State Department o antisemitizmu u Srbiji, krizi u Crnoj Gori, pitanju Visokih Dečana na Kosovu

Priredila: Jovana Krstić

To su neki od akcenata koji se tiču država Zapadnog Balkana na koje se ukazuje u redovnom godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta (State Department) o stanju verskih sloboda u svetu.

Izveštaj se odnosi na 2021. godinu, tako da njime nije obuhvaćen najznačajniji iskorak koji se zbio na Zapadnom Balkanu a tiče se religije – rešavanje decenijskog spora između pravoslavnih crkava u Srbiji i Severnoj Makedoniji.

Kompleksni dokument koji je objavljen u sredu, 2. juna, obuhvata procenu kretanja religijskih sloboda u 198 država i teritorija. Izveštaj ovog tipa SAD priređuju gotovo pet decenija.

Favorizovanje SPC

Kada je o Srbiji reč, između ostalog, navode se ocene predstavnika nekih verskih grupa koje smatraju da se Srpska pravoslavna crkva (SPC) favorizuje, te da manje verske grupe i dalje nailaze na nerazumevanje javnosti.

Stejt department, analizirajući prilike u 2021, navodi kako je Makedonska pravoslavna crkva ostala neregistrovana, te podseća na nerešeno pitanje njenih odnosa sa SPC. U slučaju Makedonske crkve, ovde napominjemo, neočekivani obrt se dogodio 24. maja 2022. kada je patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije priznao njenu autokefalnost.

Stejt department pominje patrijarha Porfirija i navodi da ga je SPC 18. februara 2021. izabrala za svog patrijarha.

“Patrijarh Porfirije je javno naveo značaj međureligijskog dijaloga i odgovornost SPC da ‘prevaziđe polarizaciju’ među etničkim i verskim grupama”, stoji u dokumentu.

Kao i prethodne godine, u izveštaju stoji i to da su lideri dve islamske zajednice u Srbiji i dalje ponavljaju da, zbog stalnog spora, nijedna nije mogla da predstavlja celu muslimansku zajednicu u kontaktu sa vladom, što stvara poteškoće u koordinaciji zahteva za restituciju imovine i odabiru nastavnika veronauke u državnim školama.

Ističu i to da je u januaru je jedna od islamskih zajednica tužila vladu Evropskom sudu za ljudska prava zbog registracije druge islamske zajednice.

Šta je ocenjeno kao pozitivno u Srbiji?

Kao pozitivno, ocenjeno je to da je Vlada nastavila da vraća imovinu bez naslednika i nepotraženu imovinu zaplenjenu tokom Holokausta, kao i restituciju verske imovine oduzete 1945. godine ili kasnije.

Dodaje se i to da je Vlada je nastavila sa naporima da izgradi memorijalni centar Holokausta na Starom sajmištu, mestu gde se nalazio koncentracioni logor iz Drugog svetskog rata u Beogradu.

O prisustvu antisemitizma u Srbiji

Autori izveštaja, međutim, navode da su u januaru, maju i junu 2021. godine nepoznate osobe ispisale antisemitske poruke i postavljale antisemitske postere na više zgrada u Novom Sadu i Beogradu, te da su u maju jevrejski lideri podneli prijave Republičkom javnom tužiocu i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Ističu i da je antisemitska literatura i dalje bila dostupna kod prodavaca na internetu.

“Manje, netradicionalne grupe, uglavnom protestanti, ponovo su rekle da nailaze na kontinuirano nepoverenje i nerazumevanje javnosti. Rekli su i da su neki veb-sajtovi, tradicionalni mediji i građani često žigosali male verske grupe kao ‘sekte’, što je izraz sa snažnom negativnom konotacijom u srpskom jeziku”, konstatuje se u izveštaju.

Navodi o favorizovanju Makedonske pravoslavne crkve

Kada je o već pomenutoj Severnoj Makedoniji reč, izveštaj pokriva 2021. godinu, što znači da ne registruje odluku SPC da prizna autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve.

Istovremeno, u izveštaju se ističe da Islamska verska zajednica insistira na tome da vlada nastavilja da favorizuje Makedonsku pravoslavnu crkvu – Ohridsku arhiepiskopiju, te da manje verske grupe nastavljaju da prijavljuju nejednak tretman vlade u poređenju sa pet ustavom imenovanih grupa.

