Savet Evrope opet traži od Slovenije da prizna srpski jezik

20. Jul 2021.
Savet Evrope (SE) ponovio je dugogodišnju preporuku Sloveniji da prizna srpski jezik kao tradicionalno manjinski jezik.
eugene-kuznetsov-UJJJqNQuv1E-unsplash
Ljubljana. Foto: Eugene Kuznetsov / Unsplash

Autor: Ljudmila Cvetković

Komitet eksperata Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima SE pozvao se u izveštaju, usvojenom početkom jula, na svoju dugogodišnju preporuku da se hrvatski, nemački i srpski, koji su tradicionalno prisutni u nekoliko područja Slovenije, priznaju kao tradicionalni manjinski jezici.

U Nacionalnom savetu Srba Slovenije, udruženju koje okuplja srpsku zajednicu u ovoj zemlji, rekli su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi im to značilo u naporima za negovanje kulture i jezika.

„Mi želimo da sačuvamo identitet našeg naroda sa punim poštovanjem prostora u kojem živimo“, rekao je predsednik udruženja Nacionalni savet Srba Slovenije (NSSS) Branislav Rajić.

U Vladi Slovenije, pak, odgovaraju da se Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima prema njihovom tumačenju, sadržanom u slovenačkoj Deklaraciji o potvrđivanju ove Povelje, ne može odnositi na srpski, hrvatski i nemački.

Srbi u Sloveniji nemaju status nacionalne manjine i nije poznato koliki broj njih živi u ovoj zemlji, članici Evropske unije.

Šta je Povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima?

Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima predstavlja doprinos održavanju i razvoju evropskog kulturnog bogatstva i tradicije, kroz zaštitu istorijskih regionalnih i manjinskih jezika.

Savet Evrope, organizacija za ljudska prava koja okuplja 47 zemalja, usvojila je Povelju1992. godine, a ona je stupila na snagu 1. marta 1998. godine.

Povelja je u Sloveniji stupila na snagu 2001. godine.

Prema ovoj Povelji regionalni ili manjinski jezici su oni koji su tradicionalno u upotrebi na određenoj teritoriji (geografskoj oblasti) od strane državljana jedne zemlje koji čine brojčano manju grupu od ostatka stanovništva i jezici koji su različiti od zvaničnog jezika te države.

Kakve su ocene Komiteta eksperata SE?

Komitet stručnjaka Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima, ocenjujući mere koje je Slovenija preduzela za sprovođenje preporuka koje su joj date u novembru 2019. godine, ponovio je da su potrebni koraci da bi se srpski, hrvatski i nemački prepoznali kao tradicionalno manjinski jezici.

Kao neposredna mera preporučen je dijalog sa onima koji govore te jezike.

Komitet je u izveštaju, objavljenom 8. jula, naveo da što se tiče srpskog i hrvatskog jezika postojeći slovenački Savet o nacionalnim zajednicama bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) ne izgleda kao adekvatan okvir za konsultacije o hrvatskom i srpskom kao manjinskim jezicima, posebno jer se ovo telo, kako je navedeno, nije sastajalo više od godinu dana.

Preporuka Komiteta je bila i promovisanje svesti o tim jezicima i kulturama kao integralnom delu kulturne baštine Slovenije u obrazovanju i medijima.

„Vlasti nisu dale konkretne informacije, osim pozivanja na obavezu RTV Slovenije da podrži širenje znanja o drugim kulturama prisutnim u zemlji. Međutim, ostaje nejasno da li je i kako sadržaj programa javnog emitera osmišljen da promoviše svest o tim jezicima i kulturama“, navelo je ovo telo SE.

Komitet je ponovio potrebu da se relevantni podaci, između ostalog, uključe u školski program, na primer, u okviru časova istorije.

Savet Evrope je još 2014. godine tražio od slovenačkih vlasti da priznaju srpski, hrvatski i nemački kao tradicionalno manjinske jezike Slovenije i da u saradnji sa manjinama primeni Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima.

