plakate svojim likom, dokazujući na taj način da mu bezbednost nije bila ugrožena.

Tužilac je, posle izricanja presude, najavio žalbu. 

SUD NE RAZUME KONTEKST U KOM SE NALAZI GRAD VRANJE

Prema Veranu Matiću, sud je kroz ovaj proces pokazao da nije razumeo kontekst u kome se nalazi grad Vranje, i podseća da Dejan Nikolić Kantar, „višestruko kažnjavani građanin Vranja, na slične načine izbegava pravdu decenijama i u isto vreme njegovo bogatstvo raste“.

„Sada mi je jasnije zbog čega i pored činjenice da je doneto rešenje građevinske inspekcije, još nema rušenja nelagalno izgrađenog objekta, kockarnice u vlasništvu Dejana Nikolića, kojim je zazidan deo OK radija, zbog čega protestuju ne samo domaće organizacije novinara već i Reporteri bez granica, OEBS, Međunarodni institut za štampu“.

Veran Matić kaže da je nezahvalno je komentarisati razloge na kojima se odluka suda zasniva, imajući u vidu da još nije dobio pisanu presudu, ali da mu je, „glavni utisak mi je potpuno zanemarivanje konteksta i očiglednih činjenica“. 

U odluci suda, dodaje, „postoji niz problema koji se mogu definisati kao skandalozni“.

„Sud je usvojio zaključke odbrane da sam time što sam sa policijskim nadzorom prisustvovao suđenju za pretnje Dejana Nikolića zaposlenima u OK radiju, dokazao da nisam ugrožen“, kaže Matić, koji navodi i da ga je obezbeđivala policija u vreme kad je dolazio Vranje u znak podrške OK radiju, pa i kad je skidao postere sa svojim likom.

„Očigledno je da ja nisam pevač koji je imao nastup u Vranju, očigledno je da su okrivljeni iskaz dali na srpskom jeziku, a potom su tvrdili da ga ne razumeju, očigledno je da se posteri za nastupe ne lepe u gluvo doba noći, očigledno je da se na snimcima u koje je sud imao uvid ne vidi ko je osobe koje su lepile plakate dovezao na lice mesta, pa to može biti i ‘taksista’ sa kojim su ugovorili naknadu za vožnju u iznosu skoro polovine naknade koju su za tu uslugu dobili…“, navodi Veran Matić, koji kaže da nije ustanovljeno ko je organizovao i platio one koji su lepili plakate.

„Vratimo se na ono što je najočiglednije. Jedan radio je isprskan farbom, polomljena su stakla na njemu i na kraju je zazidan. Jedna hrabra žena svakog dana dolazi u taj radio, otključava vrata pokrivena rešetkama i sedi u kancelariji čiji prozor pokrivaju cigle. U toj kancelariji nema ventilacije, a oprema se polako, od vrućine i nedostatka vaduha, kvari. Druga žena se grčevito bori da sačuva radio koji je izgradio njen pokojni suprug. Obe su pred sudom, pod zakletvom, svedočile o tome šta su proživele. Dok su davale iskaz doblile su prvo podsmeh, a onda i nove pretnje“, podseća Matić.

On se nada da će tuzilaštvo i sud sve ove činjenice gledati kao jedan događaj i kroz tu prizmu okončati postupke usmerene na gušenje osnovnih ljudskih prava.