Jelena Ćuruvija Đurica: Smiraj za nas značiće presuda kakvu zaslužujemo i mi i tata. I kakvu zaslužuju njegove ubice

Razgovarao: Perica Gunjić

Osam godina je prošlo od podizanja optužnice protiv četvorice optuženih za ubistvo novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije: bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti Radomira Markovića, načelnika beogradskog centra RDB-a Milana Radonjića, glavnog inspektora u Drugoj upravi RDB-a Ratka Romića i rezervnog pripadnika službe Miroslava Kuraka, koji je u bekstvu.

Ni 23 i po godine kasnije, porodica Slavka Ćuruvije nije dočekala da zločinci budu pravedno kažnjeni za ubistvo kritičara režima Slobodana Miloševića, koga je tajna služba, usred NATO bombardovanja, pratila do pred samo ubistvo.

U ponedeljak, 5. decembra, Apelacioni sud u Beogradu otvara petodnevno zasedanje na kome će odlučivati o žalbama na drugu presudu Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal, kojom su četvorica optuženih, kao i prvi put, osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.

O presudi koja je najvažnija za porodicu, prijatelje i poštovaoce ubijenog novinara, ali i za slobodu govora, bezbedno bavljenje kritičkim novinarstvom, zaustavljanje decenijske nekažnjivosti zločina nad novinarima, za budućnost demokratije u Srbiji, razgovaramo sa Slavkovom ćerkom Jelenom Ćuruvijom Đuricom.

Cenzolovka: Šta očekujete od otvaranja procesa pred Apelacionim sudom? Kako vidite to što se suđenje završava tek osam godina posle podizanja optužnice?

Jelena Ćuruvija Đurica: Kao što znamo, ceo proces u vezi sa tatinim suđenjem bio je prilično turbulentan. Očekivali smo, mi kao porodica, da se sve završi posle prve presude koju smo dobili, koja je bila optužujuća. Međutim, nije. Vraćeno je – kao što znamo, da ne ponavljam sve kako je bilo.

Nažalost, zbog svega toga ne mogu sada da imam neko baš pozitivno očekivanje. Doduše, nemam ni negativno, i to je ono što je dobro. Želim da verujem da će sudije da se upuste u ovaj proces i da će, što se njih tiče, naći najbolje moguće rešenje.

Nekako ipak želim da verujem u njihov profesionalizam i njihovu posvećenost.

Cenzolovka: Kakva bi iz ugla porodice Slavka Ćuruvije bila pravedna presuda?

Ćuruvija Đurica: Posle 23 godine teško da išta može da nas zadovolji. Toliko smo se namučili svih ovih godina da dođemo do ove tačke, a i dalje nije kraj. Ono što bi bio neki smiraj za nas, a možda i za njega, jeste da se stvarno desi taj kraj i da to bude kraj kakav zaslužujemo mi, kakav zaslužuje on i kakav zaslužuju njegove ubice.

Cenzolovka: Da li očekujete da ikada bude istražena politička pozadina ubistva? Ako ne očekujete da se to dogodi pred sudovima, da li ćete i kako nastaviti borbu za konačnu pravdu?

Ćuruvija Đurica: Nažalost, ispostavilo se da nema nekih jasnih dokaza o vezi između nalogodavaca i izvršitelja. To jeste pravni problem – kako naći vezu između tih ljudi. Ali, nekako logikom i zdravim razumom, svi mi znamo kako se radilo devedesetih i ko su nalogodavci.

U tom smislu, i Slavko Ćuruvija fondacija i porodica će se potruditi da nađu vezu. Ako uspemo, bilo bi dobro. Ako ne, videćemo.