Vikigep maraton za veći broj ženskih biografija na Vikipediji

8. Mart 2021.
Natalija Žunić, sociološkinja i profesorka Pravnog fakulteta u Nišu, Svetlana Slapšek, antopološkinja i književnica iz Ljubljane, samo su neke od žena koje su dobile svoju biografiju na Vikipediji (Wikipedia) tokom osmomartovskog maratona za pisanje biografija žena.
van-tay-media-QklJV_Q0Pig-unsplash
Foto: Van Tay Media/Unsplash

Piše: Nemanja Stevanović

Vođena podatkom da je svega 20 procenata od ukupno 1,7 miliona biografija na ovoj digitalnoj enciklopediji posvećeno ženama, Vikimedija Srbija organizovala je maraton za pisanje biografija žena u periodu od 1. do 8. marta.

Više od 20 učenica i učesnika napisalo je preko 30 biografija žena, navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivana Madžarević, menadžerka projekata i zajednice Vikimedija Srbija.

„Odziv je bio za sada bio jako dobar. Zadovoljni smo s obzirom na to da je kampanja jako specifična, ali nam je drago da se tu priključuju ljudi različtog pola, starosne dobi, različitih gradova iz Srbije, tako da je vrlo lepa stvar“, dodaje Madžarević.

Šta je Vikigep?

Vikimedija, zajednica koja okuplja autorke i autore članaka na Vikipediji, već četvrtu godinu za redom organizuje na globalnom nivou kampanju Vikigep. Kampanja, kako navode iz ove zajednice, ima za cilj da poveća vidljivost žena na ovoj platformi.

Vikimedija zajednica u Švedskoj u saradnji sa tamošnjim Ministarstvom spoljnih poslova prvi put je 2018. godine organizovala osmomartovski maraton kako bi prevazišli razliku u zastupljenosti žena na Vikipediji. Viki zajednica u Srbiji je od početka uključena u ovaj maraton, ističe Ivana Madžarević.

„Od tada napisano je oko 50.000 članaka o ženama i ti članci su bili jako čitani jer su bili posećeni oko 100 miliona puta, a tih 50.000 članaka je napisalo oko 5.000 urednica i urednika iz celog sveta.

Kako je od početka ova kampanja međunarodnog karaktera, lokalni ogranci Viki zajednice međusobno sarađuju u prevodu biografija žena iz svih oblasti.
Milica Buha je već 6 godina na Vikipediji i napisala je više od 30 biografija žena, raznih nacionalnosti i različitih zanimanja – od glumica do naučnih radnica.

„Svake godine učestvujem u ovom osmomartovskom maratonu i učestvujem u svim akcijama koje su vezane za žene jer mislim da su slabo zastupljene na Vikipediji. Zato što sam žena, podržavam rodnu, tako da mi je prirodno da učestvujem u ovom maratonu“, kaže ona.

Buha ocenjuje da nije samo problem u biografijama žena na Vikipediji.
„Problem je i u temama na Vikipediji koje žene zanimaju kako bi se moglo povećati, kako bi žene postale češći korisnici Vikipedije“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Milica Buha, jedna od učesnica osmomartovskog maratona Vikigep.

Ipak, Buha navodi da ne treba samo raditi na većoj zastupljenosti biografija žena, već i na člancima koji su interesantni ženama jer statistika pokazuje da je i u posetama Vikipediji neravnopravnost velika. Zato, navodi, učestvuje u svakom projektu Vikimedije koji ima za cilj veću vidljivost žena.

„Mislim da će svakako doći do veće vidljivosti žena i ženskih tema i samim tim i do nekog većeg interesovanja za same žene i za ženske teme, ne samo od strane žena, nego i od strane muškaraca. Što je veće interesovanje, to je veće i razumevanje među polovima“, podvlači Milica Buha.

Istorija neravnopravnosti u javnom prostoru

Ivana Pantelić, naučna saradnica sa Instituta za savremenu istoriju za RSE kaže da su žene prisutne u istoriji onoliko koliko su im klase dozvoljavale. Tako, navodi ona, pre devetnaestog veka istorija pamti vladarke.