Takođe pišu i o tome da su lideri Islamske verske zajednice izjavili da su se odnosi sa vladom poboljšali nakon sastanka u januaru između lidera Islamske verske zajednice reisa Šaćira Fetahua i predsednika Steve Pendarovskog, ali da su neka vladina ministarstva i pravosuđe i dalje nepovoljno tretirali organizaciju.

Optužbe prve ministarke jevrejske nacionalnosti

U intervjuu u aprilu, prva Jevrejka u zemlji koja je postala ministarka, od nezavisnosti države, rekla je da se suočila sa antisemitizmom kada je smenjena iz kabineta 2020. godine nakon njenog pojavljivanja na konferenciji za štampu ispred pozadine na kojoj je prikazano nekadašnje ime zemlje, Republika Makedonija.

Osnovni građanski sud u Skoplju odlučio je u maju da bektašijska zajednica iz Tetova može ponovo da podnese zahtev za registraciju kao verska grupa, piše u izveštaju, uz napomenu da zajednica nije ponovo podnela prijavu tokom godine. Članovi te verske grupe ponovo su prijavili uznemiravanje od strane vlade i Islamske verske zajednice.

“Predstavnici Islamske verske zajednice su rekli da je vlada odložila akreditaciju islamskih srednjih škola koje vodi Islamska verska zajednica, što je sprečilo te učenike da se upišu na univerzitete koje finansira država”, istaknuto je u dokumentu Stejt departmenta.

Od zakona do sukoba na Cetinju

U delu izveštaja u kome se analizira stanje verskih sloboda u Crnoj Gori, Stejt department podseća na to da su 26. januara 2021. stupile su na snagu izmene i dopune zakona o verskim slobodama, kojima su eliminisani zahtevi da se postojeće verske grupe registruju radi sticanja pravnog statusa i da verske grupe daju dokaz o vlasništvu nad određenom verskom imovinom kako bi zadržale pravo na nju.

Dodaju da se Srpska pravoslavna crkva oštro protivila tim zahtevima.

Dalje pišu o tome kako se policija sukobila sa pojedincima koji su protestovali zbog ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija SPC 5. septembra na Cetinju, dodajući da je SPC saopštila da su demonstranti, koji su imali podršku predsednika Mila Đukanovića i ključnih članova vladine političke opozicije, pokušali da ugroze njena verska prava.

Podsetimo, kontroverzni religijski zakon u Crnoj Gori održao se godinu dana a da praktično nije bio ni primenjen. Povučen je odlukom skupštinske većine nepunih šest meseci nakon što je Demokratska partija socijalista (DPS) izgubila vlast u državi, čime je i okonačana jedna od najdubljih kriza u državi od njene samostalnosti proglašene 2006.

Stejt department takođe podseća da je Crnogorska pravoslavna crkva i dalje neregistrovana.

Ističe se i to da su verske grupe nastavile da osporavaju vlasništvo vlade nad nekim verskim imanjima i prenos vlasništva nad grobljima na opštine ili druge entitete.

“Vlada ponovo nije preduzela nikakve korake da reši sporove SPC i Crnogorske pravoslavne crkve (MPC) u vezi sa vlasništvom nad 750 pravoslavnih objekata koje drži SPC”, stoji u izveštaju.

Podsećaju i na to da je na konferenciji o Zapadnom Balkanu u julu u Slovačkoj, predsednik Crne Gore, Milo Đukanović izjavio da se priseća 1990-ih “kada je Srpska pravoslavna crkva stigla pre vojske i da su oni na isto, prvo Crkva, pa onda vojska na kraju bili odgovorni, između ostalog, i za genocid u Srebrenici”.

Incidenti u Nikšiću

U izveštaju piše i o tome da su u Nikšiću, uoči lokalnih izbora u februaru, neidentifikovane osobe oskrnavile Hadži-Ismailovu džamiju grafitima na kojima je pisalo “Srebrenica”, “Turci” i “Nikšić će biti Srebrenica”, što upućuje na genocid nad hiljadama Muslimana 1995. godine. u Srebrenici.

Vlada, nevladine organizacije i druge verske grupe osudile su vandalizam, ali nije bilo hapšenja.

U novembru je lokalni novinski sajt Berane Online objavio članak u kojem se kritikuje distribucija evangelističke hrišćanske literature i Biblije u severoistočnom gradu Beranama, zabeleženo je u izveštaju.

“Novinski sajt je opširno citirao lokalnog sveštenika SPC koji je osudio evangelističku literaturu i rekao da su članovi te verske grupe ‘demoni koji nisu ništa drugo do vukovi u ovčijoj koži’.”

