Srbija predaje Rusiji slike, a ne zna osnov po kom su u Srbiji

Piše: Sonja Gočanin

Da se za Rerihove slike ne zna po kom osnovu su u Srbiji, navedeno je u obrazloženju Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Srbiji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji koji se trenutno nalazi pred usvajanjem, u skupštinskoj proceduri.

Radio Slobodna Evropa (RSE) analizirao je spomenuto obrazloženje u kom se navode razlozi za predaju sedam Rerihovih slika Rusiji u zamenu za list ćirilične knjige iz 12. veka “Miroslavljevo jevanđelje” bez obzira na nedostajući pravni osnov.

Ministarstvo nema sve odgovore

Prema Sporazumu koji su predstavnici Srbije i Rusije potpisali u oktobru, prilikom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji, Rusija Srbiji predaje nedostajući list najstarijeg srpskog ćiriličnog rukopisa pisanog na pergamentu „Miroslavljevo jevanđelje“.

List se nalazi u Rusiji od 19. veka kada ju je iz manastira Hilandar uzeo ruski arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski. Ovaj 166. list „Miroslavljevog jevanđelja“ nosi naziv i „Peterburški list“ i njegovim dopremanjem u Beograd knjiga „Miroslavljevo jevanđelje“ bila bi kompletirana.

Istim sporazumom ugovorena je i predaja sedam slika ruskog slikara Nikolaja Reriha koji je živeo u 19. i 20. veku Rusiji, a koje su deo kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu.

„Prema Arhivi Narodnog muzeja, 14 slika Nikolaja Reriha, za koje se ne može utvrditi pravni osnov po kom se nalaze u našoj zemlji, su se prvobitno nalazile u Muzeju savremene umetnosti, da bi 1933. godine bila doneta odluka da se ustupe Istorijsko-umetničkom muzeju, Muzeju kneza Pavla, odnosno Narodnom muzeju u Beogradu“, navedeno je u spomenutom obrazloženju Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma.

RSE je ovim povodom Ministarstvu kulture i informisanja uputio pitanja – da li citirani deo iz obrazloženja znači da je pitanje vlasništva nad spomenutim slikama upitno, kao i kako se slike mogu predati (Ruskoj Federaciji) ako se ne može utvrditi pravni osnov po kom se nalaze u Srbiji.

„Napominjemo da su kulturna dobra, kao dobra od opšteg interesa, saglasno Zakonu o javnoj svojini, svojina Republike Srbije, što je slučaj i sa slikama Nikolaja Konstatinoviča Reriha“, navodi se u odgovoru Ministarstva.

Međutim, Ministarstvo ne daje odgovor na pitanje kako se može predati kulturno dobro za koje ne postoji valjana dokumentacija o ulasku u zemlju.

Kako su Rerihove slike stigle na Balkan?

Zanimljivo je da je u novembru 2019. Lidija Ham, portparolka Narodnog muzeja u Beogradu, institucije koja čuva Rerihova dela, u izjavi za RSE navela da su Rerihove slike u tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju stigle nakon otvaranja Rerihovog muzeja u Njujorku.

„On (Rerih) je kao umetnik sa velikom podrškom koji je otvorio svoj muzej 1929. godine u Njujorku poslao pošiljku koja je stigla na upravu Dvora sa željom da se od tih 24 rada deset pošalje u Zagreb, što se i desilo, a 14 je ostalo u Beogradu. Od tih 14, sedam je bilo reprodukcija, to nisu bile njegove originalne slike, a sedam njegovih originalnih slika je dato muzeju“, navela je Ham.

Obrazloženje šta je tačno nepoznato i ne može se utvrditi kada je reč o slikama Nikolaja Reriha, RSE je tražio od Narodnog muzeja u Beogradu. Iz Narodnog muzeja su poslali odgovor, ali ne na ovo pitanje, već na jedno od pitanja koje je RSE poslao Ministarstvu kulture.

„Navedena kulturna dobra kao dobra od opšteg interesa, u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, su svojina Republike Srbije o kojima se Narodni muzej u Beogradu, centralna ustanova zaštite, stara shodno Zakonu o kulturnim dobrima“, piše u odgovoru Narodnog muzeja, ali odgovor na konkretno pitanje nije stigao.

Profesor na odeljenju Istorija umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu Nenad Makuljević smatra da je tvrdnja da institucije u Srbiji ne znaju po kom pravnom osnovu su Rerihove slike stigle u zemlju veoma problematična u kontekstu potpisanog sporazuma sa Ruskom Federacijom.

„Ovakva izjava bi trebalo da znači da tek sada sigurno one (Rerihove slike, prim. aut) ne bi trebalo bilo kome da budu date. Ako vi ne znate čije su, kako možete nekom da ih date. Narodni muzej ima problema sa utvrđivanjem dokumentacije jer je mnogo uništeno, bio je razaran u Prvom i Drugom svetskom ratu. Međutim, u ovom slučaju nijedna odluka nije javnosti prikazana – na osnovu čega su slike inventarisane, ušle u muzej, na osnovu čega se izbacuju iz inventara“, kaže Makuljević.

