Neće nas ovo izlečiti od pohlepe i trke za položajima

 Ne verujem da će nas ovo izlečiti od pohlepe, trke za položajima, za vlašću i bogaćenjem, da će zaustaviti naoružavanje, umanjiti društvene nejednakosti, poboljšati položaj najsiromašnijih.

Autor: Marina Vulićević

Mart je mesec golih istina. Zemlja prazna, daljine jalove, i svako tačno zna kako se zove ono što mu nikad neće biti dato. Sve pusto, zamrlo od iščekivanja, izešno. (…)

Ovaj odlomak iz davne prozne knjige akademika Milovana Danojlića „Zmijin svlak” deluje kao da je napisan pre nekoliko nedelja, a u stvari govori o sećanjima na jedno posleratno detinjstvo. Kako je to primetio profesor Ljubiša Jeremić, životnih početaka ovde se seća čovek koji je jednom, kao i mnogi njegovi zemljaci, otišao iz domovine, a vraća im se pošto je obišao pola sveta i shvatio da su sva ta iskustva obezvređena pred tajnom i težinom prvobitnih doživljaja.

Tako se i Milovan Danojlić, književnik i akademik, predsednik Srpske književne zadruge, koji već dugi niz godina živi u Francuskoj, u Poatjeu, ali i u Srbiji, i sada osvrće ka nama, ka rodnoj zemlji, koju je uvek posmatrao, analizirao i kritikovao iskreno i s ljubavlju.

U trećem delu njegovih „Pisama bez adrese” (Službeni glasnik), Danojlić je progovorio o sopstvenom dobrovoljnom izgnanstvu, onome kako je bilo i kako jeste kod nas, u Srbiji, ali i u svetu, o moćnicima koji se pozivaju na demokratiju i porobljenima koji trpe eksploataciju. Ličnost koja piše pisma bez adrese savršeno je informisana, ali takođe je i sumnjičava prema činjenicama primljenim iz medija, svesna je opasnosti koja nastaje od neimenovanja stvari pravim imenom.

Intervju pročitajte na sajtu Politike.