Bez napretka u BiH

Stejet department u delu izveštaja za Bosnu i Hercegovinu podseća da Ustav te države rezerviše sve pozicije u Predsedništvu, jednom domu parlamenta i drugim vladinim kancelarijama za pripadnike tri glavne etničke grupe, poznate kao “konstitutivni narodi” – Srbi, Hrvati i Bošnjaci – koji su pretežno pravoslavni i katolički hrišćani i muslimani.

“Vlada ponovo nije ispoštovala odluku Evropskog suda za ljudska prava (ECHR) iz 2009. godine kojom se od nje poziva da otvori ove pozicije drugim manjinama, iako su politički lideri u BiH bili angažovani u pregovorima o paketu ustavnih reformi, koji bi uključivao sprovođenje sudske odluke. Na kraju godine, politički lideri nisu postigli dogovor”, ističe se u izveštaju.

Dalje se navodi da po zakonu, nijedna muslimanska grupa ne može da se registruje ili da otvori džamiju bez odobrenja Islamske zajednice koju priznaje vlada.

Piše i to da su verske grupe prijavile da nema napretka u nastojanjima da se dobije restitucija za imovinu oduzetu tokom komunističkog perioda.

“Prema rečima vladinih zvaničnika, Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice je postiglo samo delimičan napredak u primeni odredaba nacionalnog zakona o verskim slobodama, uključujući predloge za rešavanje pitanja prava na penziju, invalidninu i zdravstveno osiguranje verskih službenika, uprkos obećanju da će to učiniti 2019”, iznosi se.

Osim toga, stoji u izveštaju, Predsedništvo BiH ponovo nije razmotrilo i odobrilo prethodno dogovoreni sporazum kojim bi se muslimanskim radnicima obezbedio verski smještaj:

“Srpski član Predsedništva je naveo da će sporazum dati više prava muslimanima nego drugim zajednicama, što je Islamska zajednica negirala.”

Ističu i to da su verske grupe, u zajednicama u kojima su manjina, ponovo prijavile da ih vlasti diskriminišu u pružanju usluga i zaštite.

“Segregacija u bh. obrazovanju”

Dokument Stejt departmenta se poziva i na izveštaj Evropske komisije o BiH za 2021. koji navodi kontinuiranu etničku segregaciju i diskriminaciju u obrazovnom sistemu, ističući da su verske grupe ponovo prijavile neadekvatnu istragu i procesuiranje verski motivisanih zločina.

Međureligijsko veće BiH (IRC) registrovalo je 23 prijavljena dela vandalizma na verskim objektima i tri incidenta protiv verskih službenika, ali je ocenilo da je broj stvarnih incidenata verovatno mnogo veći, ističe se u izveštaju.

Ponovo o slučaju Visokih Dečana

U delu izveštaja koji se odnosi na Kosovo, stoji da je Islamska zajednica Kosova (BIK) saopštila da su neke škole nastavile da sprovode direktivu Ministarstva obrazovanja i nauke (MON) kojom se zabranjuje verska odeća, uskraćujući pristup školama muslimanskim učenicama koje su nosile hidžab.

Takođe se napominje da je Ustavni sud u septembru prosledio državnom tužiocu kontinuirano odbijanje vlade da primeni odluku tog suda iz 2016. kojom se Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) priznaje vlasništvo nad zemljištem oko manastira Visoki Dečani.

“Kao odgovor na vladino kontinuirano nesprovođenje te odluke i dogovora o radovima na putu iz 2020. godine u Specijalnoj zaštitnoj zoni manastira Visoki Dečani (SPZ), SPC je u maju prekinula zvaničnu komunikaciju sa vladom, navodi Stejt department.”

Rast broja incidenata na Kosovu

Stejt department ističe i da je kosovska policija saopštila da je tokom godine primila izveštaje o 87 incidenata, uglavnom klasifikovanih kao teške krađe, prvenstveno protiv islamskih ili verskih objekata ili groblja SPC, ali uključujući i jedan protiv rimokatoličke zajednice, u poređenju sa 57 incidenata u 2020.

U izveštaju stoji i da su predstavnici kosovske protestantske evangelističke crkve rekli da ih nedostatak institucionalne podrške za namenska mesta sahranjivanja sprečava da obavljaju sahranu u skladu sa svojim verovanjima.

