Na apelaciji tužilac tražio maksimalnu kaznu za Simonovića zbog paljenja kuće novinara Jovanovića

Piše: Tamara Spaić

Vidno narušenog zdravlja, iscrpljen i umornog izgleda novinar Milan Jovanović i njegova supruga Jela Deljanin došli su danas u Apelacioni sud da, gotovo tri godine nakon što im je spaljena kuća, čuju da li će biti potvrđena prvostepena presuda za napad na njih, za koji su nepravosnažno na zatvorske kazne osuđeni Dragoljub Simonović, bivši predsednik Opštine Grocka i visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke, te bivši policajac Vladimir Mihailović i Aleksandar Marinković, prestupnik iz Grocke.

„Pravo da vam kažem, dosadilo mi je da se tri godine vučem po sudovima, od sudnice do sudnice, od lekarske ordinacije do lekarske ordinacije. Jela ne spava noćima, leči se i dalje na psihijatriji zbog noćnih mora koje ima, a ja živim ‘pod zvonom’ na kiseoniku zbog astme“, rekao nam je Milan uoči početka javne sednice Apelacionog suda.

Odluku danas nisu mogli da čuju jer, po proceduri, sud će odlučivati u delu sednice koji je zatvoren za javnost, nakon današnjeg suđenja. Neki od učesnika postupka preneli su nam da očekuju da u relativno kratkom roku, od nekoliko nedelja, odluka bude doneta i dostavljena strankama u postupku.

Tada ćemo znati da li će prvostepena presuda biti potvrđena, kao i da li će biti usvojen zahtev javnog tužilaštva da se kao neosnovane odbace sve žalbe odbrane. Da li će Simonoviću biti izrečena najoštrija zatvorska kazna od osam godina zatvora, kao što to traži tužilaštvo, ili će biti usvojeni argumenti odbrane i ceo postupak krenuti iz početka pred Drugim osnovnim sudom.

Tužilaštvo traži maksimalnu kaznu za Simonovića

Današnja javna sednica počela je detaljnim, gotovo tročasovnim iznošenjem prvostepene presude, pisane na 126 strana, sudije izvestioca Dušanke Đorđević. Predsednica sudskog veća je Bojana Paunović, a treći član je sudija Aleksandar Vujičić.

Simonović i još dvojica nepravosnažno osuđenih da su izvršavali njegov nalog za paljenje automobila novinara Milana Jovanovića, prema presudi, izvršili su teško delo protiv opšte sigurnosti podstrekavanjem. Kuća Milana Jovanovića i Jele Deljanin zapaljena je u noći 12. decembra 2018. godine, kada se požar iz garaže u koju je ubačen „Molotovljev koktel“ brzo proširio na kuću u kojoj su njih dvoje spavali.

Zamenica apelacionog javnog tužioca Lidija Komlen Nikolić za Simonovića, kao javnog funkcionera koji je osramotio svoju funkciju, traži maksimalnu kaznu zatvora od osam godina

Tužilaštvo je zastupala zamenica apelacionog javnog tužioca Lidija Komlen Nikolić. Ona je kratko iznela već poznate zahteve, podsećajući sud da je dostavljeno obimno pisano obrazloženje kojim se pobijaju svi argumenti odbrane. Za Simonovića, kao javnog funkcionera koji je osramotio svoju funkciju, traži maksimalna kazna zatvora od osam godina.

Odbrana je pobijala same osnove presude tvrdnjama da je njome povređen zakon jer je pogrešna kvalifikacija krivičnog dela, pre svega u delu koji se tiče opisanog i dokazanog lanca podstrekavanja, da je presuda nerazumljiva i protivrečna, zasnovana na nezakonitom postupanju zamenika tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva prilikom uzimanja izjava okrivljenih, da je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, kao i da su tokom suđenja počinjene brojne procesne povrede postupka.

Nijedan bitan navod ili argument odbrane nije nov u odnosu na prvostepeno suđenje. Dodato je nekoliko navoda da se razlikuju presude, da je javno pročitana presuda drugačija od one koja je napisana, kao i da je jedan zapisnik sa suđenja naknadno promenjen.

Suština navoda odbrane je da Dragoljub Simonović nije naredio napad na novinara, ali i da je izvršilac krivičnog dela, sitni kriminalac, koji Jovanovića nije poznavao, zapalio njegovu kuću na svoju ruku, jer to od njega niko nije ni tražio.

Najveća krivica se ovim prenosi na Marinkovića, koji je u bekstvu, a za sve ostale iz lanca podstrekavanja se tvrdi da su tražili da se „ošteti automobil“ novinara i to negde, valjda na bezbednijem mestu nego što je to garaža naslonjena na njegovu kuću.