„Kako se približavamo dvadesetom veku, nakon industrijske revolucije dolazi se do većeg prisustva žena. Žene su pamćene i zapamćene, ali su uglavnom pamćene kao ćerke ili žene i pored svih njihovih doprinosa“, navodi Pantelić.

Ona kao primer navodi da je prva urednica ženskih novina na srpskom jeziku, Milica Tomić, u istoriji zapamćena kao ćerka Svetozara Miletića i žena Jaše Tomića, srpskih političara iz Austro-Ugarske.

„Preduslov da neka osoba bude zapamćena u istoriji, a naročito žena, jeste da bude ekonomski obezbeđena da bi mogla da se posveti poslu. To mora da ima svako, ali u prošlosti je veća verovatnoća bila da će sin imati sopstvenu sobu i obrazovanje, nego ćerka“, ističe Pantelić.

Devetnaesti vek donosi borbu za ženska prava i žene i u tadašnjoj Srbiji istupaju javno, naročito one koje su okupljene u socijalističkom pokretu, objašnjava Pantelić i dodaje da kasnije, u Komunističkoj partiji Jugoslavije, one ravnopravno učestvuju u radu partije, iako po zakonu nisu mogle da glasaju niti da budu birane.

Do velike promene dolazi nakon drugog svetskog rata kada se zakoni menjaju i žene postaju formalno ravnopravne sa muškarcima, podseća Pantelić:

„Prvih deset posleratnih godina je formativno veoma bitan i nosi sa sobom najveći stepen depatrijarhalizujućeg potencijala, ali samo potencijala. Zakonodavstvo se menja, naročito u domenu socijalnih prava i bračnog prava, ali porodica ostaje duboko konzervativna i patijarhalna“.

Žene, kako je navela, u javnom prostoru nisu više samo umetnice, dobrotvorke i ćerke i žene muškaraca, već postaju i političarke, ističe istoričarka, ali ostaje tradicionalistički pogled na žene, pa i u javnom prostoru.

„Ipak su to procesi koji traju vekovima i nije moguće da se za deset ili dvadest godina potpuno promeni. Kod nas sve to ide jedan korak unapred, ali deset unazad“.

Statistika neravnopravnosti

Kada je reč o prisutnosti žena u javnom prostoru Srbije, naročito politici, statistika pokazuje da je od prošlih izbora situacija nešto bolja. Nešto manje od pola kabineta Vlade Srbije čine ministarke, a na čelu Vlade je žena u drugom mandatu. U skupštini je kvota žena 40 procenata, ali žena i dalje ima za jedan procenat manje nego što je to propisano.

Na lokalnom nivou, ukupno je 32 procenata odbornica, a tek u tri grada u Srbiji na čelu su žene

Situacija u sudstvu je malo drugačija i u korist žena, pa 71 procenat čine sutkinje, a nešto više od 50 procenata žena vrše funkciju javnih tužioca.

Konvencija Ujedninjenih nacija o ukidanju svih vrsta diskriminacija nad ženama (CEDAW) Srbiji je 2019. godine preporučila da uključi veći broj žena u donošenju odluka. CEDAW je takođe navela da se poveća kvota na 50 procenata žena u društvenim oblastima gde je zastupljena nejednakost polova.

Istraživanje Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo i UN WOMEN Srbija iz oktobra 2020. godine pokazalo je da tokom pandemije više od polovine zaposlenih žena radilo od kuće u odnosu na 34 posto muškaraca koji su posao obavljali na takav način.

Prema publikaciji Žene i muškarci u Srbiji 2020. godine, koju je nedavno izdao Republički zavod za statistiku, visoke škole i fakultete u većem broju upisuju i završavaju žene.

Osim u oblastima informacijskih i komunikativnih tehnologija i inženjerstvu, veći je broj diplomiranih žena, nego muškaraca. Najviše žena ima u medicinskim naukama, i to skoro 60 procenata.

Iako je veći broj žena doktoriralo, one svoje mesto i dalje nemaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti gde je 90 procenata muškaraca, a 10 posto žena su uglavnom u Odeljenju jezika i književnosti i Odeljenju istorijskih nauka.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Share