Zašto se slike šalju u Rusiju?

Na pitanje RSE da li se Rerihove slike spomenutim rusko-srpskim sporazumom poklanjaju Rusiji, iz Ministarstva kulture navode da predmet navedenog sporazuma „nije prenos prava svojine odnosno bilo kojeg od svojinsko pravnih ovlašćenja. Predmet ovog sporazuma je uzajamna predaja navedenih kulturnih dobara“.

Inače, prema Zakonu o kulturnim dobrima, kulturno dobro može se samo izuzetno trajno izvesti, odnosno izneti u inostranstvo, ako za to postoje opravdani razlozi.

Razlozi za odluku da se Rusiji predaju ova dela navedeni su takođe u obrazloženju Predloga zakona o potvrđivanju rusko-srpskog sporazuma.

„S obzirom da su (Rerihove, prim. aut) slike blizu devet decenija bile čuvane u Narodnom muzeju možemo smatrati da je u interesu srpske kulture da delovi njenog sećanja budu predstavljeni i popularizovani na svetskoj umetničkoj sceni. Predajom sedam dela Nikolaja Reriha Ruskoj Federaciji (će se) upotpuniti kolekcija budućeg ruskog muzeja posvećenog ovom velikom umetniku“, piše u obrazloženju.

Makuljević navodi da je šokiran ovakvim obrazloženjem koje je ponudilo Ministarstvo kulture u cilju opravdavanja Sporazuma koji je potpisan sa Rusijom.

„Popunjavanje kolekcije ruskog muzeja nije problem srpskog Narodnog muzeja. To je njihov problem. Sve pokazuje jedan zabrinjavajući odnos i neozbiljno i neodgovorno ponašanje od strane Ministarstva kulture. To sad služi za potkusurivanje i političku akciju i neke izlive neverovatne ljubavi između srpske i ruske vlasti, a princip mora da bude drugačiji. Bilo koja da je vlast, kakva god da je i kakve god odnose da ima sa nekom državom, ne sme da se kulturnim nasleđem trguje i kocka“, ističe on.

Ko je Nikolaj Rerih?

Makuljević objašnjava da je Nikolaj Rerih kao ruski emigrant bio uključen i povezan, između ostalog, sa kulturnim životom Kraljevine Jugoslavije, čija je Srbija bila deo. Ruski emigranti su se, inače, nakon Oktobarske revolucije 1917. godine naseljavali u Kraljevini Jugoslaviji.

„Rerih je bio član Jugoslovenske akademije nauke i umetnosti. O njegovim slikama je pisano, objavljivano u Zborniku Narodnog muzeja, njegove slike su ulazile u diplomske radove, u bibliografijama umetnosti između dva svetska rata spominje se Rerih, a sada oni (Ministarstvo kulture) otuđuju kompletnu kolekciju, što je skandalozno, ne ostavljajući nijedan trag da je Rerih ikakve veze imao sa Srbijom“, kaže Makuljević.

Rerihove slike danas, iako se nalaze u kolekciji Narodnog muzeja, nisu uvrštene u redovnu postavku muzeja. Sa druge strane, kako tvrdi Makuljević, u Rusiji se trenutno dešava „renesansa interesovanja za Reriha“, pa je želja Rusije da slike dobije razumljiva. U obrazloženju Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma se kao argument za predaju Rerihovih dela Rusiji navodi i „trajan povratak i izlaganje Rerihovih dela u domicilnoj sredini“.

„Šta je domicijalna sredina za Reriha? On je poreklom Rus, ali je umro u Indiji. Rerih je pretendovao da njegova dela imaju globalni značaj. Oni na ovaj način u stvari marginalizuju Reriha. Rerih je muzej osnovao u Njujorku, tako da je domicilna sredina njegovih dela muzej u Njujorku. Cela priča o zaštiti ruskog interesa je potpuno neprihvatljiva“, zaključuje Makuljević.

Bivši kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac je u ranijoj izjavi za RSE naveo da je potpisani rusko-srpski sporazum loša pogodba i da ne vidi razlog „zašto bismo svih sedam (slika) Reriha dali“.

List „Politika“ u maju 2019. pisao je da je ambasador Rusije u Hrvatskoj Anvar Azimov pokrenuo pitanje predaje Rerihovih slika koji se nalaze u Modernoj galeriji u Zagrebu Rusiji.

Iz Ministarstva kulture Hrvatske, do kraja rada na ovoj priči, nisu odgovorili na pitanja RSE u čijem su vlasništvu slike Nikolaja Reriha koje se nalaze u Zagrebu, kao i da li je tačno da su počeli pregovori sa ruskom Ambasadom o spomenutim slikama.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.