Gostiljac: Nezakonito uzeta izjava Mihailovića

Od odbrane je prvi reč dobio Viktor Gostiljac, advokat Dragoljuba Simonovića, i zatražio da se Simonović oslobodi krivice, odnosno da se predmet vrati Drugom osnovnom sudu na ponovno odlučivanje. Većina njegovog polusatnog izlaganja bila je posvećena dokazivanju da je jedina okolnost koja povezuje Simonovića sa ovim krivičnim delom zasnovana na priznanju o krivici Vladimira Mihailovića, a da je to svedočenje uzeto uz pomoć nezakonitog pritiska i ucenjivanja prilikom policijskog ispitivanja, kao i zahvaljujući obmani kojom se navodno poslužio postupajući tužilac Predrag Milovanović kada je prvo Mihailoviću ponudio zaključenje sporazuma o krivici, a kasnije od njega odustao.

Glavni argument na koji se Gostiljac pozvao jeste svedočenje advokata Miloša Mitrovića koji je Mihailoviću bio dodeljen po službenoj dužnosti. Mitrović je, naime, na sudu tvrdio da je njegov klijent bio ubeđen da je sklopio sporazum sa tužilaštvom.

Naime, Vladimir Mihailović je čak dva puta, u januaru i februaru 2019. godine, priznao da je nalog da Milanu Jovanoviću zapali automobil dobio od Simonovića, a kasnije je na suđenju rekao da je sam došao na ideju da nađe nekog da „ošteti automobil“ Milana Jovanovića da bi se time dodvorio Simonoviću, od čije je volje zavisilo karijerno napredovanje njegove supruge u Opštini Grocka.

Tada je, kao što sada tvrdi odbrana, počeo da priča da je Simonovića praktično lažno optužio zato što su mu to tražili policajci prilikom isleđivanja, a tužilac ga obmanuo da će dobiti šest meseci kućnog zatvora sa „nanogicom“, kao i da neće izgubiti posao u policiji.

„Pogrešna je kvalifikacija krivičnog dela. Prvookrivljeni nema veze sa četvrtookrivljenim Aleksandrom Marinkovićem. Da li je prvookrivljeni Simonović mogao uticati na svest i odluku četvrtookrivljenog Marinkovića da baci „Molotovljev koktel“ u garažu? Mihailović je sam rekao da ga Simonović nije podstrekivao. Nedostaje i intenzitet radnji i da li su bile dovoljne da stvore odluku kod Mihailovića“, rekao je, između ostalog, Gostiljac i osporio da je prvobitna naredba glasila da se „zapali vozilo u garaži“, jer da ona nije značila da se vozilo zapali dok je parkirano u garaži, već na nekom drugom mestu. Garaža je navodno služila samo kao opis automobila.

Vuković: Simonović nije znao da će automobil biti zapaljen

Ivica Vuković, drugi advokat Dragoljuba Simonovića, predao je apelaciji žalbu pisanu na 35 strana, ali je, zbog insistiranja sudije da se drži vremenskog okvira za izlaganje, nije detaljno čitao.

Vuković je izneo tvrdnje da se javno objavljena presuda razlikuje od one koja je napisana. Tvrdio je da lanac podstrekivanja nije dokazan jer „ni Simonović ni Mihailović nisu mogli imati svest o posledici jer nisu mogli znati gde će automobil biti zapaljen i da će to biti baš u garaži“.

„On mora imati svest i volju u odnosu na sve elemente krivičnog dela, a toga nema“, rekao je Vuković.

Odbrana tvrdi da je presudom povređen zakon jer je pogrešna kvalifikacija krivičnog dela, da je nerazumljiva i protivrečna, zasnovana na nezakonitom postupanju zamenika tužioca, da su počinjene brojne procesne povrede postupka

Kao veliku nezakonitost i procesnu povredu naveo je činjenicu da je postupak protiv trećeokrivljenog Igora Novakovića, sitnog zelenaša iz Grocke koga je Mihailović angažovao da nađe neposrednog izvršioca, izdvojen u odnosu na trojicu nepravosnažno osuđenih.

„Sud se ponašao kao da je Novakoviću suđeno u odsustvu, a za to nije postojao nijedan razlog, da mu se sudi u odsustvu i da se razdvoji postupak“, rekao je Vuković.

Takođe je istakao da je tužilac u svojoj završnoj reči najviše vremena posvetio tome da je Milan Jovanović napadnut zato što je novinar, a sudija je presudu doneo odbacujući činjenicu da je u pitanju novinar i uvažavajući okolnost da je građaninu Milanu Jovanoviću i njegovoj supruzi nezakonito i nehumano „oduzeto pravo na dom“. Time je u presudi, prema njegovoj tvrdnji, oduzet glavni motiv za krivično delo.

Vuković je ponovio zamerke na način kako je od Mihailovića, navodno obmanom i ucenom, iznuđeno priznanje u kome okrivljuje Simonovića, ali je osporio i zakonitost uzimanja priznanja od Aleksandra Marinkovića, koji je u tom trenutku bio pod nadleštvom tužioca iz Mladenovca. Takođe je izneo stav da „sud nije doneo obrazloženo rešenje o odbijanju 13 dokaznih predloga odbrane“, već je sudija to neformalno saopštio na suđenju.

