Plan za Zvezdaru: Novi kvadrati i ulice umesto kuća i drveća

Izvor: BIRN

„Pogledajte te krovne prozore, pogledajte kako je to lepo urađeno. Šta bi mi falilo da me tu smeste“, ironačna je šezdesetogodišnja Ljiljana Milanović dok pokazuje slike azila za pse, poslednjeg projekata na kome je radila pre odlaska u penziju. Ništa ne zamera psima, аli kao da im zavidi što imaju gde da žive.

Ljiljana živi kod Cvetkove pijace na Zvezdari u jednoj prizemnoj kući sa ispranim rozikastim fasadama do kojih se stiže malom stazom iz ulice Milana Rakića. Nekada je to bio privremeni smeštaj radnika građevinskog preduzeća RAD Inžinjering koji su u Beograd dolazili iz zabačenih delova bivše Jugoslavije. Danas je to stalni dom za preko dvadeset porodica sa najmanje šezdeset ljudi.

I to malo što imaju mogli bi da izgube ukoliko Skupština grada Beograda usvoji nacrt Plana detaljne regulacije Zvezdare koji predviđa da na mestu gde se trenutno nalaze njihove kuće trebalo bi da nikne okretnice za autobuse i trole.

Petsto metara dalje od radničkog naselja, u maloj zavučenoj ulici u blizini Batutove, trebalo bi da bude izgrađen novi stambeni blok. Planirano je rušenje zgrade fabrike FASMA, a na njenom mestu biće izgrađene stambene zgrade sa radnjama u prizemlju.

Velike urbanističke i saobraćajne izmene planirane su u Čingrijinoj i ulici Dimitrija Tucovića u delu od Batutove do Osnovne škole Marija Bursać, Ulici Miloša Savkovića i Preševskoj.

Stanovnicima Zvezdare okupljenim u inicijativu protiv ovog plana najviše je smetalo proširenje ulice Dimitrija Tucovića iznad Gradske bolnice i Čingrijine tako da one imaju četiri trake i razdelno ostrvo po sredini. Time bi Čingrijina ulica prolazila tik ispod prozora stanara okolnih zgrada. Zbog toga su oni posebno kritikovali rešenje gradske vlasti da ne pristupi proceni uticaja ovog plana na životnu sredinu.

Ljudi i sudbine

Ljiljana Milanović ima Ugovor o korišćenju smeštaja sa preduzećem RAD Grupa, firmom u apsolutnom državnom vlasništvu. Stan koji rentira izgrađen je na državnom zemljištu i nema građevinsku dozvolu. Formalno gledano, ovakvo stanje ide joj u prilog da ostvari pravo na drugi smeštaj ukoliko dođe do rušenja naselja u kome živi, a koje propisuju Zakon o stanovanju i održavanju zgrada i Zakon o eksproprijaciji.

Ljiljana se u radničke kuće kod Cvetkove pijace uselila 2002. godine, nakon godinu dana sređivanja i ulaganja u objekat u kom danas živi. Kao i mnoge komšije iz naselja, morala je da priključi vodu i struju, a stan od četrdeset kvadrata sa malom baštom održava od tada.

„Narod je svašta pričao, ali nikakvih konkretnih stvari o rušenju nije bilo od kada sam ja ovde“, objašnjava ona.

Zbog toga se iznenadila kada joj je komšinica zatražila da potpiše peticiju protiv usvajanja Plana detaljne regulacije koji predviđa da naselje u kome živi postane okretnica gradskog prevoza. Ubrzo nakon toga, komšijama iz naselja objasnila je da ih možda čeka rušenje ako se usvoji ovaj plan.

„Svi smo pod stresom, ceo vek smo proveli u Radu, a nismo dobili ništa, ni stanove, ni kredite. Sad smo tu gde jesmo. Mi razmišljamo da će oni poslati bagere da nas sruše, bez obzira na usvajanje nacrta plana“, objašnjava Ljiljana i dodaje da više ne veruje nikome, a da su komšije iz naselja zabrinute.

Advokat Petar Učajev koji je radio na slučajevima problematičnih iseljenja kaže da mu nije poznato kako izgleda primena Zakon o stanovanju koji propisuje da lokalna samouprava obezbedi drugi smeštaj ljudima u situaciji kada je njihov jedini dom predviđen za rušenje.

„Ovaj zakon gotovo i da se ne primenjuje“, objašnjava Učajev. Ono što se zapravo dešava je da takvi objekti budu srušeni kao bespravni, a da ljudi koji su u njima živeli ostanu bez stana.

Da oni čije se kuće ruše imaju pravo na drugi stan propisuje Zakona o eksproprijaciji koji kaže da je korisnik eksproprijacije dužan da pre rušenja obezbedi drugi smeštaj zakupcima stana u državnoj svojini.

Međutim, isti zakon češće se odnosni na vlasnike parcela i predviđa isplatu naknada prema tržišnim vrednostima.

