Kijev independent: Ogromna pomoć čitalaca ukrajinskom portalu kome veruju

Piše: Tamara Spaić

„Osvetlite tamu“, „Podržavam nezavisno novinarstvo“, „Želim da podržim novinarstvo u Ukrajini, svet mora da zna šta se događa na terenu“, „Istina iz Ukrajine je bolja od laži iz Rusije“, „Vi ste naša najveća nada da ćemo dobiti tačne vesti o Ukrajini“…

Ovo su samo neke od brojnih poruka podrške novinarima Kijev independenta (Kyiv Independent, Nezavisni Kijev) koje su, donirajući ogroman novac preko platforme Gofundme, napisali ljudi iz raznih zemalja sveta – od Tajvana do Kanade.

Iz minuta u minut uplaćuju po 10, 20, 50, 100, pa i nekoliko hiljada funti na račun veb-sajta čiji opstanak zavisi isključivo od donacija čitalaca.

Novi ukrajinski nezavisni veb-sajt, koji o događajima u Ukrajini izveštava na engleskom jeziku, za vrlo kratko vreme nametnuo se kao izvor vesti o ratu u Ukrajini koji čitaoci i mnogi mediji koji ih prenose vide kao pouzdan. Iza njega su stali, ne država, tajkuni, pa čak ni veće novinarske asocijacije iz Evrope ili sveta, već pojedinačni čitaoci.

Za samo desetak dana od početka ruske agresije na Ukrajinu, samo na Gofundme privučeno je oko 23.500 donatora. Većina je malih donacija koje uplaćuju obični građani. Cilj je bio prikupljanje 1,2 miliona funti (oko 1,5 miliona evra), ali je premašen za više od 50.000 funti, odnosno 60.000 evra, u trenutku dok nastaje ovaj tekst. Uprkos tome što je cilj uveliko premašen, uplate nastavljaju da pristižu.

Objave Kijev independenta na Tviteru vrlo brzo su postale jedan od najcitiranijih proverenih izvora informacija iz Ukrajine u zapadnim medijima. Kroz zapadne medije se proneo glas o novom veb-sajtu

Na platformi Patreon okupilo se oko 6.000 donatora koji mesečno finansiraju Kijev independent sa 66.000 dolara (oko 60.000 evra).

Ljudi koji uplaćuju novac za Kijev independent u porukama objašnjavaju da njihova podrška ide pre svega pouzdanom, profesionalnom mediju. Iz poruka je jasno i da velika većina ne podržava kijevske novinare samo iz solidarnosti sa Ukrajinom.

Naravno da ima i toga, ali glavni razlog za donacije jeste svest da su, kako se kaže u jednoj od poruka, „pouzdane informacije ključne i za Ukrajince i za ostatak sveta“. „Želimo da podržimo taj proces podjednako kao i hrabre ljude koji naporno rade da bi to omogućili.“

Novac, u stvari, samo sledi veliku čitanost i vidljivost Kijev independenta, koja je „eksplodirala“ otkako je počeo rat u Ukrajini. Na Tviteru impozantan broj od 1,7 miliona ljudi prati njihove objave. Ako izuzmemo svetske medijske gigante, ovaj broj pratilaca je nedosanjani san mnogih profesionalnih medija koji ne nude zabavu i senzacionalne budalaštine.

Pažnja koju je nakon izbijanja rata u Ukrajini izazvao Kijev independent govori da čitaoci u vreme krize žele da imaju pouzdan izvor vesti i da izbegnu da budu žrtve propagande, pogotovo u situaciji kad važne odluke, a neretko i goli životi, zavise od tačnih informacija.

Kako je nastao prvi ukrajinski medij u vlasništvu novinara

Priča o Kijev independentu je posebno zanimljiva jer je u pitanju potpuno novi medij, osnovan krajem novembra prošle godine. Za samo tri i po meseca ovaj medij je toliko porastao da je postao šampion među slavnim, mada malobrojnim primerima u Evropi da su novinari uspevali da pokrenu i održe nezavisni i profesionalni medij oslanjajući se isključivo na podršku i novac svojih čitalaca.

Uspeh takvih neizvesnih novinarskih poduhvata pre je izuzetak nego pravilo, a poznati su primeri, recimo, Mediaparta u Francuskoj ili mađarskog Teleksa.

