Srpska osveta srpskom fudbaleru

Piše: Milenko Vasović, BizLife

Šefovi su je otpustili pod izgovorom da je tehnološki višak, a zapravo su je najurili zato što im se ne dopada odluka njenog sina, talentovanog fudbalera.

Čuli ste možda za tog momka, to je sedamnaestogodišnji Ilija Ivić, dečko kome mnogi proriču lepu karijeru. On već tri godine igra za prištinski Fljamurtari, a odlučio je da zaigra i za mladu reprezentaciju Kosova.

Ta njegova odluka upalila je alarme kod onih kojima je srpstvo glavno zanimanje. Zapištali su i detektori „velikih patriota“: „sramota“, „šok“, „bruka“. Tako je kvalifikovana odluka mlađanog Ilije.

Želju jednog deteta da se bavi onim što voli, da iskoristi šansu koja mu se ukazuje, da napreduje i da uspe u životu, pokvareni mozgovi podigli su na nivo izdaje nacionalnog interesa. I zato se svete njegovoj porodici, njegovoj majci.

Džaba što njihovi beogradski šefovi trube o normalizaciji, što potpisuju protokole o avionskom saobraćaju, što najavljuju polaske vozova. Džaba što se Ilija dobro oseća u klubu za koji igra, što ga u njegovoj odluci podržavaju roditelji i mnogi prijatelji. I što sve njih politika baš i ne interesuje.

Valjda je i smisao normalizacije odnosa u koju se svi zaklinju da pojedinac, običan čovek lakše živi. Šta treba Ilija da radi, da čeka da se kosovski čvor razreši? Njemu do tada može i proći karijera.

Kosovo je primljeno u svetsku (FIFA) i evropsku (UEFA) fudbalsku federaciju. Igra zvanične utakmice, Ilija živi na Kosovu i samo je njegov izbor hoće li ili ne da igra za tu reprezentaciju. Mogao je da igra i za Srbiju, ali niko ga nije zvao.

I kad ne možeš ništa Iliji, daj otkaz njegovoj majci. Nizak udarac, fudbalski rečeno – grub start s leđa.

Nije problem kad si u vladi sa Haradinajem (ili sa Kurtijem), niti kad pregovaraš sa Tačijem, ni kada ideš tajno na jahtu kod Pacolija. Problem je kad se jedno dete pronađe u onome što voli.

Otkaz Ilijinoj majci Tanji je čista demonstracija moći i ko zna čega još. Primer za sve neposlušne, za one koji misle svojom glavom, za sve koji hoće sami da odlučuju o svojoj sudbini, koji ne žele da budu taoci nečije politike.

Valja znati da se Kulturni centar u Gračanici finansira iz budžeta Republike Srbije, a da su o otkazu odlučivali i ljudi koji sede u Skupštini Kosova. I primaju dve plate, „beogradsku“ i „prištinsku“. Takve „moralne“ gromade su pokazale moć nad jednom ženom koja svim srcem podržava svoje dete.

Srećno Ilija, i da jednog dana obučeš dres velike Barselone.