Ponovio je navode iz prvostepenog postupka i sve ono što je Gostiljac već rekao u vezi sa naredbom da se „zapali automobil“ u garaži i dodao da je u presudi došlo do povrede činjeničnog stanja jer se navodi da garaža čini jedinstven objekat sa kućom, a to nije tačno, jer „ima sopstvene temelje“.

MILAN JOVANOVIĆ: OD SUDIJA OČEKUJEM DA NE PODLEGNU LAŽIMA KOJE SMO DANAS ČULI

„Očekujem da sudije ovog puta sačuvaju dostojanstvo sudijske funkcije i da ne podlegnu ovim lažima koje smo danas čuli. Ovolike laži od tih advokata nisam očekivao uopšte. Oni jednim okom gledaju u Krivični zakon, a drugim okom gledaju u džepove okrivljenih. Njima je cilj da ovaj sudski postupak traje što duže da bi što više novca uzeli od svojih klijenata. Moja je jedina želja da što pre dođemo do pravde i istine“, rekao je Milan Jovanović za Cenzolovku.

Milan je kao lažne odbacio sve argumente koje je odbrana danas iznosila trudeći se da sud ubedi da Simonović nije izdao nalog da se zapali automobil, a time i njegova kuća.

Opovrgavanje dva puta datog priznanja Vladimira Mihailovića da je dobio nalog od Simonovića, Milan Jovanović je posle javne sednice za Cenzolovku ovako prokomentarisao:

„Svi su oni bili prisutni, potpisali su zapisnik koji je Mihailović dao pred javnim tužiocem da se dogovorio sa Simonovićem da mi zapali kuću. Taj zapisnik se upravo nalazi pred sudijama i nalazio se i do sada, i svi su oni upoznati sa tim zapisnikom datom u istražnom postupku. Nakon izlaska Dragoljuba Simonovića iz pritvora, oni menjaju svoje iskaze na sudu, jer je očigledno u igri veliki novac. Dolazili su i kod mene kući da kažem bilo koju bezobraznu cifru da se ovaj slučaj stavi pod tepih. Nisam tome podlegao, nisam na to pristao.“

Zlatić: Mihailović bio neuračunljiv

Advokatica Aleksandra Zlatić, koja zastupa drugookrivljenog Vladimira Mihailovića, rekla je da je „izreka presude nerazumljiva i da nije u skladu sa presudom, a presuda nije u skladu sa činjeničnim stanjem“. Ona je osporavala da je ovde reč o umišljaju i o podstrekivanju, ali je i opovrgavala ocenu u presudi da je njen klijent teško krivično delo izveo u uračunljivom stanju.

„Ne može biti uračunljiv čovek koji traži da se zapali kuća nekom čoveku da bi ga opomenuo“, rekla je advokatica Zlatić i energično dokazivala da Aleksandar Marinković nije izvršio naredbu koja mu je data – da zapali vozilo, nego je zapalio garažu, a ne automobil, time što je „Molotovljev koktel“ ubacio u garažu i ne znajući da li je vozilo u garaži.

Ona je ponovila uobičajene tvrdnje odbrane da je ovo „medijski predmet“, da se suđenje odvijalo pod pritiskom, da je „predmet vođen nezakonito i zato je presuda nezakonita“. Osporila je i opredeljenu materijalnu štetu u presudi.

Nakon toga reč je dobila Zora Dobričanin Nikodinović, druga Mihailovićeva zastupnica, koja je tražila da se žalba tužilaštva odbije, a njegov rad nazvala „kontradiktornim“. Kao odgovor na žalbu, ona je navela da presuda „ne može da opstane, posebno otkako je postupak Novakoviću razdvojen“.

Poslednji advokat koji je dobio reč bio je Nikola Mihailović, zastupnik Aleksandra Marinkovića.

Mihailović je naglasio da je presuda nerazumljiva, da se zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati, te da je „zrela za ukidanje“. Poput svoje koleginice, on je ukazao na to da je i njegov klijent optužen za krivično delo koje mu nije bilo stavljeno na teret.

Mihailović je još dodao da je sud propustio da uračuna vreme koje je Marinković proveo u UKP, te da ostaje pri svojoj žalbi i traži oslobađajuću presudu ili smanjenu kaznu za svog klijenta.

Sudu su se još obratili optuženi Vladimir Mihailović i Dragoljub Simonović. Obojica su ostala pri navodima iz svojih žalbi i uvažila navode svojih branilaca.

Argumenti odbrane kojima se traži da se produži vreme do izricanja pravosnažne presude i da se postupak ponovi već su mnogo puta iznošeni tokom prvostepenog postupka koji je obeležen mnogim opstrukcijama odbrane i brojnim odlaganjima upravo da bi pravosnažna presuda za težak zločin protiv novinara bila značajno pomerena od vremena kada je zločin izvršen, a javnost izgubila interesovanje za ceo slučaj.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.