Žrtva porodičnog nasilja: ‘Slavim što sam živa’

Autor: Miljana Miletić

Sa njom je reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovarala u centru Beograda, gde je 18. maja obeležen Dan sećanja na žene žrtve nasilja.

“Meni se desilo da je verenik prošle godine pokušao da me ubije”, ispričala je Dubravka Dimitrijević. Da izađe iz te situacije, najviše su joj, kako kaže, pomogli pravni savetnici iz udruženja za zaštitu žena. Sudstvo je, po njenim rečima – zakazalo.

Od početka godine u Srbiji je ubijeno trinaest žena, od toga devet u porodično-partnerskom kontekstu, a zabeleženo je još pet pokušaja ubistva, podaci su nevladinog Autonomnog ženskog centra (AŽC).

Dubravka Dimitrijević je navela da je napadač na nju imao “vezu” u pravosudnom sistemu i da je on oslobođen.

“I nikom ništa. Meni je sad recimo žao što se svi hvale kako je to uređen sistem i uređeno uopšte”, kaže sagovornica RSE.

Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja proglašen je odlukom Vlade Srbije 2017. godine, u znak sećanja na 18. maj 2015. godine, kada je u porodičnom nasilju za svega tri dana u Srbiji ubijeno sedam žena.

Jelena Raičević iz Beograda, koju je reporterka RSE srela u centru Beograda i koja je takođe želela da ispriča svoje iskustvo, susrela se sa nasiljem u svom komšiluku više puta, a jedan takav slučaj od pre više godina se na kraju završio ubistvom.

“Ponudila sam se da budem i svedok i izvesne službe koje su došle otprilike su tretirale tog agresora i pijanca kao: ‘Ajde reci nam šta je uradila, kako te je iznervirala’. I baš sam se posle dve godine pitala da li su se setili ti isti, da li su oni posle došli na uviđaj, kad je bila jedna od ćerki povređena i ta žena ubijena”, govori Jelena za RSE.

Navodi kako se sa zlostavljanjem žene u komšiluku susrela i nedavno.

“Ja sam više potpuno, ne znam, van sebe sam generalno. Baš moramo da se trgnemo. Taman smo se malo nekako bili izdigli i sve je degradirano”, poručuje ona.
Ističe i da je društvo neretko sklono da osuđuje žene, koje su žrtve nasilja.

“Institucionalno treba da se onako malo ozbiljnije pozabavi sa celim tim lancem zaštite, od reakcije policije pa do sudova, socijalne službe…”, zaključuje Jelena Raičević.

Dubravka Dimitrijević, koja je nasilje preživela, smatra da bi bilo neophodno da postoje edukacije za žene žrtve nasilja, kao i da od velike pomoći mogu biti i psiholozi.

“Jer ako je čoveku išta potrebno u tom trenutku, to je razgovor i da se isplače, da to izbaci iz sebe”, zaključuje ona.

Obeležen Dan sećanja na žene žrtve nasilja

Nijedna žena manje – poruka je koja je 18. maja poslata iz Knez Mihailove ulice u centru Beograda, na Dan sećanja na žene žrtve nasilja.

Žene i aktivistkinje su organizovale uličnu akciju i ukazale da je od 2010. godine u Srbiji ubijeno najmanje 363 žena.

Zvanični organizatori su bili nevladini Autonomni ženski centar i Žene u crnom iz Beograda u saradnji sa organizacijama članicama Mreže Žene protiv nasilja.

Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra za RSE je rekla da je u protekloj deceniji svaka treća od ubijenih žena prethodno prijavljivala nasilje nadležnim institucijama, a da je svaka druga bila u kontaktu sa nekim institucijama. Period od prvog kontakta sa institucijama do ubistva je, kako dodaje, u proseku tri godine.

“Mi često čujemo da je femicid nepredvidiv zločin, da nije moglo ništa da se uradi, da se spreči, i tako dalje, što ovi podaci negde demantuju”, kaže Lacmanović.

Ona naglašava kako je neophodan multisektorski koordinisan odgovor nadležnih institucija, ali i nulta tolerancija javnosti na nasilje.

Poverenica zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je u pisanoj izjavi povodom Dana sećanja na žrtve nasilja rekla da su ostvareni pomaci u sistemu zaštite žena od nasilja, ali da ima mesta za poboljšanja.

“Podrška žrtvama mora biti prioritet čitavog društva, a reakcija nadležnih organa na prijavljeno nasilje efikasnija”, navela je poverenica.

Poverenica je, kako stoji u saopštenju od 18. maja, navela da je uputila inicijative za izmenu zakona o izvršenju krivičnih sankcija koja se odnosi na uvođenje obaveznog obaveštavanja žrtve o tome da se osuđeni otpušta sa izdržavanja kazne, kao i za izmenu Krivičnog zakonika u cilju njegovog usklađivanja sa Istanbulskom konvencijom.

Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici je međunarodni sporazum koji je poznat kao Istanbulska konvencija jer je u Istanbulu otvorena za potpisivanje 2011. godine.

Srbija je 2013. godine ratifikovala Istanbulsku konvenciju, a taj dokument je stupio na snagu u avgustu 2014. godine.

*Važni brojevi telefona:

Srbija – SOS ženski telefon – 0800 100 007, policija – 192