Namagarčeni poštari

Piše: Milenko Vasović

Naslušao sam se kao dečak mudrih, a nepismenih ljudi. Teško mi je bilo i da shvatim da te glave ne znaju da čitaju. Nikome od njih nepismenost nije predstavljala problem, sem pojedincima koji nisu znali ni “u pare”.  E taj je već bio – duduk. Bila je neka Mikica, plela je džempere, rukavice… ali je na pijacu retko išla, nije umela da naplati, da vrati kusur. “Namirisali “ su je i prevaranti, tako su joj sirotici jednom za kacu sira dali gutu Nedićevih novčanica.

Kada sam čuo za dogovor Vlade i poštara koji su štrajkovali devet dana prvo sam pomislio – znaju li ovi ljudi “u pare”?  Neću reći da su dobili Nedićevu “gutu”, ali mi se čini da im je vlast “prodala” rupu od đevreka. Dobili su mnogo manje (povišica 13,1 odsto) od onoga što su tražili – republički prosek. I za regres hiljadu dinara. Nije hiljadarka malo, pa to je šest litara goriva.

Niti su pre povećanja mogli da prehrane svoje porodice, niti će to moći od sada. I što su štrajkovali, samo da nerviraju one u Nemanjinoj, dobro i na Andrićevom vencu, i onog metuzalema što krka babe, i direktorku.

Pošta Srbije je u 2018. ostvarila neto dobit od 2,3 milijarde dinara. I, gde idu te pare  – najveći deo u državni budžet. Hajde malo da sledimo tokove novca. Poštari uplate, na primer 2,1 milijardu u državni budžet (2015. godine) a onda  država deo prebaci, recimo Beogradu ili nekom drugom gradu. A, gradovi široke ruke: milioni i milioni evra za fontane, za novogodišnje rasvete, za naduvane rekonstrukcije ulica i trgova… Dosta toga se dakle plaća baš parama poštara i ostale raje. A što bi sirotinja finansirala gondole i ostale sulude ideje?

Ili drugi još gori primer. Država je planirala da u 2020. godini za kazne i penale plati (čitaj – baci) 200 miliona evra. Zbog loših ugovora, zbog izgubljenih sporova, nameštenih poslova – gomila novca. A da svi poštari, na primer, dobiju svakog meseca veće plate za 100 evra treba manje od 20 miliona evra godišnje. Tek deseti deo od profita Pošte, deseti deo od sume predviđene za kazne.

Bečki institut za međunarodnu ekonomiju je izračunao kretanje realnih zarada 2104 -18. u Evropi. Za tih pet godina plate u Srbiji su realno rasle za 0,6 odsto godišnje (šest dinara na hiljadu) dok su naše komšije napredovale samo tako – Rumuni 9,9 odsto, Bugari 7,4, Mađari 6,3 , Makedonci 2,4 i Hrvati 2,3. Braća Crnogorci su jedino iza nas.

I zato sam od početka štrajka bio na strani poštara. Razočarali su me, sem ako kao deo sporazuma sa Vladom nije predviđen i jedan dobrotvorni koncert. Da im “kolege” Željko, Jami, Kockica, Ajfon… i ekipa obezbede dodatni prihod.

Članak je prenet sa portala BIZlife.