Članove Komiteta eksperata imenuje Komitet ministara Saveta Evrope sa liste pojedinaca priznate stručnosti u pitanjima kojima se bavi Povelja, a koje je nominovala država članica. Komitet eksperata čini po jedan član iz svake države.

Šta kažu predstavnici srpske zajednice?

Branislav Rajić, predsednik udruženja NSSS-a i poslanik u slovenačkom parlamentu rekao je za RSE da je pokrenuo inicijativu za izradu zakona koji bi usvojio preporuke Saveta Evrope.

„Taj zakon bi prema našim nacrtima trebalo da se nađe pred poslanicima do kraja ove godine“, naveo je Rajić.

Upitan šta bi za srpsku zajednicu značilo priznavanje srpskog jezika za manjinski, Rajić je odgovorio stvaranje okvira za institucionalno rešavanje njihovih zahteva.

„Uglavnom zahteva po pitanju negovanja kulture i jezika. Mi želimo da sačuvamo identitet našeg naroda sa punim poštovanjem prostora u kojem živimo“, rekao je predsednik NSSS-a.

NSSS je organizacija u okviru koje srpska zajednica u Sloveniji ostvaruje kulturne, nacionalne i druge interese i sarađuje sa institucijama Slovenije i Srbije.

U Savezu Srba Slovenije, krovnoj organizaciji Srba u ovoj zemlji formiranoj 2019. godine, kažu za RSE da preporuka Saveta Evrope u izvesnoj meri „dokazuje i da Srbi u Sloveniji zaslužuju status nacionalne manjine budući da se ta preporuka ne bazira samo na „brojnosti već više na ostalim činjenicama koje se tiču položaja Srba u Sloveniji“.

„Dobijanjem statusa nacionalne manjine i srpski jezik bi postao zvaničan jezik manjine u Sloveniji“, rekao je Vladimir Kokanović, predsednik Saveza Srba Slovenije.

On je naveo da korišćenje srpskog jezika u Sloveniji zvanično nije moguće iako se „može reći da se u praksi razume“.

„Javna administracija u Sloveniji nema trenutno nikakvu obavezu da koristi srpski jezik, iako se može reći da postoji volja svih organa državne administracije da se pomogne ukoliko je to neophodno prilikom obavljanja raznih procedura i prihvatanja dokumentacije. Međutim, to ne predstavlja nikakvu obavezu“, objasnio je Kokanović.

U Savezu Srba Slovenije navode da su inicirali projekat uvođenja srpskog jezika kao dopunske nastave u školama u Sloveniji jer, kako kažu, nije moguće da srpski jezik bude uvršćen u zvaničan i redovan školski program.

„Za taj program dopunske nastave srpskog jezika prijavilo se tokom prošle godine preko 1500 dece što govori da je izuzetno veliko interesovanje za učenje srpskog jezika u Sloveniji, čak i u okviru dopunske nastave“, rekao je Kokanović.

Šta kaže Vlada Slovenije?

Na upit RSE o preporukama Saveta Evrope, Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije uputilo nas je na dokument koji je ova zemlja poslala SE u aprilu, a koji se odnosi na to dokle se stiglo u primeni preporuka.

Slovenačka Vlada je u tom dokumentu odgovorila da je 2011. usvojena Deklaracija o statusu nacionalnih zajednica bivše SFRJ u Sloveniji i da je tom deklaracijom propisano osnivanje Saveta vlade Slovenije za pitanja nacionalnih zajednica bivše SFRJ.

Savet je konsultativno telo vlade Slovenije koje se bavi pitanjima, zahtevima i predlozima predstavnika nacionalnih zajednica i služi kao institucionalni okvir za vođenje dijaloga između predstavnika Vlade Slovenije i predstavnika zajednica.

„Proces izbora predstavnika srpske zajednice u tom Savetu je prolongiran i zbog toga Savet nije formiran u toku mandata aktuelne slovenačke vlade“, navedeno je u tom dokumentu.