Dodaju i da je prema saopštenju SPC-a, policija u junu, bez ikakvog objašnjenja, naredila da se autobus sa srpskim hodočasnicima SPC vrati u Srbiju.

Članovi SPC-a su rekli da neke opštine nisu obezbedile adekvatno obezbeđenje ili održavanje lokacija SPC, takođe piše u izveštaju.

U junu je jedan crnogorski državljanin skandirao “Ubij Albance” na skupu članova SPC na proslavljanju Vidovdana kod spomen obeležja Gazimestan kod Prištine. Sud u Prištini osudio ga je na novčanu kaznu umesto na zatvorsku kaznu i zabranio mu ulazak u zemlju na pet godina, piše Stejt department u svom izveštaju.

Kakve su ocene izvan Zapadnog Balkana?

U mnogim delovima sveta, vlade ne poštuju osnovna prava svojih građana, konstatovao je američki Stejt department u godišnjem izveštaju.

Neke vlade tako nastavljaju da koriste zakone o bogohuljenju, koji zabranjuju klevetu i odricanje od vere, da kontrolišu jezik verskih manjina.

“Sva društva, uključujući naše i društva širom Evrope, moraju učiniti više u borbi protiv rastućih oblika mržnje, uključujući antisemitizam i antimuslimanska osećanja”, istakao je povodom objavljivanja izveštaja američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony Blinken).

Predstavljajući izveštaj, Blinken je rekao da SAD kontinuirano unapređenju ljudskih prava, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu.

“Informacije sadržane u ovim izveštajima ne mogu biti važnije ili hitnije s obzirom na tekuća kršenja ljudskih prava u mnogim zemljama, kontinuirano nazadovanje demokratije na nekoliko kontinenata, kao i pužući autoritarizam koji ugrožava ljudska prava i demokratiju”, ocenio je Blinken.

“Posebno, u ovom trenutku, s ruskim ničim izazvanim napadom na Ukrajinu”, zaključio je.

Rusija udvostručila kršenja verskih sloboda

Ruska okupacija dela Ukrajine i navodna aneksija poluostrva Krim nastavila je značajno i negativno da utiče na ljudska prava u tom delu sveta, navodi se u izveštaju.

Podeća se da je Moskva nastavila da naoružava, obučava i bori se zajedno sa separatističkim snagama. Vlasti su takođe sprovodile politički motivisana hapšenja, pritvaranja i suđenja ukrajinskim državljanima u Rusiji, od kojih su mnogi tvrdili da su bili mučeni.

Nakon što je prošle godine prvi put proglašena zemljom od posebne zabrinutosti, umesto da je promenila kurs, Rusija je udvostručila svoja kršenja verskih sloboda, upozorio je američki ambasador za međunarodne verske slobode, Rašad Husein (Rashad Hussain).

Prema njegovim rečima, ruski sudovi redovno dostižu nove prekretnice za prekomerne zatvorske kazne protiv pojedinaca koji koriste svoju versku slobodu, dok vlasti sprovode racija u kućama osumnjičenih ekstremista koji često uključuju nasilje.

“Predsednik Putin je pokušao da opravda ničim izazvanu i neopravdanu invaziju na Ukrajinu očigledno lažnim izgovorom denacifikacije. Svet je jasno prozreo ovu laž i umesto toga je svedok brutalnog potiskivanja Rusije, uključujući potiskivanje verskih vođa i užasno uništavanje verskih objekata”, ocenio je Husein.

Značajni problemi uključuju verodostojne izveštaje o vansudskim ubistvima i pokušajima vansudskih ubistava, uključujući pripadnike LGBT+ populacija u Čečeniji.

U izveštaju se naglašava ozbiljno suzbijanje slobode izražavanja i medija, uključujući nasilje nad novinarima i upotrebu “antiekstremizma” i drugih zakona za krivično gonjenje neistomišljenika i verskih manjina, ozbiljna ograničenja slobode interneta i gušenje slobode mirnog okupljanja.

Sveprisutno je mučenje od strane bezbednosnih organa (koje u pojedinim slučajevima ima i smrtne posledice, a povremeno uključuje i seksualno nasilje), kao i proizvoljno hapšenje i pritvor pogotovo političkih i verskih zatvorenika, ocenjuje se u izveštaju Stejt departmenta.

U Kini na udaru Ujguri i Tibetanci

Genocid i zločini protiv čovečnosti u Kini događali su se pretežno na muslimanskim Ujgurima i pripadnicima drugih etničkih i verskih manjina u Sinđijangu, upozporava Stejt department.