Da to ume da bude veoma povoljno, najbolje ilustruje primer Nikole Stojakovića, vlasnika firme Exclusive Land i naslednika imovine nekadašnje Eurosalon Real Estate.

Država je od firme Eurosalon Real Estate otkupila zgrade i zemljište u blizini Beogradskog sajma i  isplatila više od 16 miliona evra tokom 2017. godine na ime eksproprijacije zbog izgradnje Beograda na vodi, o čemu je pisao NIN.

Stojakovićeva firma Exclusive Land ima trećinu udela u vlasništvu zgrade fabrike FASMA, koja bavi proizvodnjom armatura, specijalizovanih mašina i alata. Upravo na mestu ove fabrike na Zvezdari planirana je izgradnja višespratnica za stanovanje sa komercijalnim sadržajima u prizemlju.

Plan detaljne regulacije predviđa formiranje parcele od oko četiri hiljade kvadrata, uklanjanje nekadašnje fabrike i izgradnju višespratnica za stanovanje.

Planirano je da novi objekat bude projektovan u „duhu savremene arhitekture“, a u prizemlju bi se mogli naći ugostiteljski objekti, prodavnice suvenira ili knjižare, dok je zabranjena izgradnja šoping centra, pijaca ili skladišta.

Kako radi gradska uprava

Najveći broj zamerki tokom javnih rasprava koje su završene krajem novembra, stanovnici ovog kraja imali su zbog proširivanja ulica iznad Gradske bolnice.

Ključni argument stanovnika Zvezdare okupljenih u inicijativu Sačuvajmo zelenu Zvezdaru bio je da ne žele proširenje ulica i parking mesta zato što to smanjuje zelene površine u njihovom kraju i loše utiče na životnu sredinu.

Na žustroj javnoj raspravi stanovnici Zvezdare uporno su objašnjavali da ne žele ovakav plan, dok je predstavnik Komisije za planove isticao da se sve to radi zbog njih.

„Na Zvezdari se zida bespravno, ubija se. Plan regulacije služi da vas stanovnike zaštiti od agresije privatnog investitora. Mi pokušavamo da stvorimo regulaciju da neko ne bi mogao da zida šta hoće, a posle tražio da se to legalizuje“, rekao je zamenik predsednika Komisije za planove Branislav Popović o tome zašto grad usvaja plan.

Plan detaljne regulacije za Zvezdaru predviđa i proširenje ulice Dimitrija Tucovića iznad gradske bolnice, gotovo do kraja Čingrijine tako da bi ona trebalo da ima četiri trake i razdelno ostrvo po sredini. Pored toga, planirano je i probijanje sedam novih, manjih ulica u delu iza Cvetkove pijace ka Čingrijinoj.

Deo plana za saobraćaj je i povezivanje Autokomande i naselja Mirijevo preko Južnog bulevara, Ulice gospodara Vučića i Čingrijine. Sve to se radi uz objašnjenje kako je potrebno rasteretiti Batutovu ulicu kojom danas prolazi teretni saobraćaj.

Zbog povećanog saobraćaja u njihovom kraju veliku zabrinutost i nezadovoljstvo stanovnika Zvezdare izazvalo je Rešenje o nepristupanju izradi Studije procene uticaja na životnu sredinu.

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove tako je odlučio na osnovu mišljenja gradskih i republičkih službi koje su bile saglasne da ne treba izraditi studiju.

Umesto toga, Sekretarijat za zaštitu životne sredine utvrdio je mere i uslove zaštite životne sredine za potrebe izrade ovog plana tokom juna 2019. godine.

Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), koji je ispratio ovaj proces odlučivanja, objašnjava da je izrada studije svedena na birokratsku meru.

„Odluka o tome da li nešto ima uticaj na životnu sredinu ne može da se donosi tako što liznemo prst, podignemo ga u vazduh, pa procenimo da li tu ima nečega ili nema, nego na osnovu jasno propisanih kriterijuma“, objašnjava Popović.

Do usvajanja konačne verzije Plana detaljne regulacije za Zvezdaru stanovnicima ovog kraja ostaje da veruju Komisiji za planove na reč –  da će uzeti u obzir primedbe sa javne rasprave i ovaj plan promeniti u njihovu korist.

Mala pobeda na koju su posebno ponosni je očuvanje poljančeta između zgrada u Čingrijinoj ulici koje je prema planu trebalo da postane parking.

Baš u tom parkiću u kome su pored jedne Pančićeve omorike rasle generacije dece iz okolnih zgrada, sastaju se mlađi Zvezdarci kada planiraju kako da odbrane svoj kraj od Plana detaljne regulacije. Za sada imaju razrađen plan sirena, koji bi trebalo da alarmira komšije ako krenu bageri. Poslednja linija odbrane teba da budu lokalni navijači, sa kojima su pregovori u toku.

Tekst je prenet sa portala Javno.rs.