Dalje je objašnjeno da se očekuje da krovna organizacija Srba u Sloveniji koordinira svoje odluke što je pre moguće kako bi srpski predstavnik mogao biti izabran.

Kako Slovenija tumači Povelju?

Međutim, slovenačke vlasti su u dokumentu upućenom SE navele da je ocena Komiteta stručnjaka da hrvatski, nemački i srpski jezik potpadaju pod definiciju regionalnih ili manjinskih jezika, u skladu sa članom 1. Povelje, u suprotnosti sa stanovištem i pravnim tumačenjem Slovenije o opsegu primene Povelje.

Dalje se navodi da je Slovenija u Deklaraciji iz 2000. godine, kojom je ratifikovala Povelju, propisala da se italijanski i mađarski jezik smatraju regionalnim ili manjinskim jezicima na teritoriji Slovenije u skladu sa Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima. Takođe se Slovenija u Deklaraciji obavezala da odredbe Povelje primeni i na romski jezik.

„Slovenija čvrsto veruje da se Povelja ne može primeniti na druge jezike ako je u suprotnosti sa pravnim poretkom Slovenije i bez njenog pristanka“, stoji u odgovoru Savetu Evrope.

Napominje se da Savet Evrope nije uložio prigovor nakon donošenja te Deklaracije.

Takođe je navedeno da Slovenija pitanja koja se odnose na zaštitu i promociju hrvatskog, nemačkog i srpskog jezika rešava u bilateralnim sporazumima sa Austrijom, Hrvatskom i Srbijom i da poštuje to što je potpisano u tim sporazumima.

„Kulturna saradnja je bazirana na individualnim pravima koja su u skladu sa Ustavom Slovenije koja uživaju članovi etničkih zajednica, uključujući etničke grupe koje govore srpski, hrvatski i nemački“, objašnjava se.

Vlasti Slovenije su navele i da Ustav svima garantuje jednaka ljudska prava i osnovne slobode bez obzira na nacionalno poreklo, pravo da slobodno izraze svoju pripadnost naciji ili nacionalnoj zajednici, da razvijaju svoju kulturu i koriste svoj jezik i pismo.

„Ustav garantuje i pravo da koriste svoj jezik i pismo na način propisan zakonom“, dodaje se.

Zaključuje se da Vlada Slovenije ova pitanja rešava u dijalogu sa članovima srpske i hrvatske etničke zajednice i sa članovima etničke grupe koja govori nemački.

Srpski jezik u školama

Slovenačke vlasti su Savetu Evrope predočile i da se srpski jezik može učiti kao strani u sklopu izbornih predmeta u osnovnim školama, kao i da su časovi maternjeg jezika i kulture obezbeđeni učenicima srpske nacionalnosti.

Na sajtu Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Srbije stoji da se obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u Sloveniji ostvaruje u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije od školske 2020/21. godine.

Tokom 2020. godine Ministarstvo obrazovanja Srbije je u saradnji sa slovenačkim ministarstvom poslalo u Sloveniju osam učitelja kako bi predavali srpski jezik, stoji u dokumentu slovenačkih vlasti upućenom Savetu Evrope.

„U školskoj 20/21. godini oni su uključeni u školski program i predaju maternji jezik i kulturu u školama u Sloveniji. U taj program je uključeno 232 dece iz 15 škola“, navedeno je u tom dokumentu.

Zaključuje se da je srpski jezik bio i da će biti uključen u programe nacionalnih strategija.

„Nova strategija za period 21/25. u parlamentarnoj proceduri obezbediće mere da se očuvaju, razviju i promovišu jezici i kulture manjinskih zajednica i obezbediće okvir za uključivanje jezika u sistem obrazovanja“, navedeno je u dokumentu.

Nije poznato koliko Srba živi trenutno u Sloveniji. Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, kada su se poslednji put građani izjašnjavali i o nacionalnoj pripadnosti, u Sloveniji je živelo 38.964 Srba, odnosno 1,98 odsto od 1.964.036 stanovnika.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Share