Od aprila 2017. više od milion Ujgura i drugih etničkih manjina zatočeno je u logorima za interniranje u Sinđangu, rekao je Blinken

“Kina nastavlja da uznemirava pristalice drugih religija, ukoliko smatra da nisu u skladu s doktrinom Komunističke partije, uključujući uništavanje budističkih, hrišćanskih, islamskih i taoističkih hramova i onemogućavanjem zapošljavanja i stanovanja”, rekao je Blinken.

Husein je naglasio da su vlasti u Pekingu nastavile da se obračunavaju s tibetanskim budistima.

“Vlasti su hapsile i mučile Tibetance koji su promovisali svoj jezik i kulturu, posedovali slike i spise Dalaj Lame ili praktikovali svoju religiju u budističkim manastirima.”

Zločini su kontinuirani i uključuju, kako se navodi, proizvoljno zatvaranje više od milion civila, prisilnu sterilizaciju i abortuse, kao i restriktivniju primenu politike kontrole rađanja. Zabeleženi su i slučajevi silovanja, mučenja i prisilnog rada.

U svom izveštaju Stejt department podvlači i ozbiljna ograničenja slobode izražavanja i medija, što se, između ostalog, odnosi na napade i krivično gonjenje novinara, advokata, pisaca, blogera, disidenata i podnosilaca peticija, kao i članova njihovih porodica. Sve to prati kritično ograničenja slobode interneta.

Sve gore u Avganistanu

“U Avganistanu, uslovi za verske slobode dramatično su se pogoršali pod talibanima. Posebno zato što su ugrozili osnovna prava žena i devojaka da se obrazuju, da rade, da se angažuju u društvu, često pod velom religije”, ocenio je Blinken.

“U međuvremenu, IDIL (tzv. Islamska država) sprovodi sve nasilnije napade na verske manjine, posebno na šiitske Hazare”, rekao je.

Blinken je podsetio i da je u Indiji, najvećoj svetskoj demokratiji, kao i domu velike raznolikosti vera, viđen sve veći broj napade na pojedince i hramove. U susednom Pakistanu, najmanje 16 osoba optuženo je za bogohuljenje i osuđeno na smrt tokom 2021. Nijedna od ovih presuda još nije izvršena.

Koji su razlozi za nadu?

Izveštaj takođe sadrži znake napretka, jer, kako se kaže, “neukrotiva volja za slobodnim životom nikad se ne može ugasiti”.

“Ovogodišnji izveštaj uključuje nekoliko zemalja u kojima vidimo značajan napredak, zahvaljujući radu vlada, organizacija civilnog društva i građana”, istakao je Blinken.

“Na primer, prošle godine Kraljevina Maroko je pokrenula inicijativu za renoviranje lokacija jevrejskog nasleđa kao što su sinagoge i groblja, kao i za uključivanje jevrejske istorije u nastavni plan i program marokanskih javnih škola.”

On je podsetio da vlasti na Tajvanu olakšavaju prijavljivanje poslodavaca koji odbijaju da svojim radnicima daju nedeljni dan odmora kako bi prisustvovali verskim službama.

Takođe, u Istočnom Timoru, novi predsednik Ramos-Horta nedavno je obećao da će braniti prava svih građana bez obzira na versku pripadnost.

Kao potencijalni razlog koji uliva nadu spominje se vest da ljudi u Iraku “daju svoje glasove da oblikuju budućnost svoje zemlje na kredibilnijim i transparentnijim parlamentarnim izborima nego 2018”.

Istovremeno, sud u Bocvani je unapredio prava LGBT+ osoba, podržavajući dekriminalizaciju istopolnih veza. Prošle godine su u Turkmenistanu pomilovani svi zatvoreni Jehovini svedoci pritvoreni zbog prigovora savesti.

“Stabilnost, bezbednost i zdravlje bilo koje zemlje zavise od sposobnosti njenih ljudi da slobodno ostvaruju svoja ljudska prava – da se osećaju bezbedno i uključeni su u svoje zajednice, dok izražavaju svoje stavove ili rodnu pripadnost, vole koga vole, organizuju se sa svojim kolegama, mirno se okupljaju, žive po svojoj savesti i koriste glas i izveštaje nezavisnih medija kako bi vlade pozvali na odgovornost”, navode u Stejt departmentu.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.