Nastanku Kijev independenta, kao i u većini sličnih slučajeva, prethodio je pokušaj „disciplinovanja“ redakcije Kijev posta, te sukob sa vlasnikom i odluka novinara i urednika da po svaku cenu brane profesionalni integritet i suprotstave se interesnim i političkim pritiscima.

Za samo tri i po meseca ovaj medij je toliko porastao da je postao šampion među slavnim, mada malobrojnim primerima u Evropi da su profesionalni novinari uspevali da pokrenu i održe nezavisni medij, oslanjajući se isključivo na podršku svojih čitalaca

Kijev post je 26 godina bio stub nezavisne medijske scene u Ukrajini. Iznenada je zatvoren početkom novembra prošle godine, nakon sukoba vlasnika i redakcije. Nepune dve nedelje kasnije, 30 otpuštenih novinara i urednika osnovalo je Kijev independent sa idejom, na koju se često gleda kao na utopiju, da budu „u vlasništvu“ samo svojih čitalaca. Istovremeno su na Patreonu pokrenuli kampanju prikupljanja neophodnih finansijskih sredstava.

Kijev post se i ranije suočavao sa raznim napadima i pritiscima oligarha, pregurao je dve revolucije, pokušaje cenzure, pokušaje smene glavnog urednika, ali je prošlogodišnja bitka za profesiju izgubljena kada je vlasnik Adnan Kivan, biznismen sirijskog porekla, koji se bavi nekretninama, odlučio da privremeno zatvori poznati veb-sajt.

Kijev independent je lansiran uz proklamaciju redakcije da će „nastaviti da govore istinu o Ukrajini, istinu o politici i reformama, ratu i kulturi, preduzetništvu i naučnim otkrićima“. „Sprovodićemo snažne istrage i tražiti odgovornost svih na vlasti.“

Nastavili su sa istom uređivačkom politikom koju je imao pređašnji Kijev post, radili na pričama koje razotkrivaju korupciju, produžili sa pritiskom na sprovođenje reformi, ali su poboljšali formu i kažu da su ispravili nedostatke koje je imao medij iz koga su došli.

Iako se razvijao brzo, Kijev independent je do današnje forme došao kroz faze. Prvo su krenuli sa proizvodnjom nedeljnog biltena koji pretplatnicima stiže na mejl. Sav drugi sadržaj je od početka bio „otključan“.

Nova zvezda na Tviteru

Novi medij postavljen je na dve osnovne premise: „čitaoci su na prvom mestu“ i „finansiranje od članarina“.

Objave Kijev independenta na Tviteru vrlo brzo su postale jedan od najcitiranijih izvora informacija iz Ukrajine u zapadnim medijima, preko kojih se i proneo glas o novom veb-sajtu.

Brzi uspon Kijev independenta sigurno je dobrim delom počivao i na činjenici da su članovi redakcije mladi entuzijasti, spremni da „grizu“, a istovremeno i novinari sa iskustvom iz Kijev posta.

Za desetak dana od početka ruske agresije na Ukrajinu, samo na Gofundme privučeno je oko 23.500 donatora. Većina je malih donacija koje uplaćuju obični građani. Na platformi Patreon okupilo se oko 6.000 donatora

Nije zanemarljivo ni to da potiču iz Kijev posta koji je dugo godina u Ukrajini bio jedini medij koji je uveo pretplatu kao jedan od izvora finansiranja. Pretplata je dobila u Ukrajini zamah 2020. godine, kada je regionalni sajt iz centralne Ukrajine 20 minuta zatvorio svoje sadržaje za sve koji nisu pretplaćeni, a zatim su taj primer sledili i drugi mediji, poput nacionalnog Novoe vremja (Novo vreme).

Praktično, Kijev independent je sa svojim pozivom na pretplatu, učlanjivanje u klub, a zatim i fandrejzingom „pao” na već pripremljen teren, sa publikom koja je naučila da plaća medijske sadržaje. Svoje vesti i reportaže Kijev independent je ostavio otvorene, a naplaćuje samo bilten vesti koje pretplatnicima šalje na mejl.

„Zaklinjemo se da ćemo služiti kao istinit, nezavisan glas Ukrajine“, stoji u jednoj od proklamacija nove redakcije. Pozvali su čitaoce da ih podrže i čitaoci su se odazvali.

