Porodično nasilje nad decom: Nevidljive žrtve
Autori: Dragana Prica Kovačević, Teodora Ćurčić i Gordana Andrić, Izvor: BIRN
Sudski postupci protiv njenog oca završeni su brzo – za ukupno pet meseci. Na 22 strane dostupne sudske dokumentacije, devojčicino ime se ne pominje nigde.
Ipak, na nekoliko mesta pišu o njoj – piše da „dete“ ima dve godine, da živi na spratu porodične kuće, a da su u prizemlju baka i deka po majci.
Kada je otac prebio majku, devojčica je ostala na spratu. Sutradan ju je odneo sa sobom u policijsku stanicu. Tamo su je preuzeli baba i deda, a njegova advokatica je napisala da je otac ostavio majci ključeve od auta i pare – da ima za „dete“. Bilo je to u Vršcu u aprilu 2022.
U dokumentima piše i da je otac tukao majku dok je dete spavalo i da je majka dobila batine zato što joj je dala da pojede keks.
Jedan od sudija napisao je da je i ona indirektna žrtva nasilja. U tužbi kojom je njena majka tražila zabranu prilaska, napisala je da se plaši za svoj život, kao i za život i bezbednost deteta. Sud je doneo odluku da mu zabrani da prilazi majci godinu dana. O detetu se nije odlučivalo.
Presuda, kojom je otac osuđen na godinu dana uslovno zbog porodičnog nasilja i na obavezno psihijatrijsko lečenje, stigla je pred kraj septembra 2022.
Osam dana kasnije, komšije su rekle novinarima da se ništa nije čulo iz stana koji je otac iznajmio u gradu.
U toj tišini, devojčica je udavljena, a njen otac i ubica se obesio.
Onda je počela buka.
Došla je policija, došli su mediji, sprovođene su istrage, slati izveštaji, pokrenuti disciplinski i krivični postupci. Izveštaji su ostali mahom tajni, postupci i dalje traju i ne zna se na koliko strana i koliko puta je u njima ponovljeno devojčicino ime – Petra.
Njeno ubistvo na trenutak je u centar pažnje stavilo probleme u disfunkcionalnom sistemu koji bi trebalo da štiti decu koja žive sa nasilnim roditeljima.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2017. godine koji je trebalo da značajno pomogne žrtvama, za decu nije promenio mnogo toga.
Broj prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja nad decom, koji je rastao do donošenja Zakona, od tada stagnira. Broj krivičnih prijava, sudskih postupaka, presuda i izdvajanja dece od nasilnika nije porastao, a protokoli po kojima postupaju institucije ni šest godina kasnije nisu usklađeni sa novim zakonom.
Ovo je i dalje sistem u kom se deca retko prepoznaju kao žrtve porodičnog nasilja.
Za njih se mahom ne vrše procene rizika i ne izriču mere zaštite, niti se izrađuju individualni planovi zaštite i podrške.
Mnoga deca redovno viđaju nasilnog roditelja, a da prethodno nije procenjivano da li su tokom tih viđanja sigurna i bezbedna. U retkim postupcima u kojima svedoče se retraumatizuju, jer moraju iznova i iznova da govore o nasilju koje su preživela. Usluga podrške za žrtve porodičnog nasilja je malo, za decu ih gotovo ni nema, a programi za rad sa počiniocima se mahom ne izriču kao mera korektivnog nadzora ili kao mera uslovne osude sa zaštitnim nadzorom.
Uprkos proklamovanoj politici i zakonima u kojima je „najbolji interes deteta“ na prvom mestu, ovo je sistem prepun slabosti za čije rešavanje država – i pored upozorenja – godinama ne izdvaja dovoljno novca i resursa.
Čine ga policija, socijalni radnici, tužioci, sudije, školski i zdravstveni radnici.
Svi oni imaju obavezu da prepoznaju i prijave svaki slučaj nasilja nad decom, kao i da deci pruže – u skladu sa svojim nadležnostima – neophodnu pomoć, zaštitu i podršku. U mnogim delovima ovog sistema, međutim, radnika je premalo, opterećeni su, iscrpljeni i nedovoljno obučeni za rad na kompleksnim slučajevima porodičnog nasilja.
Vlada Srbije 2020. godine donela je Strategiju o prevenciji i zaštiti dece od nasilja kojom su predviđeni koraci ka rešavanju nekih od nabrojanih problema.
Ova strategija je, međutim, istekla 2023, a da u međuvremenu nije formirana ni radna grupa za njeno sprovođenje.
Od njenog donošenja, u Srbiji su tri puta održani parlamentarni izbori i dva puta menjani nadležni ministri, ali i ministarstva zadužena za sprovođenje mera predviđenih ovim dokumentom.
U periodu u kom je trebalo da bude implementirana, u Srbiji je centrima za socijalni rad prijavljeno više od 20.000 slučajeva nasilja nad decom.
Prema procenama državnih institucija, međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija, broj dece koja preživljavaju nasilje u porodici je značajno veći.
Prijave porodičnog nasilja nad decom: Vrh ledenog brega by BIRN Srbija
Članak je prenet sa portala BIRN.