Mreža podrške i fandrejzing

Naravno, bilo je potrebno mnogo više od obične proklamacije i poziva čitaocima da bi novi veb-sajt stao na noge. U poduhvat je uloženo mnogo truda, znanja i danonoćnog probijanja do čitalaca van granica Ukrajine, ali verovatno ni to ne bi bilo dovoljno za preživljavanje da nije napravljena mreža organizacija i volontera koji su se uključili u promociju i akciju prikupljanja novca. Na organizovanju mreže su radili novinari iz Londona, poreklom iz Ukrajine, nekadašnji novinari i urednici u Kijev postu.

Kijev post je 26 godina bio stub nezavisne medijske scene u Ukrajini, a iznenada je zatvoren početkom novembra prošle godine, nakon sukoba vlasnika i redakcije. Nepune dve nedelje kasnije, 30 otpuštenih novinara i urednika osnovalo je Kijev independent

Prema izveštaju sa veb-sajta The Fix, koji objavljuje analize medija i tekstove o razvoju medijskog biznisa posebno u centralnoj i istočnoj Evropi, mreža za finansijsku podršku ukrajinskim medijima, ne samo Kijev independentu, formirana je odmah nakon invazije na Ukrajinu.

„Za sve koji su se uključili, to je bilo 18 sati rada dnevno i besane noći“, svedoči reporter Fiksa.

U prvih 10 dana od napada Rusije ova mreža je uspela da prikupi 1,3 miliona evra za ukrajinski medijski sektor, ne računajući još preko 1,3 miliona donacija za Kijev independent.

Zbog poverenja u tačnost informacija koje se objavljuju na Kijev independentu, čitaoci su spremni da plate i ono što im je ponuđeno besplatno, jer je razvijena svest da uređivačka nezavisnost zavisi od finansijske nezavisnosti. Jedini koji to mogu da pruže jesu sami čitaoci.

ZBOG OGROMNOG BROJA ČITALACA, IMAJU I VEĆU ODGOVORNOST DA BUDU POUZDANI

Izbijanje rata dodatno je ubrzalo gotovo neverovatan rast novog kijevskog medija. Međutim, rat je doneo i veći rizik od pravljenja grešaka, a mlada redakcija Kijev independenta bačena je u vatru, da dokaže da zaslužuje poverenje.

Marija Vučić, novinarka portala Raskrikavanje, specijalizovanog da razotkriva lažne vesti, kaže za Cenzolovku da je počela da prati Kijev independent na Tviteru kada je izbio rat u Ukrajini. Tada ga je otkrila, kao i 1,7 miliona drugih ljudi koji tragaju za pouzdanim vestima iz Ukrajine.

„Mislim da je priča o njihovom rastu jedna sjajna priča u celom ovom ratu. Nažalost, rat se dogodio i to im je donelo veliki broj pratilaca na mrežama koji im veruju, kao i veliku odgovornost. Velika baza pratilaca, posebno u ratu, pretpostavljam da novinarima koji rade u toj redakciji donosi veliku motivaciju i snagu, i to je sjajno. Pretpostavljam da je veliki deo pratilaca tu zato što su na ukrajinskoj strani u ovom ratu, pa im veruju iz razloga pristrasnosti, neki su tu jer je Kijev independent na licu mesta i može da ima informacije iz prve ruke. U svakom slučaju, baš zbog tog ogromnog broja ljudi, medij ima još veću odgovornost da bude pouzdan“, kaže Marija Vučić za Cenzolovku.

Ona dodaje i da je zapazila da su u nekoliko navrata imali i nepouzdane i nedovoljno utemeljene tvrdnje, nekoliko obrisanih tvitova i slično, zbog čega ih uzima sa oprezom, kao uostalom i sve druge medije koji izveštavaju o ratu. Kaže da takvih objava nije bilo mnogo, ali da je posebno oprezna u davanju poverenja medijima koji rade u zaraćenim državama.

Cenzolovka je mejlom poslala pitanja glavnoj i odgovornoj urednici Kijev independenta Olgi Rudenko i finansijskom direktoru Jakubu Parusinskom, koji je ključna figura fandrejzinga, sa molbom da nam opišu uslove u kojima rade, da li se u ratu suočavaju sa cenzurom i pritiscima i da nam podrobnije objasne tajnu svog uspeha, ali do objavljivanja ovog teksta njihovi odgovori nisu stigli.